Rumunsko-turski odnosi u 20. veku

Nijedan drugi uticaj nije bio veći na rumunski prostor u poslednjem milenijumu od turskog uticaja.

Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 23.03.2026, 12:19

Nijedan drugi uticaj nije bio veći na rumunski prostor u poslednjem milenijumu od turskog uticaja. Od 1877. godine, nakon što je Rumunija stekla državnu nezavisnost, odnosi su ušli u novu fazu. U 20. veku, Rumunija i Turska su izgradile privilegovan odnos zasnovan na tradiciji.

Pravnik Radu Boroš, specijalizovan za vazuhoplovno pravo, rekao je 1995. godine Centru za usmenu istoriju rumunske radiodifuzije kako su se bilateralni odnosi razvijali nakon Prvog svetskog rata.

„Kemal, prva stvar koju je uradio, bila je da pokuša da se izoluje od Evrope. I jedna od njegovih političkih tačaka, u ovoj odluci da se izoluje, bila je da premesti prestonicu Turske iz Istanbula u Ankaru. A u Istanbulu nije želeo da doda bilo kakvu komercijalnu, finansijsku ili drugu kombinaciju sa silama evropskog kontinenta. Zato je prekinuo vazdušnu liniju kojom je Francusko-rumunsko društvo upravljalo od 1920. godine na ruti Pariz-Beč-Budimpešta-Bukurešt-Istanbul.“

Postepeno su i Evropljani i Turci shvatili da ne mogu napredovati odvojeno. I upravo su Rumuni otvorili put zbližavanju. Radu Boroš.

„Sve do 1938-39, kada je Lozanski sporazum promenio status moreuza, Turci nisu želeli ni da čuju za bilo kakvu vazdušnu vezu sa Carigradom. Tek nakon Lozanskog sporazuma pokrenuto je pitanje i otvorena je mogućnost letova iz Evrope za Istanbul. Mi, kao Rumuni, u okviru Balkanskog sporazuma, u odeljku za avijaciju, imali smo i pitanje vazdušnog saobraćaja, koji je takođe predviđao vezu sa Turskom. Dok je sa drugim zemljama naš cilj bio povezivanje glavnih gradova, sa Turskom naš cilj nije bio povezivanje sa Ankarom, glavnim gradom, već povezivanje sa Istanbulom. Rumunska vazdušna politika uključivala je uspostavljanje avio-kompanija kao podrške, kao pojačanje naših pomorskih plovidbenih linija. Uprkos svim naporima koji su uloženi da se dobije ovlašćenje od Turske za izgradnju linije za Istanbul, nismo bili uspešni. Nismo dobili nikakav odgovor, ni negativan ni pozitivan, uvek nam je rečeno da čekamo. Na Generalnoj skupštini Ekonomskog saveta „Balkanske antante“, na aprilskom zasedanju 1939. godine, pred kraj sastanka, predsednik turske delegacije, Hasan Saka nas je obavestio da su turske vlasti hitno pozvale rumunsku delegaciju u Ankaru kako bi zaključila koncesioni ugovor za liniju Bukurešt-Istanbul sa avio-kompanijom LARES.“

Vasile Šandru je radio u Ministarstvu spoljnih poslova. Godine 1994, prisećao se procesa normalizacije rumunsko-turskih odnosa, iako su dve zemlje bile razdvojene barijerom suprotstavljenih vojnih blokova.

„Rumunija je bila prva koja je probila ovu barijeru. Kao zemlja učesnica Varšavskog ugovora, Rumunija je bila prva koja je preduzela ovaj korak normalizacije odnosa sa Grčkom i Turskom. Što se tiče bilateralnih problema između Rumunije i ove dve zemlje, oni su se, pre svega, odnosili na finansijske zaostale obaveze, odnosno na neku imovinu koja je pripadala državljanima ovih zemalja, nacionalizovanu u Rumuniji, nakon 1948. godine. Sporazum nije mogao biti postignut zbog veoma velike razlike između potraživanja bivših vlasnika i onoga što je rumunska strana mogla da ponudi. Ali to nije bio problem koji bi generalno sprečio razvoj odnosa. Glavna prepreka je, praktično, bila diktirana pripadnošću suprotstavljenim blokovima.“

Poseta rumunskog premijera 1966. godine bila je ona koja je otvorila buduću saradnju. Vasile Šandru.

„Bila je velika delegacija, koju je predvodio premijer Maurer, kojoj je prisustvovao naš ministar spoljnih poslova, mnogi predstavnici ekonomskih ministarstava. Bili su tu zamenici ministara iz metalurgije, mašinogradnje, saobraćaja, kulture i tako dalje. Poseta je protekla u izuzetnoj atmosferi, rumunskog premijera je sa svim počastima, sa počasnom pratnjom i tako dalje, dočekao premijer Demirel na aerodromu. Organizovan je ceo protokolarni deo, polaganjem venaca na mauzolej Ataturka. Ono što mi se u tom trenutku činilo veoma zanimljivim, mislim da je skoro cela vlada učestvovala u zvaničnim diskusijama sa turske strane. Na turskoj strani stola, u dva reda, bilo je najmanje 20-30 ljudi koji su prisustvovali ovim diskusijama i mogu vam reći da su upijali Maurerove reči. Maurer im je održao prezentaciju o problemima mirnog suživota, koristeći terminologiju tog vremena. Maurer je govorio o potrebi mirnog suživota kao rezultatu evolucije i tehničko-naučne revolucije, ekonomskog razvoja, o ulozi malih i srednjih zemalja, o ulozi zemalja poput Rumunije i Turske u promociji detanta. Tom prilikom potpisan je čitav niz sporazuma. Potpisan je sporazum kojim je rešen problem finansijskih zaostalih obaveza. Potpisan je kulturni sporazum, sporazum o ekonomskoj saradnji, šest-sedam različitih sporazuma koji su označili otvaranje rumunsko-turskih odnosa na svim nivoima odjednom.“

Odnosi između Rumunije i Turske u 20. veku su osnova onoga što postoji između njih danas. Dve zemlje idu zajedno, kao što su to činile već nekoliko stotina godina.