Rumunsko-francuska kulturna sezona u okviru Temišvara 2023.
Ion Puican, 18.02.2023, 06:30
Rumunsko-francuska kulturna sezona u okviru Temišvara 2023.
Viktor Brauner je bio nadrealistički slikar, vajar i pesnik, jedan od istaknutih predstavnika pokreta. On je jevrejski umetnik poreklom iz Rumunije. Konstantin Brankuši se smatra ocem moderne skulpture i savremenog umetničkog jezika širom sveta. Ovim velikim ličnostima posvećene su dve kompleksne izložbe u okviru programa Temišvar – Evropska prestonica kulture 2023“, Viktor Brauner: Invencije i magija“, od 17. februara do 28. maja, i Konstantin Brankuši: Rumunski izvori i univerzalne perspektive“, od 30. septembra 2023. – 28. januara 2024. O ove dve vanredne izložbe i Bijenalu Art Encounters u Temišvaru (19. maj – 16. jul 2023.), razgovarali smo sa Ovidijuom Šandorom, predsednikom Fondacije Art Encounters, ko-partnerskim organizatorom ovih događaja:
Viktor Brauner je bio nadrealistički slikar, vajar i pesnik, jedan od istaknutih predstavnika pokreta. On je jevrejski umetnik poreklom iz Rumunije. Konstantin Brankuši se smatra ocem moderne skulpture i savremenog umetničkog jezika širom sveta. Ovim velikim ličnostima posvećene su dve kompleksne izložbe u okviru programa Temišvar – Evropska prestonica kulture 2023“, Viktor Brauner: Invencije i magija“, od 17. februara do 28. maja, i Konstantin Brankuši: Rumunski izvori i univerzalne perspektive“, od 30. septembra 2023. – 28. januara 2024. O ove dve vanredne izložbe i Bijenalu Art Encounters u Temišvaru (19. maj – 16. jul 2023.), razgovarali smo sa Ovidijuom Šandorom, predsednikom Fondacije Art Encounters, ko-partnerskim organizatorom ovih događaja:
Naravno, večeras smo ovde predstavili doprinos Fondacije Art Encounters, u partnerstvu sa Nacionalnim muzejom umetnosti i Francuskim institutom programu Kulturne prestonice. Ceo program je veoma ambiciozan, sa posebnim događajima u svim oblastima. Sa stanovišta angažovanja naše fondacije, prvo je reč o izložbi Viktora Braunera, prvoj istinskoj retrospektivi Viktora Braunera u njegovoj rodnoj zemlji, umetnika, nažalost, premalo poznatog u zemlji, a nadamo se da ćemo doprineti da se ova situacija promeni, sa brojnim radovima pozajmljenim iz Centra Pompidou u Parizu, sa izabranim delima donetim iz raznih muzeja u zemlji.
Ovo je izložba koja će, verujem, pružiti publici šansu da otkriju ili ponovo otkriju umetnika nadrealistu, koji je međunarodno veoma priznat. Ovo je umetnik jevrejskog porekla, rođen u Rumuniji čiji je život važna priča koja se vezuje za Drugi svetski rat, aktuelna i danas ako pogledamo šta se oko oko nas dešava. Sledi zatim Bienala Art Encounters koja je doživela svoje peto izdanje. U pitanju je događaj koji spaja umetnost i tehnologiju, pod dirigentskom palicom švajcarskog kustosa Adrijana Notza. Ako su prve dve izložbe deo kulturne riznice, Bienala je vrsta događaja koji predstavlja doprinos mladih generacija u Rumuniji i Istočnoj Evropi, ali i doprinos međunarodno priznatih umetnika u prezentaciji onoga što se danas u svetu dešava, naš način odnosa sa umetnošću, sa tehnologijom i sa okolinom. Za 30. septembar predviđeno je otvaranje izložbe Brankuši, to je prva retrospektiva Brankušija u zadnjih 50 godina u Rumuniji, Centralnoj i Istočnoj Evropi. Vraćamo kući nešto simbolično, zrele radove Brankušija iz muzeja kao što su Centar Pompidou, Tate Modern u Londonu, Fondacija Guggenheim u Veneciji, uz radove naročito one iz mladosti, koji se čuvaju po muzejima u zemlji, u Nacionalnom muzeju umetnosti u Krajovi, izložbu koja se ponovo organizuje sa Nacionalnim muzejem umetnosti u Temišvaru i sa Francuskim institutom.
Šta nudi publici izložba Viktor Brauner: invencije i magija?
Ovidiu Šandor:
U slučaju Braunera, biće mnogo radova, mnogo slika, koje su možda
njegova najpoznatija tehnika, pored važnih crteža iz njegovog
stvaralaštva. Ovde govorimo o delima koja pokrivaju i Braunerov doprinos
ili aktivnost tokom perioda u kojem je on živeo i radio u Rumuniji,
posebno u Bukureštu, 20-30-ih godina, kada je bio jedan od stubova
bukureštanske avangarde, Tu su i dela iz perioda kada je živeo u
Francuskoj, 40-ih godina pa sve do njegove smrti, 60-ih godina. Tako da
će to biti izložba koja će prikazati celu karijeru. Biće tu i neke
njegove skulpture. Biće prikazan i intervju sa Viktorom Braunerom.
