Ko kontroliše aktivnosti agencija za regrutovanje i zapošljavanje stranih radnika? (08.10.2025)

Delatnost regrutovanja i zapošljavanja radne snage iz inostranstva funkcioniše u skladu sa Uredbom 25/2014, sa naknadnim izmenama i dopunama zakonskog teksta koji ne zadovoljava sve trenutne potrebe za regulisanje rada agenata i agencija koje se bave statusom stranaca u Rumuniji.

Dragana Diamandi и Iulia Hau, 08.10.2025, 10:00

Delatnost regrutovanja i zapošljavanja radne snage iz inostranstva funkcioniše u skladu sa Uredbom 25/2014, sa naknadnim izmenama i dopunama zakonskog teksta koji ne zadovoljava sve trenutne potrebe za regulisanje rada agenata i agencija koje se bave statusom stranaca u Rumuniji.
Prema podacima Nacionalnog zavoda za trgovinski registar, u avgustu 2025. godine, 7.073 agencije su poslovale sa CAEN kodovima potrebnim za obavljanje aktivnosti zapošljavanja. U 2020. godini, njihov broj je bio 5.074. Međutim, nedavna novinarska istraživanja pokazuju da brojne druge firme obavljaju ove aktivnosti bez CAEN kodova.

Trenutno, bilo koja osoba – bez ikakve stručne spreme, kompetencija ili etičkih standarda – može da se bavi pribavljanjem radnih dozvola za strane radnike, koji imaju kratak rok na raspolaganju da potpišu ugovor o radu.U slučaju onih koji su tek stigli u zemlju, rok iznosi 15 radnih dana, a prilikom promene poslodavca, rok je 90 dana od zaključenja poslednjeg ugovora. Oslanjajući se na ove rokove i pritisak pod kojim se nalaze stranaci da ne uđu u ilegalni boravak, agencije ili pojedinci koji podnose njihove dosijee Generalnom inspektoratu za imigraciju mogu da naplaćuju visoke takse u zamenu za ugovore koji su često veoma nepovoljni za radnike.

U odsustvu koherentnog zakonodavnog okvira koji bi regulisao ključne birokratske procese u vezi sa statusom stranaca u Rumuniji, zloupotrebe, korupcija i prevare nesmetano cvetaju.
Silvija Tabuška stručnjak za trgovinu ljudima, pominje da su, nakon ulaska Rumunije u Šengen, troškovi ovih agencija porasli.

„Pre svega, agencije za zapošljavanje, prema međunarodnim normama, nemaju pravo da uzimaju novac od zaposlenog. Dakle, samo poslodavac može da plati agenciji za zapošljavanje, a ne i osoba koja treba da dobije posao. Ovde je reč o kršenju zakona. Ono što se radi jeste da agencija za zapošljavanje u Rumuniji sarađuje i deli novac sa agencijom za zapošljavanje iz zemlje porekla radnika, a ta strana agencija naplaćuje, ponekad prilično puno, jer ljudi zapravo plaćaju mito kako bi osigurali da dobiju posao u Evropskoj uniji.“

Stručnjakinja smatra da su te agencije glavni krivci za to što stranci dospevaju u status ilegalnog boravka.
„Moje je mišljenje da se godinama unazad, na političkom nivou i na nivou nekih „pametnih ljudi“, zarađuje ogroman novac na račun ljudi koji, nažalost, gube svoje kuće, živote, na kraju imaju psihičke probleme zbog obećanja koja agencije za zapošljavanje ne ispune. Po mom mišljenju, one su prve koje snose krivicu, a na drugom mestu su poslodavci. Pregledala sam mnoge slučajeve. Agencije za zapošljavanje savetuju poslodavce kako da postupaju, ponekad čak i da radnike ostave u ilegalnom statusu, upravo da bi im isplatili niže plate od onih koje su prvobitno dogovorene.“

Kako objašnjava naša sagovornica, ulazak stranaca u status ilegalnog boravka na teritoriji Rumunije predstavlja prednost za regruterske agencije, jer se time oslobađa godišnja kvota za migrantske radnike. Na taj način, agencije mogu da dovedu nove strane radnike, od kojih ponovo naplaćuju određene iznose. Tabuška smatra da je potrebna veća transparentnost u celom procesu zapošljavanja, jer postoje sumnje na korupciju i na nivou državnih institucija i na nivou agencija – kako u Rumuniji, tako i u zemljama porekla radnika. Ona takođe smatra da proces, kakav je sada, favorizuje korupciju i kršenje ljudskih prava.
„Zalažem za transparentnost u celom sistemu, kao bi i stranac znao– ima broj, može da prati pomoću tog broja dokumentaciju: da li je poslodavac predao papire ili nije, da li je poslodavac obećao da će ih predati u roku od 30 dana, a to nije uradio. On to može da vidi u tih 30 dana, da uloži žalbu ili preduzme mere, ili da piše Imigracionom zavodu: moj poslodavac nije predao dokumenta, iako mi je obećano da hoće; ne postoji nijedan razlog da se moj ugovor o radu ne produži; nisam bio obavešten o tome, već obmanut. Dakle, da postoji neka stalna komunikacija.“

Pojedini stručnjaci smatraju da je Rumunija izdala što je moguće više rešenja o deportaciji kako bi pokazala da se bavi ilegalnim migracijama i da ispunjava uslove za ulazak i ostanak u Šengenskoj zoni. U međuvremenu, stranci koji plaćaju za usluge posredovanja i za obavljanje procedura za dobijanje radnih dozvola, bivaju zatečeni u statusu ilegalnog boravka ili u uslovima rada koji nisu u skladu sa radnim zakonodavstvom Rumunije: smene od 12–13 sati dnevno, noćni rad koji nije adekvatno plaćen, često rade na crno i bez prava boravka – a da toga nisu ni svesni.
Stručnjaci kažu da je vreme da vlasti uspostave jasne standarde u oblasti regrutacije. Vreme je da se rad ovih agencija i agenata kontroliše i reguliše, posebno zato što se žrtve nepravilnosti, strani državljani, suočavaju sa jezičkom barijerom i teškoćama u razumevanju zakonodavnog okvira.

Generalni inspektorat za imigraciju (IGI) tvrdi da strani državljanin mora znati da je njegova osnovna obaveza da ostane na teritoriji Rumunije onoliko dugo koliko mu to dozvoljava viza ili boravišna dozvola koju su mu izdale vlasti. Prema rumunskom zakonodavstvu, zahtev za dobijanje dozvole za rad podnosi poslodavac. Važno je koliko su poslodavci ozbiljni u ugovornim odnosima, dodaju predstavnici IGI-ja. Zvaničnici IGI se ograđuju od bilo kakvih neprikladnih i nezakonitih radnji, ističući da su, kada je situacija to zahtevala, obavestili tužilaštvo o mogućim krivičnim delima korupcije ili delima povezanima sa korupcijom, kao i o trgovini migrantima.
Između 2022. i 2024. godine, institucija je podnela šest takvih prijava za moguće krivične prekršaje. Rukovodstvo IGI-ja i službenici Generalne direkcije za borbu protiv korupcije permanentno su organizovali aktivnosti savetovanja i prevencije korupcije na nivou svih podređenih struktura, saopštili su predstavnici Generalnog inspektorata za imigracije.