Može li 2026. godina da postane godina mira u Ukrajini (23.01.2026)

Već četiri godine vojni sukob u Ukrajini odnosi hiljade ljudskih života, a sankcije i pregovori još ne pokazuju znake da je na pomolu prekid rata.

Corina Cristea и Mircea Mihai, 23.01.2026, 10:11

Već četiri godine vojni sukob u Ukrajini odnosi hiljade ljudskih života, a sankcije i pregovori još ne pokazuju znake da je na pomolu prekid rata. Rat menja sudbine ali i mapu evropske bezbednosti i odražava se i na medjunarodne odnose. Ne radi se samo o vojnom sukobu, već i o ugrožavanju lanaca snabdevanja, energetske bezbednosti, o političkom zamoru i pritiscima na medjunarodni poredak. Može li 2026. godina da donese mir u Ukrajini? Za sada sukob izgleda da je ušao u novu fazu u koju su ljudski, ekonomski i politički gubici ogromni. Prema podacima, obe strane su u stanju iscrpljenosti, ali ne sa istim strateškim posledicama, kaže profesor univerziteta Štefan Čokinaru,. spoljnopolitički komentator, koji objašnjava gde se nalazi sukob u Ukrajini na planu iscrpljenosti: ,,Ukrajina je u kritičnoj iscrpljenosti, ali ne u kolapsu. Prilagodjava se i odoleva, ali sve teže podnesi ljudsku cenu. Gde se Rusija nalazi? I Rusija prolazi kroz sporu iscrpljenost ratom, ali živi sa nadom da može da dobije ovaj iscrpljujući rat. Uprkos sankcijama i gubicima, Kremlj smatra da je rat održiv na srednji rok i da može da pobedi Ukrajinu u ovom iscrpljujućem ratu. Postoji percepcija da ovaj iscrpljući rat nije neposredna strateška pretnja. Govorim o percepciji, ne mislim ovde na Rusiju, već na Kremlj. Zapravo reč je o Putinu, o njegovoj percepciji i ubedljenju da može da pobedi u ovom ratu. U ovim uslovima najverovatnije rat se ove godine neće završiti, ali intenzitet se pomera na produženu fazu, odnosno na rat koji je ušao u fazu strukturne iscrpljenosti. Iako su obe strane iscrpljene, nijedna nije dovoljno iscrpljena da bi prihvatila velike koncesije. Najverovatnije ove godine nećemo biti svedoci jednog sloma, već verovatno jednoj opasnoj konvergentnosti vojnih, finansijskih i političkih pritisaka. Jer Ukrajina ne može popustiti bez eksistencijalnih garancija. Rusija ne želi da pregovara bez teritorijalnih dobitaka, a Zapad još nije spreman da isforsira jedno rešenje. Ja smatram da je rat pri kraju ali ne u završnoj fazi’’.

Ako pažnjivo gledamo na dogadjaje, možemo lako da zaključimo da postoje mnogi signali da je 2026. godina pre svega orijentir jednog produženog globalnog rata, precizira profesor Štefan Čokinaru. Kako bi eventualni mir ove godine menjao bezbednosnu arhitekturu Evrope i medjunarodne odnose uglavnom? Jer postoje tri scenarija: prvi scenario je mir sa solidnim garancijama za Ukrajinu, drugi-prekid vatre i zaledjeni sukob i treći- nametnuti sporazum Ukrajini povoljan Rusiji. Štefan Čokinaru kaže: ,,Od ova tri scenarija zavisi u velikoj meri kako se može menjati bezbednosna arhitektura. Jasno je da Evropa ne može ostati više u ambigvitetu. Ili će integrisati Ukrajinu u svoje strukture, Evropsku uniji i eventualno NATO, ili nešto slično ili će ostati u sivoj zoni, veoma nestabilnoj na granici. Ako bi mir doneo Ukrajini solidne garancije, onda bismo verovatno imali jedan mnogo uticajniji blok unutar Evropske unije i mehanizme unutar kojih bi grupa evropskih država preuzela obaveze odbrambene prirode kao i vojne pomoći i obnove na duži rok. U svakom slučaju NATO ostaje centralni stub evropske bezbednosti. U slučaju postizanja mira sa solidnim garancijama Kijevu, NATO treba da odluči ako će Uktrajina formalno pristupiti alijansi ili bi dobila bilateralne garancije i prepozicioniranje kapaciteta. Drugi plan je strateški razvod zapadnog sveta od Rusije i novi poredak u Evroaziji. Čak i u slučaju postizanja povoljnog mira za Ukrajinu, jasno je da odnosi Evrope sa Rusijom su nepovtratno pogoršani na duži rok. Postavlja se pitanje da li može postojati jedna zajednička bezbednosna arhitektura Evrope i Rusije?. Mnogi sugerišu da će posle ovog rata svaki zajednički poredak u Evroaziji biti zamenjen sa dva suprostavljena bezbednosna bloka, sa ojačanom Ukrajinom u prvom planu’’.

U sumornijim scenarijima slabašan i nametnut mir u Ukrajini, dodao je Štefan Čokinaru, poredak nakon 1945. i 1991. godine smatra se erodiranim, agresija nagradjen, a evropska bezbednost pretvorena u stalnu pripremu za naredni šok, za naredni rat i nikako u stabilan okvir. Moj zaključak je, kaže spoljnopolitički analitičar, da 2026. godina nimalo na liči na godinu mira, već na male mogućnosti.