RAD Art Fair – Sajam savremene umetnosti u Bukureštu 
(13.09.2025)

Krajem maja u Bukureštu otvoreno je treće izdanje RAD Art Fair-a, sajma savremene umetnosti.

Dragana Diamandi, Eugen Cojocariu и Ion Puican, 13.09.2025, 10:00

Krajem maja u Bukureštu otvoreno je treće izdanje RAD Art Fair-a, sajma savremene umetnosti. To je bila prilika da se savremeno umetničko tržište u Rumuniji ponovo stavi u fokus – kroz kupovinu umetnosti, susrete galerija sa kolekcionarima i publikom koja voli umetnost. Na sajmu je učestvovalo 28 umetničkih galerija iz Rumunije, Moldavije, Austrije, Belgije, Nemačke i Poljske, koje su predstavile više od 120 rumunskih i međunarodnih umetnika

Sajam je posetiocima ponudio prateće izložbe, diskusije i debate o savremenoj umetničkoj sceni, izložbeni park skulptura na otvorenom, umetničke publikacije i razna dešavanja u kulturnim prostorima glavnog grada.

Kao i uvek, glavna tema sajma bila je tržište savremene umetnosti u savremenom kulturnom i komercijalnom kontekstu.
Katinka Tabakaru, suosnivačica i direktorka RAD-a, povodom trećeg izdanja sajma, izjavila je:


„RAD je ove godine ambiciozniji i veći. Dakle, šta novo donosimo: donosimo sedam novih galerija. U skulpturi imamo 100 radova, više od 60 umetnika, tako da je projekat porastao. Mislim da sve deluje seamless, luksuznije, profesionalnije, lakše, iskreno. Moj život je mnogo lakši, imamo fantastičan tim. Sve što znate o RAD-u, očekujete dobro, a onda idemo korak dalje: više galerija, više dela, veći kvalitet, iznenađenja.
Svake godine postoji prilika da upoznaš druge galeriste, umetnike i drugačije ideje. To je jako važno za svaki sajam — da imaš tu ‘novu krv’’.


Pored toga, ove godine posebno važna stvar je nova sekcija koja se zove ‘Platforma’. U njoj učestvuje šest galerija, sve su mlade — mislim da nijedna nema više od tri godine.


Zato je to prostor u koji zaista pozivam sve da uđu, jer upravo on oslikava puls nove generacije.”


Tokom RAD Art Fair-a 2025. godine predstavljen je prvi izveštaj posvećen tržištu savremene umetnosti u Rumuniji: „Romanian Art Market Report 2025”, realizovan u saradnji sa kompanijom Deloitte Rumunija.


O potrebi za ovakvim izveštajem govorila je Korina Dimitriu, partnerka za reviziju i osiguranje Deloitte Rumunija:


,,Ovaj izveštaj je neophodan za rumunsko tržište, kako bi se dao glas rumunskim kolekcionarima i kako bi se široj javnosti objasnile i pokazale preferencije i načini na koje nabavljaju umetnička dela.“

Kako je sastavljen upitnik koji je poslužio kao osnova za izradu ovog izveštaja o rumunskom tržištu umetnosti? Koji su bili glavni zaključci izveštaja? Korina Dimitriu:


„Upitnik je jedan upitnik koji se koristi na međunarodnom nivou, prilagođen je rumunskom tržištu, lokalnom tržištu. Na upitnik je odgovorilo 104 ljubitelja umetnosti, kolekcionara. Podatke je obradila ompania Deloit. Glavni zaključci studije su sledeci: tržište umetnosti čine mladi kolekcionari umetnina. Preko 65% njih ima između 35 i 55 godina, potiču iz porodica koje nemaju istoriju kolekcionarstva, preko 60% njih nema porodičnu tradiciju u kolekcionarstvu. Preferiraju kupovinu umetničkih predmeta nastalih posle 2000-ih od savremenih umetnika. Dominira slikarstvo. I, kao izvor informacija,  oni su kosmopolitski, pažljivi su i na lokalne i na međunarodne informacije.“


Korina Dimitriu nam je dala portret rumunskog kolekcionara:


„Rumunski kolekcionar je mlada, rafinirana osoba sa estetskim kriterijumima, koja je dobro informisana. Informacije prikuplja iz međunarodnih izvora. Kolekcionari koji su odgovorili na upitnik dolaze iz različitih oblasti, uključujući umetnost, finansije, nekretnine, pravo i tehnologiju. Oni preferiraju mladu umetnost, dakle od mlade generacije kolekcionara do mladih umetnika na tržištu. Namere za kupovinu uglavnom su usmerene na lokalno tržište, iako rumunski kolekcionari prate i međunarodno tržište i kupuju dela savremenih rumunskih umetnika.“


Šta se najviše kupuje na rumunskom tržištu umetnosti? Koje je poreklo umetničkih dela kupljenih u Rumuniji (lokalno ili međunarodno)? Ali i koju vrstu umetnosti preferira rumunski kolekcionar? Korina Dimitriu nam je odgovorila:


„Slikarstvo ostaje dominantna umetnička kategorija, prisutna kako u sadašnjim kupovinama, tako i u budućim. Čak 89% ispitanika navelo je slikarstvo, kako u svom dosadašnjem kolekcionarskom iskustvu, tako i u planovima za buduće kupovine. Sledi skulptura, koja je zastupljena kod 53% ispitanika u dosadašnjim kupovinama, dok 60% planira da u budućnosti kupi skulpture.


Na trećem mestu je fotografija, sa 49% zastupljenosti i u dosadašnjim kolekcijama i u budućim planovima.
Instalacije i konceptualna umetnost su znatno manje prisutne u kolekcijama, u poređenju sa već ustaljenim kategorijama kao što su slikarstvo, skulptura i fotografija.”


Korina Dimitriu nam je otkrila detalje o kupcima umetničkih dela u Rumuniji, kako oni sebe definišu i, pre svega, koji obrazac razmišljanja stoji iza odluke o kupovini umetničkog dela:


„Oni koji su odgovorili na studiju identifikuju se kao kolekcionari umetničkih dela, ljubitelji umetnosti i investitori u umetnost. Prilikom donošenja odluke o kupovini, rumunski kolekcionar ima estetske i lične razloge za vlasništvo, ali se konsultuje sa stručnjacima u toj oblasti … Istovremeno, rumunski kolekcionari su svesni investicionih prednosti koje jedna umetnička kolekcija može da donese.“