Radiografija obrazovanja i naučnih istraživanja u Rumuniji (04.06.2025)

,,Dijagnostički izveštaj o obrazovanju i istraživanju u Rumuniji. Trenutna dostignuća i implikacije za nove reforme u ovoj oblasti.’’ je opšti naslov dokumenta koji je nedavno predstavio privremeni ministar prosvete Danijel David.

Dragana Diamandi и Roxana Vasile, 04.06.2025, 13:09

,,Dijagnostički izveštaj o obrazovanju i istraživanju u Rumuniji. Trenutna dostignuća i implikacije za nove reforme u ovoj oblasti.’’ je opšti naslov dokumenta koji je nedavno predstavio privremeni ministar prosvete Danijel David. Skraćeno nazvan „Izveštaj QX“, predlaže sistem obrazovanja i istraživanja kroz koji, pomoću adekvatnog postavljanja pitanja – questions (Q), zemlja može da se suoči sa nepoznanicama budućnosti označenim kao X.

Polazeći, dakle, od trenutne ,,radiografije” obrazovnog i istraživačkog sistema, Danijel David iznosi niz predloga za reforme – neke su zasnovane na podacima, druge na evropskim i međunarodnim dobrim praksama, a treće na refleksivnim analizama samog ministra. Predložene reforme – kaže zvaničnik – mogu predstavljati relativno stabilnu arhitekturu rumunskog obrazovnog i istraživačkog sistema na duži rok, a mogu se „obojiti“ ideologijama levice, centra ili desnice, u zavisnosti od različitih vladinih programa.

Dakle, kakva je trenutna situacija i koja bi rešenja mogla postojati za njeno poboljšanje? Prema izveštaju koji je sastavio ministar Danijel David, rumunsko preduniverzitetsko obrazovanje je neefikasno, obrazovanje koje proizvodi diplomce sa slabim kvalitetom veština, visokom stopom napuštanja škole i povećanu funkcionalnu nepismenost, faktori koji postaju rizik po nacionalnu bezbednost.

Obavezno preduniverzitetsko obrazovanje – predškolsko, osnovno i srednje – trebalo bi da kroz obrazovanje prenese osam ključnih kompetencija pomoću kojih bi diplomci mogli da se efikasno uključe na tržište rada ili da nastave školovanje, da postanu dobri građani i ljudi zadovoljni svojim životom. Za postizanje tog cilja, jedno od rešenja bi bilo preispitivanje školskih programa da bi se predavalo manje, ali relevantnije – ističe ministar Danijel David:

,,Mislim da je ključni element nastavni plan i program, metode predavanja i udžbenik. U oblasti nastavnog plana i programa, potrebno je da predajemo manje, ali relevantnije i sa većim uticajem na razvoj kompetencija kod dece. Voleo bih da diskusija ide u tom pravcu kada govorimo o časovima, predmetima i nastavnom opterećenju, Takođe, broj časova ne bi trebalo da prelazi evropski prosek.

Više ne možemo biti vodeći po broju predmeta i časova – prihvatio bih to, ne bi bio problem!, da sam video da tako veliko kurikularno opterećenje proizvodi izuzetno dobre diplomce, da smo u svim međunarodnim rangiranjima bili bolji od Singapura ili Finske! Ali to nije slučaj! Zatim, posebno na nivou programa, mislim da moramo da izađemo iz logike „časa i lekcija”. To je uključeno u zakon, i to je dobro, da se 25% vremena dodeljenog predmetu mora razmišljati o nečem drugom – to jest, o istom sadržaju, ali u logici korektivne konsolidacije i upotrebe u svakodnevnom životu, odnosno, upravo u oblastima gde veoma loše prolazimo na PISA testovima i zato moramo da preispitamo, praktično, sve programe u toj logici.”

Što se tiče nacionalnog sistema visokog obrazovanja, on bi trebalo da ima za cilj obrazovanje visoko kvalifikovanog kadra koji će očuvati i razvijati svoje veštine kroz celoživotno učenje. Drugim rečima, diplomci visokih škola ne bi trebalo da ostanu zarobljeni znanjem stečenim tokom studija, znanjem koje s vremenom postaje zastarelo, već da se razvijaju usvajanjem novih naučnih otkrića. Šta kaže ministar Danijel David?

