Gojaznost kod dece (15.10.2025)

Izveštaj UNICEF-a za 2025. godinu pokazuje značajan porast gojaznosti kod dece u Rumuniji.

Dragana Diamandi и Ion Puican, 15.10.2025, 09:20

Izveštaj UNICEF-a za 2025. godinu pokazuje značajan porast gojaznosti kod dece u Rumuniji. Procenat dece sa prekomernom težinom uzrasta od 5 do 19 godina povećao se sa 10% u 2000. na 23% u 2022. godini, dok je procenat gojazne dece porastao sa 2% na 9% u istom periodu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 28% rumunske dece uzrasta od 7 do 9 godina ima prekomernu težinu, a 12% je gojazno. Pored toga, približno 16% dece uzrasta od 10 do 15 godina je gojazno, a dodatnih 16% ima prekomernu težinu, što ukupno iznosi preko 215.000 pogođene dece.


Uzroci uključuju konzumiranje ultra-prerađene hrane i nedostatak fizičke aktivnosti. Nezdrava ishrana i sedentarni način života, kod dece i mladih, mogu dovesti do pojave visceralne masti – to je vrsta telesne masti koja se nalazi duboko u stomaku, iza mišića, koja okružuje vitalne organe poput jetre, želuca i creva. Određeni procenat visceralne masti je normalan i pomaže u zaštiti unutrašnjih organa, ali njeno prekomerno nagomilavanje je opasno, jer povećava rizik od ozbiljnih bolesti kao što su dijabetesa tipa 2, kardiovaskularne bolesti, metabolički sindrom i srčani udara. Ova mast podstiče upalne procese i može dovesti do insulinske rezistencije. Sorina Ispas, specijalista za ishranu i metaboličke bolesti, govorila nam je o opasnosti koju visceralna mast predstavlja kod dece.


,,Kada imamo višak visceralne masti, to može dovesti do povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti, ne samo dijabetesa, zato visceralna mast mora da privuče našu pažnju i treba je pratiti, treba je istražiti, treba posmatrati mast koja se nalazi oko organa. Srela sam više dece koja imaju masnu jetru – to je još jedan problem, i to u ranom uzrastu, već sa 10 godina.”


Lekari savetuju roditeljima da pažljivo biraju namirnice koje stavljaju u užinu za školu svojoj deci. Proizvodi mogu da sadrže šećere i prehrambene aditive u mnogo većim količinama nego što je uobičajeno. Prof. dr Bogdan Timar, predsednik Rumunskog društva za dijabetes, ishranu i metaboličke bolesti, govorio nam je o „bolesti  današnjice“ – gojaznosti:


„Zaista, gojaznost je jedno od oboljenja koje beleži sve veći broj pogođenih osoba, a s druge strane, ima i sve veći značaj kada govorimo o savremenom javnom zdravlju. Gojaznost se može posmatrati kao bolest načina života. S jedne strane, imamo povećanu dostupnost hrane bogate koncentrisanom energijom, a s druge strane, nažalost, vidimo da se to dešava i kod dece i adolescenata, gde je fizička aktivnost sve manje zastupljena, tako da, nažalost, izgledi nisu nimalo dobri.”


Doktor Bogdan Timar je naglasio opasnost koju predstavlja povećana gojaznost kod dece i mladih:


„Zašto je to veoma opasno? Zato što znamo da, bez odlučne intervencije u vezi sa gojaznošću, po pravilu, nažalost, trend ce biti uzlazni. To znači da, kada počnemo da imamo više kilograma nego što bismo trebali, bez pravovremene i čvrste reakcije, nastavićemo da dobijamo kilograme. Štaviše, posledice koje gojaznost donosi proporcionalne su, s jedne strane, veličini neravnoteže, dakle koliko kilograma imamo u plusu, a s druge strane proporcionalne su vremenu izloženosti…“


Šta roditelji ili staratelji mogu da urade kako bi sprečili, smanjili ili regulisali probleme sa težinom kod dece?


,,Ovde je intervencija višefaktorska i počinje od navika dotične porodice. Ove navike, s jedne strane, znače usađivanje kod deteta niza zdravih prehrambenih navika. To znači da treba, s jedne strane, truditi se da detetu obezbedimo izbalansiran obrok. Ne insistirajmo previše na onim namirnicama koje imaju visok energetski sadržaj, kao što su, na primer, koncentrovani slatkiši, koje treba konzumirati samo povremeno, ili namirnice koje imaju veoma visok sadržaj masti. S druge strane, takođe sa stanovišta načina života, trebalo bi insistirati na aktivnom načinu života sa puno fizičke aktivnosti… naravno, radi se o prilagođavanju načina života, koji se uči još u detinjstvu…”


Doktor Bogdan Timar je još jednom naglasio opasnosti koje gojaznost donosi kod dece i kako roditelji treba da budu oprezni, da prepoznaju problem i potraže pomoć stručnjaka:


„Što se tiče gojaznosti i prekomerne težine, zaista, pored masne jetre, koja se često javlja upravo kao posledica gojaznosti, moram da naglasim da se danas mnogo češće javlja  i diabetes tipa 2, koji pre 20 godina gotovo da nije postojao među decom. Mislim da svaki roditelj, svaka porodica može da vidi, može da primeti trenutak kada dete počinje da ima više kilograma u odnosu na drugu decu. To je pravi trenutak da se obrate pedijatru – lekaru specijalisti… Ali ono što je zaista važno jeste da razvijemo kulturu prevencije gojaznosti, da gojaznost shvatimo kao pravo oboljenje, a ne samo kao estetski problem….“

Realnost poslednjih godina jeste da se sve veći broj dece u Rumuniji suočava sa problemima vezanim za telesnu težinu. Uprkos podacima i statistici, svi mi, roditelji i društvo, možemo se uključiti i zajedno promeniti štetne navike, možemo ponuditi našoj deci zdraviji i srećniji život.