Bezbednosna kultura kao štit (03.10.2025)
Bezbednost je sve češća tema svakodnevnog života i ne samo u vojnom smislu već i šire, jer realnost poslednjih godina dokazuje da se moderni ratovi ne vode samo tenkovima i avionima.
Corina Cristea и Mircea Mihai, 03.10.2025, 00:00
Bezbednost je sve češća tema svakodnevnog života i ne samo u vojnom smislu već i šire, jer realnost poslednjih godina dokazuje da se moderni ratovi ne vode samo tenkovima i avionima. Posledice klasičnog rata u Ukrajini, na granici sa Rumunijom, idu dalje od zone fronta. Ovaj hibridni rat kombinule tradicionalne sa taktičkim metodama koje negativno utiču na percepcije, poverenje i način gledanja na svet. Ono što se danas dešava je više od hibrdnog rata, kaže profesor Univerziteta Julijan Kifu, spoljnopolitički i bezbednosni analitičar, analizirajući sadašnje situacije: ,,Jasno je da se broj pretnji povećava kao i diverzifikacija i kombinacija pretnji i žarišta nestabilnosti i sukoba. Ovi novi elementi i bezbednost u širem smislu sa bezbrojnim elementima čine fundamentalnu promenu. Ako smo pre jednog veka govorili o sukobu armija, kasnije sukobu država, njihovih institucija, resursi, hibridnog rata, sukoba društava ili napada na adresu društava, danas imamo ratove sa širokim spektrom koji se vode vojnim, civilnim i malignim instrumentima, dobro orekestrirani kako bi izazvali negativne efekte, dostigli ciljeve od vojne važnosti i ugrožavali bezbednost. Mi treba da se pripremamo za ovu varijantu sveta sutrašnjice. Potrebno je upravljati većim brojem instrumenata, i ovo ne mogu da urade samo države i instrumenti ovih država. Treba da rade zajedno sa njihovim društvima, nevladinim organizacijama, privatnim firmama i gradjanima. Jer je u ovom trenutku potrebnno da se poklapaju svi ovi napori u odbrani jednog društva informacionog i kognitivnog rata’’.
Zahvaljujući pripadnosti Severnoatlanskoj alijansi i Evropskoj uniji, Rumunija ima solidne garancije, ali na javnu percepcija ponekad utiče i osećaj nesigurnosti. Možda i zato što je jedan od najvažnijih ratnih poprišta kognitivne prirode, tamo gde se porukama pojaćava strah, seje nepoverenje u institucije i produbljavaju društvene podele. Percepcija nesigurnosti postaje na ovaj način strateški instrument. Postoje razne vrste nesigurnosti osim one vojne u kontekstu oružanog sukoba. Postoji ekonomska nesigurnost kada cene rastu pod pritiskom rata na granici, zatim socijalna nesigurnost kada raste nepoverenje u ljude i informaciona nesigurnost kada ne znate više šta je istina a šta manipulacija. Tada nastaje osećaj vulnerabilnosti koji može snažno uticati na društvo, može generisati socijalne tenzije i ekonomske blockade. Drugim rečima, radi se o suptilnom oružiju koje može da bude veoma efikasno. Pored ovih izazova odbrambena strategija se ne svodi više samo na vojsku i oružije, već predpostavlja koordinisan odgovor celog društva. A ovo je bezbednosna kultura koja predpostavlja da svaki pojedinac treba da shati bezbednosne probleme, da se aktivno uključi u rešavanje ovih problema i da podrži potrebne mere odbrane države i društva. Aktivan i svesan pojedinačni i kolektivni angažman stiče se vaspitanjem. Norveška je recimo masovnim investicijama u civilno i vojno vaspitanje uspela da se prilagodi na regionalne pretnje i od strane Rusije i da održi stabilnu ravnotežu i konsoliduje nacionalnu bezbednost. Julijan Kifu objašnjava: ,,Vaspitanje je veoma važno i na nivou vaspitanja postoje elementi o informacionom ratu, dezinformisanju, lažnim vestima koji su uvedeni u školi. Ali samo ovo nije dovoljno jer agresor pronalazi sve veći broj instrumenata. Mi treba da se pripremamo sa instrumentima demokratskih država, da odolimo ovim napadima. Vaspitanjem se ovo teško stiće, može se ostvariti strateškim komuniciranjem i poverenjem medju faktorima odlučivanja, političarima, liderima i rukovodiocima institucija i stanovništva.’’
Ovaj zadatak nije nimalo lak, naročito u kriznim momentima, dodaje Julijan Kifu, ali potrebno je da pažljivo analiziramo šta ćemo uraditi sa našom bezbednošću.
