Probijanje granice zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa (07.02.2025)
2024. godina je bila prva godina od kada se vrše merenja temperature naše planete u kojoj je probijena granica globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni Celizijusa u odnosu na predindustrijski period
Corina Cristea и Mircea Mihai, 07.02.2025, 00:00
2024. godina je bila prva godina od kada se vrše merenja temperature naše planete u kojoj je probijena granica globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni Celizijusa u odnosu na predindustrijski period, kada je čeovečanstvo počelo širom da koristi fosilno gorivo. Potvrda je došla od strane Kopernikusa, Službe Evropske unije o klimatskim promenama, i na nju treba gledati kao na alarmni signal, jer bi prekoračenje ove granice od 1,5 stepeni u roku od 10-20 godina moglo da predstavlja razliku izmedju jedne planete na kojoj se može živeti ili jedne u kojoj se ne može. 2024. godina je bila istovremeno i najtoplija u istoriji. Mirča Ducu, univerzitetski profesor i predsednik Ekološkog univerziteta u Bukureštu kaže: ,,Svaki mesec, od januara do juna prošle godine bio je topliji od prethodnih i novi rekord dnevne temperature dostignut je 22. juna za 17,16 Celzijusa. Ovo je dokaz da postoji klimatska dereglacija. U poslednjoj deceniji sve godine su bile toplije. Glavni motor zagrevanja leži u povečanoj emisiji gasova sa efektima staklene bašte, koje su prošle godine dostigle 422 dela na milion zbog upotrebe fosilnih goriva. Simbolična granica od 1,5 stepeni predvidjena Pariskim sporazumom je probijena. Sa prosečnom temperaturom od 15,1 stepenom, razlika iznosi 1,6 stepeni u odnosu na referentni period 1850-19000 godina, sa napomenom da referencija se odnosi na duži period. Da bi ovaj bio kategoričan, treba da traje najmanje 20 godina.’’
196 države potpisale su Pariski sporazum koji izmedju ostalog predvidja smanjenje emisija za 50% do 2030. godine kako bi se dostigao nulti nivo do 2050. godine. Zagrevanje je i dalje jedan od glavnih razloga za sve jače ciklone, toplotne talase i druge ekstremne meteo pojave. Visoke temperature su prouzrokovale ljudske žrtve za vreme hodočašća u Meki u junu kao i u Meksiku, na Tajlandu, u Indiji i Grčkoj. Nakon istorijskih poplava sa 1500 poginulih, četiri miliona osoba u zapadnoj i centralnoj Africi tražilo je humanitarnu pomoć, dok se Španija suočavala sa katastrofalim poplavama. Uragani su zahvatili zonu Karibskog mora, a tajfuni napravili pravu pustoš u Aziji i posebno na Filipinima. Suša je teško pogodila zone u Severnoj i Južnoi Americci, zbog suše su izbili masovni pozari i u Amazoniji. Prema podacima Svetskog programa za hranu, na jugu Afrike 26 miliona ljudi je na pragu gladi. Program navodi da su skoro sve prirodne katastrofe u 2024. godini bile posledica intenzifikacije emisija gasova sa efektima staklene bašte. Povećanju temperture doprinosio je i fenomen El Ninjo, klimastki model koji donosi povišene temperature i koji zatim prepušta mesto hladnijem modelu La Njinja. Posledice nisu kasnile. Povećani su troškovi prirodnih katastrofa na skoro 140 miliardi dolara. Mirča Ducu ističe: ,,Terra se suočava sa nezaustavljivim i iznenadjujućim rastom temperature. Nakon prestanka El Ninja u junu i očekanog dolaska La Njinje u jesen predvidjalo se zahladjenje. Medjutim ovo se nije dogodilo i ne predvidja se u dogledno vreme. La Njinja je zakasnela i u svakom slučaju mi se nalazimo na nepoznatom terenu. Već više miliona godina planeta nije registrovala ovako velike količine ugljen dioksida u atmosferu i u poslednja dva milenijuma brzina zagrevanja klime nije bila toliko brza. Dodatno zagrevanje u poslednje dve godine je iznenadjujuće. U opštem kontekstu zagrevanja klime i nakon prelaska intenzivnog El Ninja, teperatura vazduha ostaje nenormalnmo visoka’’.
Kada prosečna temperatura raste, probijanje granice od 1,5 stepeni Celzijusa u samo jednoj godini postaje alarmni signal koji najavljuje da se se ovakve temerature mogu sve češće ponavljati. Čemu se treba nadati? Univerzitetski profesor Mirća Ducu kaže: ,,Odgovor na ovo pitanje leži u stanju planetarnog okeana 2025. godina mogla bi da se nadje medju tri najtoplije godine i sigurno nešto hladnija od 2023. i 2024. U decembru prošle godine primećeno je smanjenje temperature na površini mora. U narednim mesecima temperatura će se naći u neutralnim uslovima, sa toplim i hladnim anomalijama u ekvadorijalnom Pacifiku.’’
Osim materijalne štete, prema ocenama istraživača ako se neće perduzeti drastične i neodložne mere za smanjenje emisija gasova sa efektima staklene bašte, klimatske promene i tropske temperature mogu izazvati neposredno smrt više od 2,3 miliona ljudi u 854 evropska grada.
