Omaž Mirči Kartareskuu u Institutu Servantes u Bukureštu

Institut Servantes u Bukureštu bio je domaćin jednog veoma posebnog i važnog događaja: Svečanosti omaža u Rumuniji Mirči Kartareskuu, inače najpoznatijeg rumunskog savremenog autora u hispanskom svetu. Povod događaja bila je dodela Nagrade FIL za književnost na romanskim jezicima, izdanje 2022, u okviru najvećeg sajma španskog jezika – Međunarodnog sajma knjiga u Gvadalahari (FIL) – piscu Mirči Kartareskuu. Događaju koji je organizovao FIL Gvadalahara, a čiji je domaćin bio Institut Servantes u Bukureštu, prisustvovali su novinari, književnici, kao i verni čitaoci ovog rumunskog pisca. Dulse Marija Zunjiga, direktorka Nagrade FIL Gvadalahara za književnost na romanskim jezicima, Karmen Mušat, direktorka časopisa Observator Cultural”, i Oana Fotake Dubalaru, književna kritičarka, govorile su o delu Mirče Kartareskua, čiju verziju na španskom potpisuje prevodilac Marian Očoa de Eribe, a objavila je izdavačka kuća Impedimenta u Madridu.

Institut Servantes u Bukureštu bio je domaćin jednog veoma posebnog i važnog događaja: Svečanosti omaža u Rumuniji Mirči Kartareskuu, inače najpoznatijeg rumunskog savremenog autora u hispanskom svetu. Povod događaja bila je dodela Nagrade FIL za književnost na romanskim jezicima, izdanje 2022, u okviru najvećeg sajma španskog jezika – Međunarodnog sajma knjiga u Gvadalahari (FIL) – piscu Mirči Kartareskuu. Događaju koji je organizovao FIL Gvadalahara, a čiji je domaćin bio Institut Servantes u Bukureštu, prisustvovali su novinari, književnici, kao i verni čitaoci ovog rumunskog pisca. Dulse Marija Zunjiga, direktorka Nagrade FIL Gvadalahara za književnost na romanskim jezicima, Karmen Mušat, direktorka časopisa Observator Cultural”, i Oana Fotake Dubalaru, književna kritičarka, govorile su o delu Mirče Kartareskua, čiju verziju na španskom potpisuje prevodilac Marian Očoa de Eribe, a objavila je izdavačka kuća Impedimenta u Madridu.

Mnogostruki pisac, sa maksimalističkim stilom, koji se u potpunosti uklapa u tradiciju univerzalne književnosti, stavljajući svoje čitaoce iz celog sveta pred oniristička i egzistencijalna pitanja“, koji ima integrativno, maštovito i blistavo delo, kombinujući fantastične i realističke elemente, spekulativne fikcije koje istražuju konstrukciju identiteta, počevši od graničnog i perifernog prostora ka evropskom pejzažu“. Ovako je žiri Nagrada FIL 2022. obrazložio svoj izbor rumunskog pisca Mirče Kartareskua, među osamdeset drugih pisaca koji su se kandidovali. Nagrada FIL za književnost na romanskim jezicima je najveće priznanje Međunarodnog sajma knjiga u Gvadalahari i dodeljuje se za životno književno delo. Karmen Mušat govorila je o svom iskustvu člana međunarodnog žirija Nagrade FIL za književnost na romanskim jezicima i o važnosti književnosti Mirče Kartareskua.

Porodica romanskih jezika je veoma jaka i nije lako izabrati, kada u nju uđu prvorazredni pisci iz Francuske, Italije, Španije, zapravo iz svih zemalja romanskih jezika u Evropi i, očigledno, iz Latinske Amerike. Tako da činjenica da je Rumunija dva puta birana za Nagradu FIL — preko svojih predstavnika Normana Manee, 2016. i Mirče Kartareskua, 2022. — mnogo govori o vrednosti rumunske književnosti i o interesovanju prema rumunskoj književnosti koja postoji kod ljudi iz različitih krajeva sveta. Mirčea Kartaresku se s pravom smatra jednim od velikih svetskih prozaista. Sa moje tačke gledišta, Mirčea Kartaresku je pesnik koji je preispitao rumunsku poeziju. Posle svojih knjiga: Svetionici, Vitrine, Fotografije (1980) i Levant (1990) se više ne može pisati onako kako se pisalo ranije u rumunskoj književnosti. To je promenilo pesnički jezik, promenilo je i pesničku formulu. U rumunskoj književnosti, mislim da postoje samo četiri pesnika koji su to uradili pre njega. Drago mi je, stoga, što se žiri Nagrade FIL opredelio za Mirču Kartareskua, jer se kroz njega, kroz njegovo posebno delo, otvara prozor u rumunsku književnost još jednom i od velike koristi, mislim, za sve rumunske pisce.”

Tokom primanja Nagrade Fil, novembra 2022, u Gvadalahari, Mirčea Karteresku je govorio o poeziji i pesnicima:

U Institutu Servantes Mirča Kartaresku je govorio o svojoj fascinaciji književnošću i latinoameričkim svetom.

Osvojio me je ovaj svet, koji je Rumunima veoma poznat, jer su Rumuni nesumnjivo slični Latinoamerikancima. Slični su, pre svega, očigledno, po jeziku, ali su slični i po pitanju istorije. Imamo zajedničku istoriju diktatura i nažalost imamo isti jaz između bogatih i siromašnih. I naročito, imamo maštovitu književnost, mislim da nas to najviše spaja.Za nas eksplozija latinoameričke književnosti 60-ih godina nije bila tako veliko iznenađenje, jer smo i mi imali fantastičnu književnost koja je počinjala sa Mihajom Emineskuom i nastavljala se sa Vasileom Vojkuleskuom i drugima, sve do naših pisaca iz šezdesetih godina. Zato to nije bilo iznenađenje, već velika radost i potvrda da književnost i proza moraju da imaju zrno poezije, kap fantastike, oreol magičnog. Sve sam to pronašao kod Gabriela Garsije Markesa, kod Marija Vargasa Ljose, Alfreda Brajsa Ečenikea, Huana Rulfa, i kod velikog meksičkog pisca Karlosa Fuentesa, kao i kod drugih značajnih pisaca. Mi smo se posle trudili da im budemo nalik. Mnogo smo naučili od ovih pisaca, i potrudili smo da pišemo po istoj liniji, ostajući na kraju krajeva samo svoji, sa uključenim filterom mašte, fantastičnog, nadrealnog u ovom svetu, kroz sopstvenu istoriju, kroz sopstvene percepcije.”

Mirčea Kartaresku je objavio preko 30 knjiga, od kojih su njegovi najvažniji spisi: Teodoros“, Travesti“, Orbitor“, Solenoid“, Nostalgija“, Zašto volimo žene“, Melanholija“, Pesme ljubavi“ , „Sve“, „Ništa“, „Levant“. Njegovo delo, prevedeno je na više od 25 jezika, dobilo je prestižne nagrade u Rumuniji, ali i u inostranstvu: Nagradu Tomas Man“ u Nemačkoj (2018), Nagradu Formentor u Španiji (2018), Nagradu Gregor fon Recori“ u Italiji ( 2015), Austrijsku državnu nagradu za književnost (2015), Nagradu grada Lajpciga za evropsko razumevanje (2015), Nagradu Euskadi de Plata“, Španija (2014), Veliku nagradu za poeziju u Srbiji (2013), Spicher-Leuk“ u Švajcarskoj (2013), Nagradu Vilenica“ u Sloveniji (2011).