Antisemitizam – strože kažnjavan (10.09.2025)

U Rumuniji 1930 godine živelo je više od 750.000 Jevreja. Danas, gotovo sto godina kasnije, njihova zajednica broji manje od 2.500 članova.

Dragana Diamandi и Roxana Vasile, 10.09.2025, 13:30

U Rumuniji 1930 godine živelo je više od 750.000 Jevreja. Danas, gotovo sto godina kasnije, njihova zajednica broji manje od 2.500 članova. Drugim rečima, u međuratnom periodu, Rumunija je imala treću po brojnosti jevrejsku zajednicu u Evropi, odmah iza Poljske i Sovjetskog Saveza.

Međutim, istorijski događaji koji su usledili, kako na spoljnopolitičkom tako i na unutrašnjem planu, ostavili su dubok trag na sudbinu ove nacionalne manjine.
Holokaust, kao što je poznato, imao je razorne posledice. Mnogi preživeli emigrirali su u Izrael ili druge zemlje, što je značajno umanjilo brojnost zajednice u Rumuniji. Oni koji su ostali nastavili su da budu sastavni deo istorije i identiteta zemlje, dajući doprinos njenom kulturnom, društvenom i ekonomskom životu.
Danas se većina pripadnika jevrejske zajednice u Rumuniji nalazi u Bukureštu, ali i u gradovima kao što su Jaši, Kluž-Naoka i Temišvar.


Prošle godine, Vlada je pokrenula Nacionalnu strategiju za prevenciju i borbu protiv antisemitizma, ksenofobije, radikalizacije i govora mržnje za period 2024–2027.
Kako je tada saopšteno, dokument predstavlja nastavak napora započetih prethodnom strategijom za period 2021–2023.
,,Antisemitizam, ksenofobija, radikalizacija i govor mržnje predstavljaju pretnje koje mogu suštinski ugroziti društvo, narušavanjem poštovanja osnovnih prava i sloboda.
Izgradnja društvene otpornosti na ove opasnosti zahteva složen pristup i čvrsto partnerstvo između države, civilnog društva i akademske zajednice“, navodi se u preambuli dokumenta, koji je pozdravio i poslanik Silviu Vexler, predsednik Federacije jevrejskih zajednica u Rumuniji.


Nedavno je, na njegovu inicijativu, plenum Poslaničkog doma – kao odlučujuće telo u ovom slučaju – usvojio predlog zakona kojim se za osnivanje ili podršku organizacijama fašističkog, legionarskog, rasističkog ili ksenofobnog karaktera predviđa kazna zatvora do 10 godina.

Lica koja javnosti učine dostupnim takve materijale, na bilo koji način, mogu biti osuđena na kaznu zatvora od 1 do 5 godina, uz zabranu određenih prava, dok će promocija kulta osoba odgovornih za genocid ili poricanje Holokausta biti kažnjiva zatvorskom kaznom u trajanju do3 godine.


Zašto je bilo potrebno pooštravanje zakonskih odredbi u ovoj oblasti? Postoje dva glavna argumenta koje je izneo pokretača inicijative, poslanika Silviju Veksler:


„Pre svega, masovno širenje u društvu, a naročito na internetu, antisemitskih materijala kao i preterano promovisanje ratnih zločinaca iz perioda Holokausta kao nacionalnih heroja, uz alarmantan porast incidenata antisemitskog karaktera na nacionalnom nivou.
Istovremeno, uočene su brojne slabosti postojećeg zakonodavstva – reč je o pravnim aktima starim preko 20 godina, koji jednostavno nisu bili prilagođeni savremenoj realnosti.“


Pojedini poslanici, kolege predsednika Federacije jevrejskih zajednica u Rumuniji, izneli su protivargumente tvrdeći da stanje u društvu ne opravdava uvođenje strožijih propisa koji imaju stvarni potencijal da ograniče slobodu izražavanja.


Prema mišljenju nekih parlamentaraca iz redova nacionalističke opozicije, u Rumuniji ne postoji antisemitski pokret niti organizacije sa antisemitskim karakterom.


Silviju Veksler im je odgovorio:


„Ne vidim apsolutno nikakvo ograničavanje slobode izražavanja. Čak i u mnogim slučajevima koji su bili pred Evropskim sudom za ljudska prava, jasno je utvrđeno šta predstavlja antisemitizam i promocija kulta ratnih zločinaca. Ograničavanje takvih pojava koje pogađaju čitava društva i samu demokratiju ne predstavljaju kršenje slobode izražavanja.
Dalje, izneo sam primere koji su, uostalom, javno poznati, a tiču se postojanja antisemitskih incidenata na teritoriji Rumunije. Tačno je da nije bilo tako ozbiljnih slučajeva kao u nekim drugim zemljama, ali to ne znači da nije bilo veoma teških i opasnih situacija.

Mere se uvek donose na vreme, kada se sprečava, a ne tek kad se mora reagovati. Počev od skrnavljenja grobalja, sinagoga, pa sve do učestalih pretnji upućenih članovima jevrejskih zajednica — a lista se može nastaviti.“

Cilj ovog zakonskog predloga – istakao je njegov inicijator u emisiji Radio Rumunija – nije zabrana bilo kog pisca, knjiga ili umetničkih dela:


„Zakon vrlo jasno pravi razliku između kulta ličnosti odgovornih za Holokaust u Rumuniji, na primer, i onoga što predstavlja umetnost, kulturu, nauku, obrazovanje i slično.
Glavna opasnost proističe iz neznanja, odsustvo sankcija i činjenice da generalno populacija vidi da se događaju veoma negativne stvari koje bi morale biti sankcionisane, a iz različitih razloga se ne kažnjavaju. To može dovesti do toga da sve te pojave, osećanja i ideje postanu ponovo normalnost.
To ne pogađa samo Jevreje ili jevrejske zajednice, već celo društvo. Ekstremizam je opasnost, bez obzira o kojoj vrsti ekstremizma se radi. Bilo da je to antisemitizam ili nešto drugo — on predstavlja pretnju samoj demokratiji i svakom građaninu Rumunije.“


Kako je rečeno u Poslavničkom domu, zakon koji je usvojen zapravo predstavlja izražavanje slobode po dobro poznatom principu da se sloboda pojedinca prestaje tamo gde počinje sloboda drugih.