Iz istorije rumunske žandarmerije
Rumunska država je počela da stvara svoje snage od sredine 19. veka. Jedna od njih bila je Žandarmerija, koja se pojavila u Kneževini Moldaviji 1850. godine.
Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 05.10.2025, 14:27
Rumunska država je počela da stvara svoje snage od sredine 19. veka. Jedna od njih bila je Žandarmerija, koja se pojavila u Kneževini Moldaviji 1850. godine. Međutim, strukture sa atributima koji se tiču javnog reda i mira i odbrane građana i njihove imovine postojale su i ranije. Nosile su različita imena, a od 1829. godine, nakon zaključenja mirovnog sporazuma između Rusije i Osmanskog carstva, nazivane su „milicija“, „garda“ ili „nacionalna garda“. Iako sa smanjenim brojem, Žandarmerija je učestvovala u Rumunskom ratu za nezavisnost 1877-1878. i u Drugom balkanskom ratu 1913. godine. Takođe je učestvovala u dva svetska rata. Godine 1893. osnovana je Seoska žandarmerija. U 175 godina postojanja, postoje herojske stranice u istoriji rumunske žandarmerije, ali i mračne stranice poput učešća u suzbijanju ustanka 1907. i Holokausta 1940-ih. Žandarmerija je ukinuta od strane komunističkog režima 1948. godine i ponovo je osnovana 1990. godine, nakon antikomunističke revolucije 1989. godine.
U arhivi Centra za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije nalaze se intervjui sa bivšim žandarmima koji se sećaju istorijskih trenutaka u kojima su učestvovali, a jedan od njih je pukovnik Grigore Mekulesku. Godine 1995, on se prisetio kako je, kao učenik Žandarmerijske škole, bio deo odbrambenog sistema štaba Žandarmerije tokom Legionarske pobune u januaru 1941. godine.
„U ovaj događaj je bila uključena i Žandarmerijska škola, koja je imala zadatak da čuva Generalni inspektorat žandarmerije u ulici Šefan čel Mare. Tokom ovog perioda, mi, svi učenici, napravili smo plan za odbranu zgrade Generalnog inspektorata žandarmerije. U slučaju da legionari pokrenu napad na ovu zgradu i ovu instituciju, morali smo biti u stanju da se suočimo sa napadom. Legionari su dolazili u masovnim grupama u Šefan čel Mare, skandirajući. Bilo je nekih informacija koje bi ukazivale da bi moglo doći do napada na instituciju i zgradu Generalnog inspektorata žandarmerije. I upravo da bi se sprečio ovaj napad, izvršena je ova odbrana Generalnog inspektorata žandarmerije. Prošli su, zaustavili se na neko vreme ispred Generalnog inspektorata žandarmerije. Ali, verovatno, videvši naš raspored u odbrambenom položaju Inspektorata, sa mitraljezima i automaticima, svi učenici, odustali su i krenuli dalje.“
General-major Mihail Baron se 1995. godine prisetio dana velike promene saveza koju je Rumunija napravila 23. avgusta 1944. U to vreme bio je dežurni oficir u kasarni Pešadijskog žandarmskog puka i morao je da se uključi u uništenje nemačkih armija u Bukureštu.
„Oko 8 sati ujutru, dok sam dežurao na kapiji, pozvao me je kapetan konjice, 24. avgusta. Bio je veoma uznemiren i rekao mi je da je došao kod nas da mu pomognemo, inače će Nemci probiti obruč. Odmah sam se javio komandantu puka i on mi je naredio da okupim ljude koji su bili raspoloživi u kasarni, dva voda, i poslao sam ih tamo, plus grupu mitraljeza. Okruženi i zahvaćeni vatrom mitraljeza, posle oko pola sata, hitlerovci su postavili bele zastave i predali se. Dok su ih žandarmi sprovodili do puka, na žandarme je otvorena vatra iz Grand hotela. Neki od žandarma su se probili u Grand hotel i odveli nemačke oficire koji su tamo bili smešteni i sve ih doveli u dvorište pešadijskog žandarskog puka. Oko 230 oficira, podoficira i vojnika, uključujući dva ili tri daktilografkinje“.
Žandarm Emil Mihuleac, takođe 1995. godine, ponovo je proživljavao ono što je usledilo nakon završetka rata kada je novi komunistički režim ukinuo Žandarmerijsku školu i, implicitno, samu Žandarmeriju. Neki istoričari smatraju tu meru kaznom za elitno oružje koje se smatralo „čuvarom kapitalista i zemljoposednika“ i „alatkom zemljoposednika“ za pljačku seljaka.
„Škola je bila važna ne samo zbog kvaliteta đaka, već i zbog vrednosti osoblja, budući da se nalazila u istoj zgradi kao i Generalni inspektorat, gde se pretpostavljalo da će završiti samo oficiri sa visokim profesionalnim kvalitetima, ljudi sa savršenom vojnom kulturom. Štaviše, većina oficira u komandi bili su diplomci Više ratne škole. Dakle, bili su visokokvalifikovani vojnici. Takođe, obrazovni proces je imao neke posebne komponente u odnosu na stanje vojnog obrazovanja u to vreme. Polaznik u Oficirskoj školi žandarmerije prošao je kroz 3 komponente složene obuke tokom 3 godine školovanja. To je stvorilo niz veoma dobro obučenih oficira koji su se istakli tokom rata i na Istoku i na Zapadu, zbog čega su, imajući vojnu obuku, učinili velike usluge vojsci, zemlji.“
Rumunska žandarmerija je bila važna konstitutivna institucija rumunske države i ponašala se onako kako su se ljudi i društvo ponašali u datom istorijskom vremenu. Ona već ima tradiciju koja se mora proceniti sa strogošću i razumevanjem ljudskih ograničenja.
