Komunizam – između osude i nostalgije (07.01.2026)

Za Rumune savremenike antikomunističke revolucije 1989. godine, decembar nije samo mesec zimskih praznika, već i mesec u kojem se sećaju istorijskih događaja koje su lično doživeli.

Dragana Diamandi и Roxana Vasile, 07.01.2026, 15:00

Za Rumune savremenike antikomunističke revolucije 1989. godine, decembar nije samo mesec zimskih praznika, već i mesec u kojem se sećaju istorijskih događaja koje su lično doživeli.

Nakon više od 40 godina komunističkog režima, između 16. i 25. decembra 1989. godine, Rumunija je postala poslednja zemlja istočnoevropskog totalitarnog bloka u kojoj se režim, kojim su gvozdenom rukom vladali Nikolae i Elena Čaušesku, ursrušio uz zvuke pucnjave i mirisa baruta. Rumuni su rekli „ne“ diktaturi, kolektivizaciji poljoprivrede, strogim merama štednje, nestašicama, kultu ličnosti ili sveprisutnoj kontroli političke policije tog vremena. Bila je to najkrvavija antikomunistička revolucija u Istočnoj Evropi – preko hiljadu mrtvih i više od 4 hiljade ranjenih. Kulminirala je – da podsetimo – bekstvom diktatorskog para, njihovim hapšenjem, osudom i pogubljenjem streljanjem na Božić.

Trideset šest godina kasnije, istraživanje koje je sproveo INSCOP Research u partnerstvu sa Institutom za istraživanje zločina komunizma i sećanje na rumunsko izgnanstvo (IICCMER) ukazuje na ogroman jaz između istorijske stvarnosti komunističkog režima i trenutne javne percepcije. Preciznije, veliki deo Rumuna danas idealizuje taj period, uprkos istorijskim činjenicama. Skoro 50% učesnika ankete veruje da je život u Rumuniji bio bolji pre 1989. godine. 66% Rumuna veruje da je Nikolae Čaušesku bio dobar vođa, iako je režim počinio teške zločine i proizveo velike društvene probleme. Fenomen je posebno izražen među ranjivim grupama, ekonomski i socijalno nezadovoljnim, u kontekstu nedostatka efikasnih javnih politika i obrazovnog vakuuma u ​​vezi sa istorijom – navodi se u studiji.

Međutim, da bi se društvo ponovo povezalo sa sećanjem na nedavnu istoriju i fundamentalnim vrednostima slobode i demokratije, prvo se mora odbraniti sećanje na antikomunističku revoluciju iz 1989. godine. Zaboraviti ono što se tada dogodilo značilo bi moralni zločin – rekao je bivši predsednik Rumunije u periodu od 1996. od 2000. godine, Emil Konstantinesku, na simpozijumu „Pad Berlinskog zida, odjeci i uticaji u Istočnoj Evropi“, nedavno organizovanom u Temišvaru. Emil Konstantinesku:
„Mi, koji smo možda poslednji preživeli, pozvani smo da odgovorimo na fundamentalno pitanje: kako je bilo moguće da univerzalni ideali istine i pravde, temelj za koji su se ogromne mase borile po cenu svojih života, budu zamenjeni današnjim društvom, koje se može definisati kao društvo laži i interesa? Odgovor se može dobiti samo ponovnim razmatranjem nedavne istorije Evrope rođene u trenutku velikog istorijskog preloma 1989–1990. godine. Čvrsto tvrdim da poricanje, falsifikovanje, umanjivanje i, na kraju krajeva, zaboravljanje istorijskog značaja Revolucije iz decembra 1989. predstavlja ogroman moralni zločin.“

Bivši šef države skrenuo je pažnju na ranjivosti sadašnje demokratije koje podstiču nostalgiju za totalitarnom erom:

„Nakon ulaska u Evropsku uniju, došlo je i do nekih neočekivanih i neprijatnih nazadovanja, koja su iskrivila slobodu stečenu u decembru: pojava trenda ka autoritarnim ili populističkim političkim režimima, zamena realne ekonomije spekulativnom, pojačana je manipulacija putem masovnih medija i društvenih mreža, uspostavljanje društva laži… Trideset šest godina nakon pada Berlinskog zida, simbola podele između Istoka i Zapada, primorani smo da konstatujemo da je demokratija krhka i ranjiva pred ruskom agresijom u Ukrajini, koja uspostavlja upotrebu prava sile protiv sile zakona, što je garant slobode.“

I aktuelni predsednik zemlje, Nikušor Dan, smatra da: „Glavni razlog zbog kojeg sve veći broj Rumuna idealizuje komunizam jeste duboko razočaranje u političku klasu poslednje tri decenije. Korupcija, nedostatak transparentnosti, neispunjena obećanja i osećaj nepravde oslabili su poverenje ljudi u sadašnjost i budućnost,” kaže on. Lažnu sliku komunističkog perioda održavaju i kampanje dezinformacija, koje pokušavaju da potkopaju demokratske vrednosti i ponude lepo upakovanu prošlost, dok skrivaju istinu o represiji, strahu, gladi i nedostatku slobode. Stoga, po viziji predsednika Nikušora Dana, „da bismo demokratiju održali živom i relevantnom, moramo se odlučno boriti protiv dezinformacija, vratiti poverenje ljudi kroz pravedne javne politike i izgraditi društvo u kojem pravdu, ravnopravnost i pravi razvoj osećaju svi građani.“

Na veoma konkretan način, britanski profesor Denis Deletant, specijalista za rumunsku istoriju, tvrdi da, kako bi današnji mladi ljudi, koji lično nisu iskusili strahote komunizma, upoznali prošlost kakva je zaista bila, potreban je muzeja komunizma:
„Mora postojati muzej, jer mnogo ljudi zna, posebno oni iz moje generacije, šta je komunizam značio za Rumuniju i kako i dalje utiče na mentalitet mnogih ljudi. Često odlazim u sela u Rumuniji i razgovaram sa ljudima koji imaju svoje nezadovoljstvo, posebno sa penzionerima, i primećujem da oni zapravo poznaju samo delić istorije komunizma. Oni svakako razmišljaju o situaciji sa hranom i koliko je ranije bilo teško sa tog aspekta. Ali im se dopada činjenica da je postojala sigurnost – čak i ako je situacija bila loša, budućnost je bila zagarantovana, i primetio sam, razgovarajući sa njima, da mnoge ljude muči ova nesigurnost u budućnost.”
Pošto je obrazovanje, dakle, od suštinskog značaja, 2026 biće implementiran nacionalni plan za podizanje svesti o zločinima komunizma u Rumuniji. Dokument, koji je u izradi na nivou kancelarije premijera, obuhvata i adekvatnu pripremu nastavnika istorije kako bi pravilno prenosili informacije o periodu koji je prethodio decembarskoj revoluciji 1989. godine.