Rad i nakon odlaska u penziju u Evropi i Rumuniji (29.01.2025)

Studija koju je nedavno objavio Evrostat pokazuje da samo 13% građana Evropske unije radi i nakon odlaska u starosnu penziju

Dragana Diamandi и Iulia Hau, 29.01.2025, 12:41

Studija koju je nedavno objavio Evrostat pokazuje da samo 13% građana Evropske unije radi i nakon odlaska u starosnu penziju. Za 36% aktivnih penzionera glavna motivacija je želja da ostanu produktivni i to što vole ono što rade, dok je preko 28% vođeno finansijskim potrebama. Drugi razlozi koje navode ispitanici studije su želja da ostanu društveno integrisani (11%) i finansijska privlačnost posla (9%).
Anketa koja je spovedena prošle godine je takodje pokazala da baltičke države beleže najveći procenat ljudi koji nastavljaju da rade nakon odlaska u starosnu penziju: u Estoniji skoro 55%, a u Letoniji i Litvaniji skoro 44%. Na suprotnom polu su Grčka sa 4,2% i Španija 4,9%, a na poslednjem mestu nalazi se Rumunija sa samo 1,7% aktivnih penzionera na tržištu rada.
Međutim, istraživanje koje je sproveo BestJobs u Rumuniji je u suprotnosti sa statistikom. U 2021., osam od deset zaposlenih reklo je da razmišlja o radu nakon penzionisanja. Da bismo bolje razumeli stvarnost u Rumuniji, razgovarali smo sa Sorinom Fajer, specijalistom za ljudske resurse sa karijerom od preko 17 godina u ovoj oblasti:

„Mislim da je istina negde na sredini. Mislim da ni Evrostat nije potpuno u pravu, jer nema sve podatke, a druga studija samo kaže da nameravaju da rade, ali ne i da rade. Jer, zaista, mnogi penzioneri nemaju dovoljno visoke penzija — svi znamo koliko su male penzije u Rumuniji — i onda rade. Ali mnogi poslodavci zapošljavaju na crno i jasno je da se ne pojavljuju na platnom spisku i onda Evrostat nema načina da ih uzme u obzir.“

Upitana koji su razlozi zbog kojih se rumunski penzioneri odlučuju da ostanu radno aktivni, Sorina Fajer smatra da preovladavaju finansijske potrebe, ali i da je važna želja da se ne izoluju:

„S obzirom da su to društveni, još uvek dinamični, fizički i psihički zdravi ljudi, oni zaista žele da nastave svoju aktivnost kako bi zadržali to tonično stanje.“

Međutim, postoje značajne razlike između zaposlenih na najvišem i srednjem menadžmentu i kvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika. U slučaju prvih, većina želi da ostane na istom polju. Pošto se mentalitet poslodavaca promenio u poslednjih deset godina, kaže Sorina Fajer, oni su otvoreniji da zadrže ili zaposle ljude koji su otišli u penziju, svesni prednosti koju donosi stručnost seniora na rukovodećim pozicijama.

„Iz svih intervjua koje imamo i sa svih sastanaka sa najvišim menadžmentom primećujem da su mnogo otvoreniji za zapošljavanje starijih ljudi, prednost je njihov staž i znanje koje mogu doneti benefit. Ali ako govorimo o kvalifikovanim i nekvalificiranim radnicima, većina njih odlazi u druge oblasti, a glavne oblasti bi bile službe obezbeđenja, jer svuda vidimo čuvare koji su prilično stari i očigledno penzioneri. Obično, kada odu u penziju, baš kao što sam rekla, oni se najčešće opredeljulju za usluge, eventualno usluge čišćenja, službe obezbeđenja, možda ketering i za taksi službe.“

Ima i seniora koji se nakon odlaska u penziju odlučuju da krenu putem preduzetništva, najčešće u oblasti u kojoj su stekli iskustvo, sa dovoljno samopouzdanja da mogu da pokrenu posao od nule:

„Naravno, većina njih vodi mali biznis, tek toliko da im pruži udobnost i dopuni penziju, i, da, fokusiraju se na oblasti koje poznaju i oblast u kojoj su formirali dovoljno jaku mrežu da bi taj posao bio uspešan“.

Sorina Fajer kaže da se mentalitet promenio u odnosu na pre deset godina, kada su ljudi retko razmišljali da rade posle starosne dobi za penziju. Danas, Rumuni shvataju da postoji mnogo koristi od aktivnosti, kako u pogledu zdravlja i mentalne ravnoteže, tako i iz finansijske perspektive. Druga opcija je honorarno angažovanje na projektima u oblasti obrazovanja, prevoda, privatnih časova ili čak u oblasti IT-a. Ovi drugi, iako ne u velikom procentu, obično su ljudi koji su se stalno usavršavali i bili u toku sa najnovijim tehnologijama.

Podaci Nacionalnog instituta za statistiku pokazuju da u Rumuniji ima 4,9 miliona penzionera, od kojih milion još nije dostiglo standardnu starosnu granicu za odlazak u penziju. Starost za sticanje prava na prevremenu starosnu penziju u Rumuniji je jedna od najnižih u Evropskoj uniji: 59,5 godina, a samo Austrija ima jednako nisku starost, 59,6 godina. S druge strane, Island, Danska, Holandija i Švedska imaju najvišu starost za starosnu penziju: između 64 i 66,2 godine.

Rumunski stručnjaci smatraju da su u proseku, veoma velike razlike između onih koji se prevremeno penzionišu i onih koji svoju delatnost nastavljaju do starosti. Među profesijama koje nude prevremenu penziju u Rumuniji su policija, žandarmerija, tajne službe, vojna služba, pravosuđe i avijacija.