Da li kultivisano meso može da bude rešenje? (10.05.2024)

Ideja o proizvodnji hrane u laboratotriji nije nova, pojavila se pre dve decenije kada je NASA finansirala studiju o obezbedjivanju hrane za astronaute.

Corina Cristea и Mircea Mihai, 10.05.2024, 10:27

Ideja o proizvodnji hrane u laboratotriji nije nova, pojavila se pre dve decenije kada je NASA finansirala studiju o obezbedjivanju hrane za astronaute. 2001. i 2002. godine NASA je počela da eksperimentiše sa proizvodnjom mesa u laboratoriji i realizovala prvi jestovi uzorak mesa iz laboratorije:riblji filet dobijen od čelija zlatne ribice. Danas posle višegodišnjih istraživanja i testiranja, kultivisano meso postalo je vijabilan proizvod koji polako ulazi u komercijalonu potrošnju. Prvi veštački hamburger od govedjeg mesa pojavio se 2013. godine i bilo je delo istraživačkog tima Univerziteta iz Mastrihta. Pripremnljen i degustiran u Londonu, proizvodnja burgera težine 124 grama koštala je 250 000 evra. SAD i Singapur su prve zemlje koje su odobrile prodaju kultivisanog mesa u laboratoriji, a prvi restoran koji prodaje ovu vrstu hrane otvoren je 2020. godine u Tel Avivu. Evropske zemlje, Nemačka, Španija i Holandija ulažu u istraživanje i razvoj i pripremaju trenutak kada će ova vrsta mesa biti u prodaji. Na globalnom nivou u poslednjih 10 godina osnovano je više od 150 kompanija koje su investirale oko 2,8 miliardi dolara u istraživanje i testiranje. Evropska unija je investirala 25 miliona evra u istraživanje trajnih protejina, uključujući kultivisano meso. Petru Alekse profesor na Fakultetu nauke i inženjerije hrane Univerziteta ,,Dunarea de Žos“ (Donji Dunav) iz grada Galaci, gost Radia Rumunija, naglasio je da je pre deset godina ova futuristička ideja o proizvodnji ove vrste mesa za potrebe sve brojnijeg stanovništva polanete bila samo puka radoznalost. Da li je ova vrsta mesa rešenje ? I šta je zapravo ovo kultivisano ili veštacko meso, kako se profesor Petre Alekse izrazio: ,,Na početku se na tržištu pojavila ideja o veštačkom mesu, zatim je napravljena korekcija jer je ovo meso multiplikacija mišićnih čelija van životinjskog organizma. Drugim rečima od pojedinih životinja uzimaju se stem čelije koje se u bioreaktoru multipliciraju , umnožavaju i od kojih se dobija ovo kultivisano meso. Polazi se od životinskog resursa i nije nakorektnije da ovo meso zovemo vestačkim, jer nije čovek sam proizvodjač već se proizvodnja bazira na životinskim čelijama. Reč je samo o misićnom tkivu, napravljeni su i odredjeni pomaci sa masnim tkivom, ali ne i sa rekonstrukcijom životinje jer nauka još nije dostigla ovaj nivo. Ona samo umnožava mišićne čelije kako bi se dobila ova kultiuvisana masa mišićnog tkiva koja se može konzumirati bez problema.“

U bioreaktoru stem čelije se stavljaju u tečnost koja sadrži vitamine, protejin i faktore rasta. Sredina bogata kiseonikom, sa kontrolisanom temperaturom omogućava čelijama da se umnožvaju ubrznim ritmom. Stem čelije se odvajaju na mišićna tkiva koja se ujedinjuju, a meso se sprema za preradu u roku od nekoliko nedelja. Profesor Petru Alekse kaže: ,,Možemo imati svaku vrstu mesa, ribljeg, svinjskog iili govedjeg. Problem je samo u multiplikaciji. Bez sumnje ukus mesa je u direktnoj vezi sa ishranom. Ovde je reč o uticaju nutrijenata koji se stavljaju u bioreaktor. Jer na kraju krajeva i životinja je neka vrsta bioreaktora, samo što se sama snabdeva nutrijentima ili joj ponekad i mi pomažemo. Za sada još nemamo složenu konzistentnost, ni mnoge vrste ali stvari, kao i u svakom istraživanju, idu dalje.

Čovecanstvo je prošle godine konzumiralo 364 miliona tona mesa i prema najnovijim prognozama potražnja za mesom na svetskom nivou do 2050. godine povećaće se za 50%. U uslovima tradicionalne poljoprivrede ovo povećanje je ogroman pritisak, i kultivisano meso može da bude ekološka alternativa, kažu zagovornici ove hrane, jer može da ima manje negativne posledice na zaštitu sredine od konvencionalne proizvodnje jer se ova vrsta mesa proizvodi na 90% manjoj površini terena, za 94% manje zagadjuje vazduh i može za 92% da smanjeju efekte staklene bašte. Pored toga, za razliku od mesa proizvedenog u intenzivnom uzgoju životinja, za kultivisano meso nisu potrebni antibiotici za kontrolu bolesti od Salmonele i E Kolija. Na ovaj način smanjuje se alarmantan prelaz antibiotika u ljudski organizam i razvijanje otpornosti na antibiotike, koji po oceni Svetske zdravstvene organizacije predstavlja globalnu pretnju po javno zdravlje. Sa druge strane pod izgovorom očuvanja kulinarskih tradicija, Italija je jedina država na svetu koja je u novembru prošle godine zabranila proizvodnju i prodaju kultivisanog mesa. Naučna zajenica i organizacije za zaštitu životinja kritikovale su italijanski zakon smantrajući da je suprotan trendovima i globalnom otvaranju prema ovoj velikoj šansi. Ako će Evropska unija odobriti prodaju proizvoda od kultivisanog mesa, Italija (kao i Rumunija ako će zabrana kultivisanog mesa dobiti zeleno svetklo i u Poslaničkom domu Parlamenta) ne mogu da zabrane uvoz ove hrane iz drugih zemalja Evropske unije.