Uzroci i posledice usporavanja privrednog rasta (12.12.2025)
Javna je tajna da rumunskoj privredi ne cvetaju ruže, pa ni stanovništvu koje se suočava sa visokom inflacijom, najvećom u Evropskoj uniji.
Corina Cristea и Mircea Mihai, 12.12.2025, 00:00
Javna je tajna da rumunskoj privredi ne cvetaju ruže, pa ni stanovništvu koje se suočava sa visokom inflacijom, najvećom u Evropskoj uniji. Ni preduzetnicima koji se žale na inflatorne pritiske i tvrde da ekonomska i politička nestabilnost ne uliva solidne nade u buduće poslovanje, tako da moraju da budu veoma oprezni kada je reć o investicijama. Nije lako ni vlastima koje imaju zadatak da pronadju prave odgovore u ovoj složenoj situaciji. Razlog za ovakvu situaciju je jednostavan: smanjenje potrošnje koje je u poslednjim godinama bila glavni motor ekonomskog rasta u vreme visoke inflacije i ovogodišnjih povećanja poreza i akciza. Sem toga, država se već nekoliko godina suočava i sa visokim budžetskim deficitom. Prema zvaničnim podacima stopa inflacije u Rumuniji u novembru je bila tri puta veća od prosečne inflacije u Evropskoj uniji i Narodna banka Rumunije posle liberalizacije cene energije i povećanja pdv-a prognozira rast inflacije do kraja godine. Kristijan Paun, profesor Akademije ekonomskih nauka kaže: ,,Bez sumnje, u prvim mesecima godišnja inflacija ostaće visoka jer imamo ovaj avgustovski efekat. Do jula ili avgusta se nećemo izvuči, imaćemo visoku inflaciju zbog posledica drugog polugodišta prošle godine. Ako ćemo na početku godine imati nove poreze, biće efekata i na cene. Rumunija će ostati država sa visokom inflacijom. Ova inflacija pridodaće se prošlogodišnjoj, drugim rečima ovo znači porez na porez koji će pogadjati naročito stanovnike sa nižim primanjima. Životni standard stanovnika biće ozbiljno uzdrman. ’’
Jesenje prognoze Evropske komisije dokazuju da, posle usvojenih mera štednje sa ciljem da se smanji budžetski deficit, najveći u Evropskoj uniji, privreda Rumunije ulazi u period usporavanja rasta u naredne dve godine. Brisel je dodao da će ove mere, koje se smatraju presudnim za stabilizaciju javnih finansija, omogučiti zdrav i opipljiv ekonomski rast u 2027. godini. U medjuvremenu mere štedje pogodiće kompanije i stanovništvo u 2026. godini kada će privredni rast najverovatnije biti skroman, od svega 1%. Finansijski analitičari u Bukureštu očekuju privredni rast od 1% ili čak nešto manji. Prema istraživanju javnog mnjenja neprofitne organizacije CFA Rumunije pojedini analitičari nagoveštavaju čak i recesiju. Prema analizi, smanjiće se stopa inflacije sa 9,8% u oktobru tekuće godine na 6% pri kraju 2026., a budžetski deficit mogao bi da premaši 8,5% u 2025. godini i da se smanji iduće godine na 7% bruto društvenog proizvoda. U svojoj analizi guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku je nedavno izrazio uverenje da posle negativnog rasta u trećem tromesećju ekonomija Rumunije neće registrovati dva uzastopna tromesećja sa ovakvim trendom. Profesor Kristijan Paun kaže: ,,U skladu sa tehničkom definicijom, kada se beleže dva uzastopna tromesećja sa realnim smanjenjem privrednog rasta, imamo recesiju. Mi već imamo jedno tromesećje. Možda se u četvrtom, u periodu zimskih praznika, računa na veću potrošnju. Ali, sa druge strane treba reći da u ovom četvrtom tromesećju poljoprivreda stagnira, jer u ovom periodu ovde nemamo mnogo dodate vrednosti. Pa ni gradjevinarstvu u zimskom periodu. U ovim oblastima imaćemo manji bruto društveni proizvod u III i IV tromesećju. Iako možda nećemo beležiti tehničku recesiju, ekonomski rast neće biti veći od 1%. Odnosno od samo jedne trećine predvidjenog rasta na početku godine kada smo izradili državni budžet. Suočićemo se sa stagflacijom u ekonomiji, odnosno stagnacijom sa inflacijom, u mnogim ekonomskim sektorima porudžbina je sve manje, a prodaja opada. U ovakvim situacijama plate u privatnom sektoru ne mogu da drže korak sa stopom inflacije. ’’
Profesor Kristijan Paun kaže da će se smanjiti kupovna moć privatne ekonomije i zaposlenih u privatnom sektoru.
