Međunarodni dan dabrova
Svet usmerava pažnju na dabra 7. aprila. Nadimak mu je „inženjer ekosistema“ zbog svoje domišljatosti u izgradnji mozaika prirodnih površina koje zadržavaju vodu i proširuju močvare.
Marija Nenadić-Zurka и Daniel Onea, 27.03.2026, 13:09
Svet usmerava pažnju na dabra 7. aprila. Nadimak mu je „inženjer ekosistema“ zbog svoje domišljatosti u izgradnji mozaika prirodnih površina koje zadržavaju vodu i proširuju močvare. Povećavanjem kapaciteta zemljišta za skladištenje više vode, značajno se smanjuje brzina protoka, pa čak i stabilizuje zapremina vode nakon jakih kiša. Ovo smanjuje efekat poplava. Aktivnost dabra takođe može pomoći u održavanju optimalnog protoka vode tokom perioda suše. Da bismo bolje razumeli istoriju i trenutno stanje ove vrste u Rumuniji, razgovarali smo sa Liviuom Ungureanuom, čuvarom prirode u Fondaciji za zaštitu Karpatija. Saznali smo kako je tekao proces ponovnog uvođenja dabra u divljinu, nakon dugog odsustva.
„Dabar je nestao iz Rumunije i mnogih drugih evropskih zemalja početkom 19. veka, oko 1820-1825. godine. Nakon toga, prve akcije ponovnog uvođenja u Rumuniji sproveo je Institut za istraživanje i upravljanje šumama u Brašovu. Tada je uneto 184 dabra, puštenih na reke Olt, Mureš i Jalomica. Naš projekat ponovnog uvođenja na jugoistoku planina Fagaraš počeo je 2019. godine, a prvi dabrovi su zapravo donešeni u novembru 2021. godine. Proces je prilično naporan, zahteva mnogo strpljenja, specijalizovanog znanja i nesanih noći. Dabrovi su noćne životinje, tako da moramo da pratimo njihovu aktivnost tokom noći. Trudimo se da uhvatimo celu porodicu iz određenog područja, kako ne bismo ostavili nijednog člana. Planine Fagaraš predstavljaju prirodnu barijeru koju nikada ne bi mogli sami da pređu. Dakle, jedina opcija da imamo dabrove na jugoistoku Fagaraša je potpomognuto ponovno uvođenje.“
Stalni napori da se ova vrsta vrati i održi u područjima poput planina Fagaraš opravdani su ogromnim koristima koje dabri donose životnoj sredini. Čuvar prirode Liviu Ungureanu ističe kako ove životinje transformišu pejzaž i podržavaju celu mrežu lokalnog biodiverziteta.
„Prisustvo dabra na određenom području daje nam sigurnost postojanja mnoštva drugih vrsta, jer stvara nova staništa i mesta za utočište. Kada se reka pregradi, iza brane se formira akumulacija vode, malo jezero. Tamo počinju da se razvijaju razne vrste insekata i množe se ribe. Uz njih se pojavljuju ptice ribojedi i sisari, poput vidre. Tokom sušnih perioda, ove akumulacije vode postaju pojilišta za divlje životinje u šumi.“
Iako igra suštinsku ulogu u ravnoteži prirode, dabar se i dalje suočava sa brojnim izazovima. Pored prirodnih faktora stresa, Liviu Ungureanu iz Fondacije za zaštitu Karpatija ističe da jednu od najvećih ranjivosti vrste stvaraju sami ljudi, zbog nedostatka informacija.
„Ako govorimo o prirodnim pretnjama, prvo mesto zauzimaju veliki predatori: vuk, medved i ris. Međutim, najčešći problem predstavljaju psi lutalice, koji nanose najveću štetu. S druge strane, veliku ranjivost predstavlja nedostatak obrazovanja i svesti, sa brojnim pogrešnim informacijama. Na primer, neki ljudi veruju da jedu ribu ili piliće, ili da mogu da unište hidroelektrane. Ove stvari su potpuno netačne. Dabar je strogo vrsta biljojeda: od jeseni do proleća hrani se korom drveća, a leti uglavnom konzumira zeljaste biljke. Stoga, dezinformacije ostaju jedna od glavnih pretnji.“
Takođe, zbog nepotpunih informacija, mogu nastati direktni sukobi između dabrova i lokalnih zajednica, posebno u poljoprivrednim područjima blizu vode. Međutim, čuvar prirode Liviu Ungureanu nas uverava da postoje savremena tehnička rešenja pomoću kojih ljudska aktivnost i prisustvo ovih životinja mogu koegzistirati u harmoniji.
„Ponekad se mogu dogoditi incidenti, posebno tamo gde se usevi veoma blizu vodotoka. Kada dabrovi grade brane na ovim rekama ili potocima, može doći do oštećenja useva, poput kukuruza, ili, u izolovanim slučajevima, zemljište može biti poplavljeno. Međutim, postoje tehnička rešenja za ove situacije. Na primer, na dabrovim branama mogu se instalirati posebni sistemi za odvodnjavanje, koji održavaju nivo vode na optimalnom nivou. Na ovaj način obezbeđujemo miran suživot između ljudi i dabrova. Postoje i izolovani slučajevi krivolova, često uzrokovani zabunom. Mnogi ribari mešaju dabra sa vidrom ili misle da se hrani ribom. Međutim, nakon nedavnih razgovora sa ribarima, primetili smo promenu stava. Oni razumeju da su, zahvaljujući branama koje su izgradili dabrovi, nastala jezera gde su se populacije riba znatno umnožile, što je prednost za njih.“
Dugoročno rešenje za zaštitu dabra ostaje, dakle, ekološko obrazovanje. Kroz inicijative posvećene zajednici, pokušava se bolje razumeti priroda. Liviu Ungureanu nam je dao detalje o projektima namenjenim javnosti, ali je takođe istakao zabrinjavajući fenomen našeg vremena: zagađenje vode.
„Da bismo podržali napore zaštite prirode, veliki naglasak stavljamo na obrazovanje. Otvorili smo „Kuću dabrova“ u Rukaru, u okrugu Arđeš, informativni centar gde posetioci mogu da otkriju biologiju i značaj ove vrste. Takođe vodimo program „Mladi rendžer“, posvećen deci iz lokalnih zajednica. Direktno ih uključujemo u naše projekte i bilo je iznenađujuće videti da ovi mladi ljudi smišljaju sopstvena rešenja, pokrećući akcije za ozelenjavanje reka kako bi se obezbedilo čisto stanište. Iako dabrovi mogu izgledati tolerantno prema fizičkom zagađenju plastikom, nagomilavanje otpada na rekama ima direktan negativan uticaj. Specifična buka koju proizvodi plastična ambalaža koju nosi voda uznemirava ih, što ih na kraju tera da napuste ta područja.“
Povratak dabra u rumunske reke je više od samog ekološkog uspeha. To znači zaštitu biodiverziteta i očuvanje kvaliteta vode od koje svi zavisimo. Razumevanje i poštovanje uloge koju ovaj „inženjer prirode“ igra u ekosistemu su neophodni koraci za čistiju i otporniju životnu sredinu na duži rok.
