Prva izložba velikih razmera posvećena Konstantinu Brankušiju
Eugen Cojocariu, 04.10.2023, 10:22
Krajem 2023. i početkom 2024. godine u Temišvaru se u okviru programa Temišvar
2023: Evropska prestonica kulture organizuje najznačajnija izložba
posvećena Konstantinu Brankušiju u Rumuniji i Istočnoj Evropi u poslednjih 50
godina: Brankuši izvori rumunske i univerzalne perspektive. Konstantin
Brankuši (1876-1957) je bio rumunski vajar sa ogromnim doprinosom u obnovi
jezika i likovne vizije u univerzalnoj savremenoj skulpturi. On se simbolično
smatra ocem moderne skulpture. Brankuši je započeo svoju umetničku karijeru u
Rumuniji, a zatim ju je od 1903. nastavio u Parizu, dok su njegova zrela dela
nastajala u Francuskoj.
Početkom septembra u Bukureštu, u sedištu Narodne banke Rumunije, održana
je konferencija za novinare na kojoj su javnosti predstavljeni detalji izložbe
u Temišvaru. Razgovarali smo sa Ovidijuom Šandorom, predsednikom Fondacije Art
Encounters, kustosom izložbe posvećene Brankušiju, o tome šta ona predstavlja
za posetioce:
Mislim da je ova izložba važna sa više tačaka gledišta. To je prva izložba
Brankušija u Rumuniji posle 50 godina. Mislim da je ovaj simbolični povratak
Brankušija u rodnu zemlju na neki način važan, i u kontekstu onoga što se dešava
oko nas, u komplikovanim trenucima poput ovih koje sada proživljavamo, vraćanje
na ove naše rumunske fiksne tačke, na tačke rumunske kulture kao što je Brankuši,
mislim da je važno.
To je izložba koja se javlja jednom tokom generacije. To je prilika da svet
vidi mladog Brankušija, ali i njegova zrela dela, dela koja su ga proslavila.
Posebna je prezentacija, u kustoskom diskursu koji je osmislila Dojna Lemni,
koja na izbalansiran način predstavlja sve one rumunske uticaje sa kojima Brankuši
odlazi u Pariz, ali i onaj proces transformacije i prefinjenosti koji Brankušijeva
dela dovodi do njihove svetske relevantnosti.
Ovidiu Šandor nam je govorio o prisutnim delima na samoj izložbi:
… čak i ako svi mislimo da poznajemo Brankušija, važno je da ponekad
vidimo njegova dela uživo, da uronimo u ovaj univerzum Brankušija, kojeg
izložba predlaže sa više od 100 radova, gde možemo videti razne njegove
preokupacije: skulpturom, fotografijom, crtežom, predstavljenim kako u vezi sa
Rumunijom, sa onim što povezuje Brankušija sa njegovom rodnom zemljom, tako i
sa ovom relevantnošću u univerzalnoj umetnosti koju je Brankuši postigao…
Donosimo važan komplet skulptura. Preko 20 skulptura. To su neke od
njegovih kultnih skulptura Majastra, Ptica u letu, Gospođica Pogani, Poljubac
i druge, ali to su i manje poznate skulpture, kao što je Frontier Post, delo
koje je Brankuši uradio 1945. kada je Rumunija izgubila Besarabiju, ali
istovremeno, prisutne su i neke možda manje poznate komponente njegovog
stvaralaštva, kao što je deo fotografije, svakako, onda crtež važan za svakog
vajara, dokumenti koji pokazuju kako je održavao kontakt sa određenim ljudima u
zemlji. Film, film koji je Brancuši pravio, zatim film drugih značajnih
umetnika u kojem se Brankuši pojavljuje.
Dakle, to je predstavljanje, čak i ako izložba nema za cilj da bude
retrospektivna u smislu obima, to je izložba koja sintetički uspeva da
predstavi kompleksnost njegovog rada i različite preokupacije koje je on imao
kao umetnik i, naravno, više od toga. Van njegove umetnosti vidljiv je naravno
i čovek Brankuši. I sem izložbe, pripremljen je i važan katalog, veoma ozbiljna
publikacija, koju takođe koordinira Dojna Lemni, sa 16 novih priloga u vezi sa
Brankušijem, a takođe je možda važno pomenuti da je ovo prva izložba Brankušija
u rumunskom kontekstu.
Dojna
Lemni, kustos izložbe i jedan od najznačajnijih međunarodnih stručnjaka za
umetnost Konstantina Brankušija, izjavila je sledeće:
povratak Brankušija u svoju rodnu zemlju, koju nikada u mislima i nije
napustio. Brankuši je ostao uvek vezan za svoju zemlju, ali se razvio u
Francuskoj. Ako ćemo mu suditi, zašto je napustio radionicu, zašto je napustio
staru priču, zašto je napustio radionicu Francuske, to je zato što je tamo
stvarao pedeset godina sva remek-dela. Ali on je dobro znao, bio je svestan da
su u zemlji njegova prva dela, odnosno ona dela u okviru Muzeja Krajove i
Nacionalnog muzeja umetnosti u Bukureštu.
Dojna Lemni nam je
objasnila odakle dolaze dela za izložbu Brankuši: rumunski izvori i
univerzalne perspektive:
Iz dva muzeja, ograničili smo se na samo
dva muzeja, dva muzeja i Venecijansku fondaciju, već limitirani prostorom
muzeja u Temišvaru, koji nije mnogo izdašan. Ima vrlo malo prostorija, 11
izložbenih prostora, i skulpture ne mogu da se zguraju zajedno, da ih
nagomilamo da bi se sve predstavilo odjednom, jer se inače ne vide, ubijaju se
međusobno. Tako smo apelovali na dva, na velikodušnost dva velika muzeja,
Galeriju Tejt, koja nam je pozajmila tri dela od četiri koje imaju, i to moramo
pohvaliti, i Centar Pompidu koji poseduje, preko Ateljea Brankušija najveću
kolekciju Brankušija na svetu. Nismo se obraćali američkim muzejima zbog
ograničenog prostora, kao što sam rekla, i zbog troškova.
Na kraju našeg razgovora, Dojna Lemni nam je
priznala šta označava Brankuši u svojoj koncepciji:
Brankuši označava čoveka kog neprestano
treba propitivati, jer mu uspeva da sačuva svoju tajnovitost. I koliko god
proučavala, sve više sebi postavljam pitanjaovom čoveku koji je znao da analizira svaki trenutak života, znao je
kako da ga prenese, jer je on prenosio forme, ali nije preneo biće, nije
reprodukovao, reprodukovao je ideje, ali ne i ličnost. Za mene Brankuši ostaje
tajnovit, i možda i nemam nameru da proniknem u potpunosti tu njegovu
tajnovitost. Uostalom i on je sam govorio Ne pitajte stvaraoce, i ne treba do
kraja sve otkriti, ne treba podići potpuno veo.