„Kako bi trebalo da izgleda visoko obrazovanje kada bi dobro funkcionisalo? Pa, pre svega, visoko obrazovanje treba da generiše diplomce koji imaju nivoe kvalifikacija 5, 6, 7 i 8 – na nivou osnovnih studija 5 i 6, na nivou master studija 7 i na nivou doktorskih studija 8. Šta treba da očekujemo od tih diplomaca? Da se brzo integrišu na tržište rada, da imaju snažnu povezanost sa tržištem rada, naročito oni u stručnijim oblastima – pozorištu, inženjerstvu, medicini i tako dalje. A oni na nivoima 7 i 8 treba da menjaju tržište rada, da ga dinamizuju, da izmisle nova tržišta rada.“

Paralelno, u visoko obrazovanje, ne zaboravimo!,spada i oblast Istraživanja-Razvoja-Inovacija, koja bi trebalo da proizvede ta kvalitetna istraživanja. Da li se to dešava? Istina je da se to ne dešava na nivou potencijala koji imamo. Istina je da imamo premalo diplomaca sa visokim obrazovanjem i suviše malo doktora nauka u ovoj zemlji. Kvalitetnih, da budem jasan!”

Rumunija – šesta najveća zemlja u Evropskoj uniji po broju stanovnika – proizvodi premalo znanja. Od proizvedenog znanja, premalo je zaista kvalitetnog, a od kvalitetnog znanja, premalo je rumunske koncepcije. Zašto? Zato što nacionalni sistem istraživanja, razvoja i inovacija ima zastarelu arhitekturu – fragmentiranu, teško koordinisanu, loše raspoređenu na nacionalnom nivou, sa preklapanjima koja usporavaju razvoj i rasipaju resurse. Ljudski resursi su nemotivisani i slabo finansirani. Kao takav, ovaj sistem ne privlači značajne međunarodne resurse i, pored toga, podložan je „odlivu mozgova“. A budžet… Ponovo, ministar Danijel David:

„Već je nacionalna sramota da svake godine ponavljamo da je cilj da se za istraživanje izdvoji 1% bruto domaćeg proizvoda, plus 1% iz privatnog sektora, znaci da idemo ka ukupno 2%, a mi se ni ne približavamo tim vrednostima! Razumem da zemlja prolazi kroz teškoće, da imamo drustveno-ekonomske krize, mogu to da shvatim! Ali, ako ne obezbedimo neophodan budžet plus predvidljivost, istraživanje je pogođeno i ne može da se radi na ozbiljnom nivou. Ne možete reći ‘Radim istraživanje, nemam više novca, pauziram… Pauziram šta? Možda imam laboratoriju u kojoj, ne znam, uzgajam neke biljke sa određenom genetskom modifikacijom. Šta da radim sa njim? Ukratko, budžet je fundamentalan, to treba da razumemo. Nije stvar u tome da tražimo više novca, već želimo onoliko koliko smo se obavezali i želimo da taj cilj bude predvidljiv.“

Kao rezultat toga, kroz predložene reforme u oblasti istraživanja, razvoja i inovacija, poželjno je da arhitektura nacionalnog sistema uključuje različite aktere, sa različitim misijama, ali koji bi međusobno bili koordinisani, kako bi se generisalo kumulativno i visokokvalitetno znanje, bez preklapanja i nepotrebnog trošenja sredstava.. Ljudski resursi treba da budu bolje finansirani, konkurentniji i u međunarodnim rang-listama,, i da generišu napredna naučna znanja, sa uticajem na tehnološke i kulturne inovacije.

Ovo je, ukratko, trenutni rendgenski snimak, slika obrazovanja i istraživanja u Rumuniji. I, takođe ukratko, kako bi se ova dva sektora razvijala u skladu sa vremenom u kojem živimo, potrebne su zaista dobro osmišljene reforme, koje će biti dosledno i kontinuirano sprovođene na srednji i dugi rok, bez obzira na političku opciju onih koji dolaze na vlast.