Migracijoni trendovi (16.01.2026)

Globalna migracija procenjuje se na stotine miliona osoba, uglavnom radnosposobnih ljudi ali i studenata, celih porodica, izbeglica, azilanata i osoba koje se sklanjaju pred strahotama ratova i prirodnih katastrofa.

Mircea Mihai, 16.01.2026, 00:00

Globalna migracija procenjuje se na stotine miliona osoba, to su uglavnom radnosposobni ljudi ali i studenati, cele porodice, izbeglice, azilanati i osoba koje se sklanjaju pred strahotama ratova i prirodnih katastrofa. Migracija kao pojava je u uzlaznom trendu. Ako je broj medjunarodnih migranata u 2020. godini bio od skoro 275 miliona, samo četiri gdine kasnije stiglo se do 304 miliona. Migranti ne dolaze iz samo jednog regiona i ne predstavljaju samo jednu demograsku grupu. Dolaze iz Afrike, Azije, Latinske Amerike, a odnos izmedju žena i muškaraca migranata je skoro jedan prema jedan. Za procenu dimenzije migracije potrebno da vodimo računa o definiciji koja je temelj ovog veoma važnog koncepta ekonomske politike- granica od 12 meseci je veoma važana za razumevanje ove definicije  kao i činjenice da u zvaničnoj statistici postoje dva koncepta:medjunarodna migracija po državljanstvu i medjunarodna migracija po zemlji rodjenja, upozorava profesor univerziteta Tudorel Andrej, predsednik Nacionalnog statističkog instituta :,, Ako ćemo voditi računa o ovim aspektima, doćićemo do raznih interpretacija cifara koje nisu zvanične i nisu uvažene od strane statistike,od strane Eurostarta, OCDE-a i Ujedinjenih nacija. Ova tri medjunarodna tela periodično računaju tokove migracije kao i fond medjunarodne migracije jer nacionalne statistike imaju obavezu da u skladu sa evropskim propisima računaju svake godine tokove a ne fondove. Fond je realizovana procena na bazi podataka dobijenih od drugih nacionalnih statističkih instituta’’.

Rumunija se nalazi medju državama sa najvećim stopama migracije. Prema najnovijim podacima Eurostata više od 3 miliona Rumuna živi legalno u drugim državama Evropske unije. Stručnjaci upozoravaju medjutim da je realan broj mnogo veći jer zvanični podaci nisu ažurirani. Dimenzije migracije su posledica višegodišnjih odlazaka i želje za boljim životom, a za večinu ljudi izbor je pao na zapadnu Evropu. Italija, Španija, Nemačka i Velika Britanija glavne su destinacije zbog potrebe za radnom snagom uovim zemljama ali i ekonomskim šansama. Prema podacima u poslednjim godinama profil ljudi koji se odlučuju za odlazak iz zemlje je promenjen: sada se za odlazak odlučuju najviše ljudi koji imaju oko 35 godina, a udeo visokoobrazovanih ljudi  koji odlaze je povećan u zadnje vreme i iznosi skoro 40%. Profesor univerziteta Tudorel Andrej kaže: ,,Imamo ovde ove dve kategorije- to su ljudi koji odlaze iz raznih motiva: ekonomskih, kulturnih, ali se i vraćaju u zemlju. Mnogi menjaju mesto boravka i njihov broj je veći od 25 000. Vrhunac je dostignut 2022. godine kada je zemlju napustilo više od 50 hiljada osoba. Prema delimičnim rezultatima u 2024. godini zemlju je napustilo oko 29 000 ljudi’’.

Studije i izveštaji o migraciji pokazuju da su pojedini Rumuni koji odlaze iz zemlje visokoškolovani za radna mesta iz inostranstva, da u poslednjim godina žene predstavljaju 55% rumunske emigracije i da se primećuje sve jasnije i trend povratka u Rumuniju. Samo prošle godine skoro 220 000 osoba vratilo se definitivno u Rumuniju. Istovremeno, prema rezultatima nedavne sondaže organizacije Repatriot, 29% Rumuna u dijaspori razmišlja o definitivnom povratku, posebno Rumuni koji rade u Izraelu, Irskoj, Italiji, Španiji, Portugaliji, Holandiji i Velikoj Britaniji. Za sada odnos varira – jedni se vraćaju, drugi odlaze privučeni finansijskom stabilnošću i boljim perspektivama van granica zemlje. Rezultat je dijaspora koja održava dimenziju sa nadom u povratak i ekonomsku realnost. Predsednik Nacionalnog statističkog instituta Tudorel Andrej naglašava: ,,Povratak je u uzlaznom trendu jer mnogi migranti rodjeni u azijskim državama dolaze u Rumuniju. Prema najnovijim podacima u 2024. godini u Rumuniju je ušlo skoro 290 000 migranata. Medju ovima i Rumuni koji su se vratili iz Španije ,Velike Britanije i Nemačke. Od ovog broja 65-70% su Rumuni. Interesantna je činjenica da postoji veliki broj dece redjene u inostranstvu od jednog roditelja poreklom iz zemlje i ova deca su  registrovana u Rumuniji. U periodu 2014-2024 više od 370 000 dece je rodjeno u inostranstvu i registrovano i u Rumuniji’’.

Ovo znači, dodaje profesor Tudorel Andrej, da postoji jedna kulturna veza rumunskih emigranama sa mestima rodjenja i najverovatnije ovo je glavni razloga za povratak u zemlju.