Stres opasnost po zdravlje (13.12.2024)
Stres je oduvek imao uticaj na zdravlje ljudi, ali do odredjene mere on ima i zaštitnu ulogu. Problemi nastaju kada stres postaje hroničan, traje dugo i negativno utiče na funkcionisanje organizma.
Corina Cristea и Mircea Mihai, 13.12.2024, 00:00
Stres je oduvek imao uticaj na zdravlje ljudi, ali do odredjene mere on ima i zaštitnu ulogu. Problemi nastaju kada stres postaje hroničan, traje dugo i negativno utiče na funkcionisanje organizma. Kada je imunitarni sistem ugrožen moguće su pojave raznih infekcija. Hronični stres može pogoršati i druge bolesti kao što su recimo visoki krvni pristisak, diabetes, probavne i kardiovaskularne bolesti. Univerzitetska profesorka Dijana Paun objašnjava koje su najčešće posledice hroničnog stresa: ,,Dugotrajni stres utiče na rast sekrecije kortizola. Korizol je veoma dobar hormom koji spasava živote, ali kada je aktivan duže vreme pojavljuju se i neželjene posledice. Nastaju razne patologije, od visokog krvnog pritiska, biabetesa, gojaznosti, pa sve do povećanja nivoa kolesterola i masti u krvi. Praktički do metaboličkog sindroma. Ove promene skračuju život, tako da organizam izložen dugotrajnom stresu treba da se odmara.’’
Ako ćemo naše žlezde izlagati ovom hormonu stresa, u odredjenom trenutku ove gube orijentaciju, objašnjava Dijana Paun i podseća da nadbubrežna žlezda u trenucima stresa proizvodi kortizol da bi pomogla organizmu da se prilagodjava situaciji: ,,Radi se o disproporcionalnom sindromu, koji su detaljno opisali rumunski eksperati, i koji spada u takozvani burnaut sindrom. Nakon dužeg prerioda rada, stresa, zaznih briga, nadbubrežna žlezda ne reaguje. Ona miruje, odmara se. A kada ova žlezda miruje, znači da je hronično umorna i da je ravna burnaut sindromu’’.
Da bi se održao optimalni nivo kortizola u organizmu potreban nam je holistički pristup, zdrav način života koji predpostavlja uravnoteženu ishranu, fizičke vežbe i dovoljno vremena za odmor i relaksaciju. Takodje, tehnike meditacije ,joga vežbe ili duboki udisnaji smanjuju nivo stresa i prekomornu sekreciju kortizola. Sve ovo doprinosi hormonalnoj ravnoteži koja je od suštinskog značaja za dobro zdravlje. Hormonske sekrecije nisu kao voda, jer ne možemo pustiti hormon da curi kao voda kada odvrnemo slavinu, sve ima svoj bioritam, objašnjava univerzitetska profesorka doktorka Dijana Paun. Najevidentniji bioritam ima najvažniji hormon, a to je stresni: ,,Kortizol ima cirkadialni ritam, i najviši nivo kortizona pojavljuje se ujutru, od 8 časova, kada mi treba da budemo kativni. Kada počinje radni dan, potrebni su nam resursi, tako da raste sekrecija kortizola. Tokom dana nivo kortizola opada postepeno, a uveče od 9 časova je na najnižem nivou. Ovaj bioritam kortizola, koji je veoma interesantan, počinje da deluje kod dece od 2 godine i traje celog života. Bioritam kortizola je signal za normalno funkcionisanje hormona i endokrinološkog sistema. Slično je i sa bioritmom sna i budjenja, svetla i tame čiji je hormon melatonin, hormon koji se mnogo proučava u zadnje vreme ali i dalje je malo poznat, nažalost. Ovaj hormom indukuje san jer se aktivira u uslovima tame. Ako želite da zaspite brže, možete da popijete tabletu melatonina, prirodni hormon koji može da vam bude od pomoći, pod uslovom da posle uzimanja tablete treba da ležite u mračnoj sobi. Objašnjenje za miran san koji je svima potreban posledica je normalog rada ovog hormona.’’
Nažalost, dodala je Dijana Paun, svakodnevni stres, uslovi u kojima živimo i radimo negativno utiču na san i ove bioritmove i zbog toga se i pojavljuju razne bolesti. Medicina stila života, o kojoj se u poslednje vreme sve više govori, može u 80 slučajeva da spreći hronične i neprenosne bolesti. Ova medicina se bazira na šest stubova: na ishranu, konstantnu fizičku aktivnost, na san, menadjment stersa, izbegavanje rizičnih supstanci i na pozitivne društvene konekcije.