Biće tu i neka od njegovih poznatih dela, uključujući i ono gde sam
sebe slika sa povređenim okom, što će se zapravo desiti nekoliko godina
kasnije kada mu u kafanskoj tuči prijatelj bude izbio oko. Dakle, ovaj
oblik predosećanja, u stvari je veoma usklađen sa nadrealističkim
razmišljanjem, koje smatra da postoji taj nekakav skriveni odnos između
stvarnog i nestvarnog, između života i sna, između realnih stvari i
magije i tako dalje.
Ovidiu Šandor nam je takođe otkrio iznenađenja velike retrospektive
Konstantin Brankuši – rumunski izvori i univerzalne perspektive“:
U slučaju Braunera, biće mnogo radova, mnogo slika, koje su možda
njegova najpoznatija tehnika, pored važnih crteža iz njegovog
stvaralaštva. Ovde govorimo o delima koja pokrivaju i Braunerov doprinos
ili aktivnost tokom perioda u kojem je on živeo i radio u Rumuniji,
posebno u Bukureštu, 20-30-ih godina, kada je bio jedan od stubova
bukureštanske avangarde, Tu su i dela iz perioda kada je živeo u
Francuskoj, 40-ih godina pa sve do njegove smrti, 60-ih godina. Tako da
će to biti izložba koja će prikazati celu karijeru. Biće tu i neke
njegove skulpture. Biće prikazan i intervju sa Viktorom Braunerom.
Biće tu i neka od njegovih poznatih dela, uključujući i ono gde sam
sebe slika sa povređenim okom, što će se zapravo desiti nekoliko godina
kasnije kada mu u kafanskoj tuči prijatelj bude izbio oko. Dakle, ovaj
oblik predosećanja, u stvari je veoma usklađen sa nadrealističkim
razmišljanjem, koje smatra da postoji taj nekakav skriveni odnos između
stvarnog i nestvarnog, između života i sna, između realnih stvari i
magije i tako dalje.
Ovidiu Šandor nam je takođe otkrio iznenađenja velike retrospektive
Konstantin Brankuši – rumunski izvori i univerzalne perspektive“:
U slučaju Brankušija govorimo o značajnom broju skulptura, kako
skulptura iz njegovog početnog perioda, tako i skulptura iz njegovog
zrelog perioda. Izložba Brankuši, koju je kustosila Doina Lemny,
pokušava da prikaže ovu transformaciju Brankušija od mladog umetnika
koji odlazi iz Rumunije, prepun tradicije i kulture odavde i sigurno
otkriva u Parizu impresivan međunarodni kulturni univerzum. A izložba
pokazuje transformaciju kroz koju Brankušijeva dela prolaze i dostižu
one prefinjene forme univerzalne vrednosti. Uz skulpturu, donećemo
važan set fotografija koje je snimio Brankuši, koje su sastavni deo
njegovog rada, možda premalo poznat i cenjen u Rumuniji. Ali, u stvari,
Brankuši u nekom trenutku otkriva kameru i provodi dosta vremena
pažljivo postavljajući svoje radove u studiju, čekajući pravo svetlo,
fotografišući ih u različitim pozicijama, u raznim kombinacijama
postolja i radova i, iz određene tačke po mom mišljenju, ako hoćete, to
je neka vrsta lekcije kroz koju nas Brankuši uči kako da gledamo na
njegova umetnička dela. Naravno, uz njih biće Brankušijevi crteži, biće Brankušijeva prepiska sa nekim prijateljima
iz zemlje, kao i filmovi, oba filma koje je snimio Brankuši ili filmovi
koje su snimili drugi značajni umetnici tog vremena, koji prikazuju
Brankušija dok stvara.
skulptura iz njegovog početnog perioda, tako i skulptura iz njegovog
zrelog perioda. Izložba Brankuši, koju je kustosila Doina Lemny,
pokušava da prikaže ovu transformaciju Brankušija od mladog umetnika
koji odlazi iz Rumunije, prepun tradicije i kulture odavde i sigurno
otkriva u Parizu impresivan međunarodni kulturni univerzum. A izložba
pokazuje transformaciju kroz koju Brankušijeva dela prolaze i dostižu
one prefinjene forme univerzalne vrednosti. Uz skulpturu, donećemo
važan set fotografija koje je snimio Brankuši, koje su sastavni deo
njegovog rada, možda premalo poznat i cenjen u Rumuniji. Ali, u stvari,
Brankuši u nekom trenutku otkriva kameru i provodi dosta vremena
pažljivo postavljajući svoje radove u studiju, čekajući pravo svetlo,
fotografišući ih u različitim pozicijama, u raznim kombinacijama
postolja i radova i, iz određene tačke po mom mišljenju, ako hoćete, to
je neka vrsta lekcije kroz koju nas Brankuši uči kako da gledamo na
njegova umetnička dela. Naravno, uz njih biće Brankušijevi crteži, biće Brankušijeva prepiska sa nekim prijateljima
iz zemlje, kao i filmovi, oba filma koje je snimio Brankuši ili filmovi
koje su snimili drugi značajni umetnici tog vremena, koji prikazuju
Brankušija dok stvara.
