Izazovi za informacioni ekosistem (07.03.2025)

Ono što sada doživljavamo je rezultat jednog potpuno promenjenog informacionog sistema, izjavila je univerzitetska profesorka, doktorka Alina Bargauanu, evropski ekspert za suzbijanje dezinformacija i članica Saveta evropskog posmatrača za elektronske medije, u analizi informacionog i kognitivnog rata, diktature emocija i manipulacija algoritmima na društvenim mrežama u cilju falsifikovanja realnosti.

Corina Cristea и Mircea Mihai, 07.03.2025, 00:00

Ono što sada doživljavamo je rezultat jednog potpuno promenjenog informacionog sistema, izjavila je univerzitetska profesorka, doktorka Alina Bargauanu, evropski ekspert za suzbijanje dezinformacija i članica Saveta evropskog posmatrača za elektronske medije, u analizi informacionog i kognitivnog rata, diktature emocija i manipulacija algoritmima na društvenim mrežama u cilju falsifikovanja realnosti. Mislim da svaku epohu definišu dominatna sradstva informisanja, kaže ekspert za suzbijanje dezinformisanja, i da je sada  ritam promena u komuniciranju ubrzan tako da smo dezorijentisani, aksiozni jer nismo spremni, nemamo sličan istorijski period u koji bismo se prilagodili ovakavom ubrzanom ritmu: ,,Ako je reč o Rumuniji, pre 1989. godine,  imali  smo samo jedan tv program. Imali smo po jedan televizijski prijemnik i dva sata izloženosti medijima. Posle ovog perioda informacionog siromaštva, nakon 1989. dogodio se pravi bum štampanih medija, zatim su došle radio stanice i komercijalni tv programi. Nismo se još privikli na televizijske programe koje su emitovali non stop sa bombastičnim naslovima i već su stigli blogovi, onlajn izdanja štampe, društvene mreže, što je stvorilo pravu gužvu na informationom prostoru. Nismo uspeli da asimiliramo iskustvo Fesbuka i već su se pojavile mnoge platforme bazirane na zvuku i slici. Pojavila se uskoro i veštačka inteligencija, Chat GPT, ove ogromne mogućnosti stvaranja sadržaja. U Rumuniji posle dvočasovnog tv programa stigli smo posle 35 godina do informacione prezasićenosti, bombardovani raznim sadržajima’’.

Celo druătvo se nalazi u ovom vrtlogu i posledice novih tehnologija i promena osećaju se na nivou svih generacija. Odavno ne govorimo o jednostavnim akcijama distorzije istine i dela, objašnjava Alina Bargauanu, već o informacionom ratu, političko-informacionom ili čak kognitivnom ratu: ,,Sada je informacioni ekosistem pretvoren u parvo oružije. Digitalne platforme mogu da se pretvore u platforme na kojima će se odvijati alteracija realnosti, alteracija kognicije i ustoličenje diktature emocija. Mogućnost novih instrumenata komuniciranja da iskrive realnost je velika. Zbog toga i odbrana od ovog oružija treba da bude jaka. Ako ćemo prihvatiti ovu metaforu informacionog rata, kognitivnog rata, znači da ne treba da pustimo ljude da se sami brane.’’

Ne treba zaboraviti da su društveni mediji predstavljali realni instrument emancipacije, rušenja tiranija, diktatorskih režima, podseća Alina Bargauanu. U ovom trenutku postoje razne vrste nezadovoljstava i frustracija zbog društvenih mreža. Ali, dodaje Alina Bargauanu, mislim da bi bila šteta da se ove poistovete samo sa mračnom stranom i da se zaboravi da su, bar na početku, dale važan doprinos realnoj demokratizaciji javnog prostora: ,,Ove su na prepad uzele tradicionalne medije, ponekad i opravdano, jer su tradicionalni mediji  postali zatvoreni prostori i sami stvorili ovu mogućnost da se novi glasovi čuju na javnom prostoru. Ali sada se može lako videti tamna strana, jer su se ove mnogo tehnologizirale i dozvoljavaju distorziju načina naše percepcije o distribuciji sadržaja. Postoje i specijalizovane firme za rent a digital cloud. Ako želite da imate 1000 lajkova na vašu postavku treba samo da platite odredjen iznos za naredne lajkove i ova merenja, koja se zovu angagement, ljudski um procesuira kao indeks popularnosti i kasnije kao indeks istine.’’

Jer popularnost jedne informacije naš um interperetira kao indeks validnosti. Viralnost je jedno od glavnih oružija, a društvene platforme stvaraju različite brzine za napredovanje sadržaja, kaže Alina Bargauanu. Ovakve kampanje kognitivnih napada mogu da se odvijaju i istinom, jedan sadržaj koji postaje viralan ne znači da je lažan, ali distrorzija interveniše kada beneficira od velikog broja lajkova manipulisanjem algoritama i ova popularnost se interpretira kao indeks istine. Mislim da je snaga veštačke inteligencije u ovom momentu u tesnoj vezi sa kapacitetom distorzije distribucije sadržaja, kaže Alina Bargauanu.