Radiografija rumunske migracije (21.11.2025)

Rumunska migracija jedan je od najvažniji fenomena poslednjih decenija i podaci potvrdjuju razmere ove pojave. Prema podacima Svetske migracije Organizacije ujedinjenih nacija (World Migration 2024) skoro 5,7 miliona Rumuna živi danas van granica zemlje, što predstavlja skoro jednu trečinu ukupnog broja stanovnika zemlje.

Mircea Mihai, 21.11.2025, 00:00

Rumunska migracija jedan je od najvažniji fenomena poslednjih decenija i podaci potvrdjuju razmere ove pojave. Prema podacima Svetske migracije Organizacije ujedinjenih nacija (World Migration 2024) skoro 5,7 miliona Rumuna živi danas van granica zemlje, što predstavlja skoro jednu trečinu ukupnog broja stanovnika zemlje. Ova ljudska mobilnost modelisala je ne samo ekonomiju, već i društvenu, demografsku i kulturnu strukturu Rumunije. Ako je u periodu 1970-1980 postojala politička migracija, posle pada komunistričkog režima došao je na red talas ekonomske migracije. U 90-tim godinama zemlju su napuštali uglavnom kvalifikovani radnici, privučeni večim platama u gradjevinarstvu, poljoprivredi i uslužnim delatnostima, a u poslednje dve decenije i lekari, profesori, inženjeri, IT, studenti i istraživači. Rumunija je postala izvoznica radne snage i kvalifikovanih radnika. Razlozi odlaska u inostranstvo su različiti, od većih plata u inostranstvu, korupcije u zemlji, pa sve do birokratije i želje za boljim životom u stabilnijem i predvidljivijem društvu. Depopulacija Rumunije, opadanje nataliteta, odliv mozgova (“brain drain“) predstavljaju sada razlog za zabrinutost, upozorava Kristijan David, osnivač i predsednik Instituta za politike migracije: ,,Odliv mozgova postoji i u drugi zemljama. On je regionalnog karaktera i teško se može iskoreniti. Ostavljajući po strani nacionalni aspect, odliv mozgova odražava ekonomske razlike izmedju država. Čak više, sada su zone istraživanja, razvoja, inovacije, odnosno tehnološke revolucije, otvorile vrata mnogim ljudima sa visokoskolškim obrazovanjem. Očigledno je da zemlje koje su investirale u istraživanje, razvoj, inovaciju privlaće ne samo Rumune. Silikonska dolina (Silicon Valley) privlači ljude iz celog sveta. Ovde dolaze vrhunski stručnjaci i nažalost dolaziće i dalje.’’

Ovaj masovan odliv mozgova izazvao je značanje ekonomske i demografske posledice. U mnogim zonama, posebno u Moldaviji (Istok), Olteniji ( Jug) i na jugu Transilvanije (Centar) smanjen je drastično broj radnosposobnih ljudi. U pojedinim oblastima kompanije ne mogu da pronadju radnike i država mora da zaposli radnike iz Azije. Ukratko, Rumunija stari, a deficit radne snage, uključujući kvalifikovanu, postaje ozbiljan ekonomski problem. Da bi se smanjio odliv mozgova, Rumuniji su potrebne investicije u istraživanje, podsticanje kreativnog kapaciteta, bolje plate i investicije u nove tehnologije, kaže Kristijan David i naglašava da je povratak Rumuna iz dijaspore lični izbor, ali da zavisi i od drugih faktora kao što su tržište rada, zdravstvo, obrazovanje, pravosudje ili infrastruktura. Institut za migraciju predlaže nekoliko akcionih pravaca, medju ovima i program za preduzetnike iz dijaspore, koji bi mogli da otvore biznis u Rumuniji. Ono što mi pokušavamo da uradimo je da mobilišemo i zajedno sa posvećenim partnerima imamo platformu ROUNIT kaže Kristijan David: ,,Potrebno je da rumunska država podrži Rumune lakšim pristupom finansijama za otvaranje malih preduzeča. Ja mislim da ljudi koji su uspešno poslovali u Italiji mogu da postanu i uspešni preduzetnici u Rumuniji. Oni ne treba da se vrate u Rumuniju da bi se ovde zapošljavali, već da budu poslodavci. Mi želimo da stvorimo kategoriju preduzetnika iz dijaspore koji bi vrednovali i delili njohovo iskustvo.

Posle više godina provedenih u inostranstvu postoje i ljudi koji su se vratili i bave se biznisom. Oni su došli sa novim idejama i razlićitim mentalitetom. Drugi pravac za povećanje broja povratnika mogao bi da bude, po oceni Instituta za migraciju, uključivanje lokalnih vlasti u programe povratka Rumuna u seosku sredinu. Lokalne vlasti mogle bi da ponude povratnicima terene za gradnju stanova. Jer je od velike važnosti zaustavljanje sve većeg debalansa izmedju novih i starih generacija. Za ovaj izazov još  nije pronadjeno rešenje. Velike zajednice Rumuna postoje u Italiji, Namačkoj, Velikoj Britaniji, Španiji, Francuskoj, SAD ili Kanadi. Oko ovih su formirane gradjanske organizacije, rumunske škole, crkve, publikacije, kulturne organizacije. Sa stanovišta naše zemlje depopulacija ostaje bolan problem koji se ne može nadoknaditi velikim iznosima novca koji Rumuni iz inostranstva šalju u domovinu.