Konferencija o budućnosti Evrope (20.05.2022)

Na inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona ovog proleća održana je Konferencija o budućnosti Evrope, demarš bez presedana i polazna tačka za razgovore, debate i saradnju medju državljanima i političarima. Opsežna akcija gradjanske konsultacije okončana je izveštajem koji sadrži 49 predloga o konkretnim ciljevima i više od 320 mera o kojima državljani smatraju da institucije Evropske unije treba da vode posebnu pažnju. Reč je o klimatskim promenama i zaštiti čovekove okoline, zdravstvu, socijalnoj pravdi, vrednostima i pravima kao i digitalnoj transformaciji, evropskoj demokratiji, migraciji, vaspitanju, kulturi, omladini i sportu. Nalazimo se u izuzetno važnom trenutku evropske integracije i nijednu sugestiju ne treba odbaciti. Ne treba da se plašimo da Evropi poverimo moč promene života ljudi na bolje, izjavila je 9. maja u Strazburgu Roberta Metsola, predsednica Evropskog parlamenta. Pored Predsednika Francuske Emanuela Makrona u ime Predsedništva saveta i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen primila je završni izveštaj o rezultatima konferencije. ,,Vaša poruka je primljena“, kazala je učesnicima Ursula fon der Lajen . ,,Mnogo toga možemo uraditi bez čekanja“, obećala je fon der Lajen i najavila nove predloge o stanju Unije 3. septembra. Konferencija o budućnosti Evrope pokazala je da gradjani traže više transparentnosti, više inkluzije, više beznednosti i trajnosti. Evropski državljani žele da Unija 27 nacija postane korektnija, solidarnija i da odigra rukovodeću ulogu u suzbijanju klimatskih promena. Pojedini predlozi, poput dodeljivanja prava na zakonsku inicijativu Evropskom parlamentu ili proširenju nadležnosti Evropske unije u oblastima odbrane i zdravstva predpostavjaju medjutim izmenu sporazuma. Evropski parlament, okupljen na plenarnoj sednici u Strazburgu, usvojio je već rezoluciju o početku postupka za reviziju sporazuma Evropske unije, kako bi se izašlo u susret iznetim zahtevima na Konferenciji. Tokom rasprave mnogi evroposlanici smatrali su da evropske državljane treba aktivnije uključiti i da treba da imaju solidnije demokratsko zastupanje na nivou Unije. Drugi su skrenuli pažnju na posebne oblasti u kojima predlozi koji se tiču gradjana predpostavljaju korenite promene, čak i nadležnosti Evropske unije u zdravstvu, energetici, migraciji i odbrani. Pojedini govornici kritikovali su Konferenciju o budućnosti Evrope smtrajući da je proces pogrešan i da predlozi ne odražavaju javno mišljenje. Na plenumu Evropskog parlamenta govorio je francuski predsednik Emanuel Makron. U pojedinim oblastima i politikama treba odustati od jednoglasnog odlučivanja, naglasio je Makron, i dodao da je potrebna revizija evropskih dokumenata i sporazuma. Predloge gradjana ,,ne treba instrumentalizovati“, smatraju zemlje koje se suprostavljaju ovakvoj perspektivi. ,,Imamo jednu Evropu koja funkcioniše“, pokazala je to pandemija kovida 19 i odgovor na rusku invaziju na Ukrajinju i ,,ne treba da žurimo sa institiucionalnim reformama“, upozoravaju ovi. Rumunija i 11 zemalja članica priključila se danskom non-paper-u u kome se naglašava da nije isključena nijedna radna hipoteza, čak ni izmena sporazuma, ali da ova ne treba da bude sama sebi cilj, jer ovo nije cilj Konferencije. Emanuel Makron lansirao je u Evropskom parlamentu pravi izazov na nivou celog kontinenta: umesto da se smanje evropske vrednosti kako bi se omogučilo brže pristupanje drugih država, potrebna je nova kontinentalna konstruklcija. Ova nova konstrukcija dozvoliće svim demokratskim državama, uključujući Ujedinjeno kraljevstvo i Ukrajinu, da dele osnovne evropske principe, kazao je Makron: ,,Ovo pitanje ostaje, kako treba da organizujemo Evropu sa političke tačke, koja ide dalje od Evropske unije. Imamo istorijsku obavezu da odgovorimo na ovo pitanje danas i stvorimo ono što ču pred vama nazvati evropsku političku zajednicu. Ova nova organizacija dozvoliće svim evropskim demokratskim nacijama da pristupe našim osnovnim vrednostima, da zajedno pronadju prostor saradnje u oblastima politike, bezbednosti, energije, saobraćaja, investicija u infrastrukturu i slobodnom protoku osoba, naročito mladih.“.

Corina Cristea, 20.05.2022, 17:36

Na inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona ovog proleća održana je Konferencija o budućnosti Evrope, demarš bez presedana i polazna tačka za razgovore, debate i saradnju medju državljanima i političarima. Opsežna akcija gradjanske konsultacije okončana je izveštajem koji sadrži 49 predloga o konkretnim ciljevima i više od 320 mera o kojima državljani smatraju da institucije Evropske unije treba da vode posebnu pažnju. Reč je o klimatskim promenama i zaštiti čovekove okoline, zdravstvu, socijalnoj pravdi, vrednostima i pravima kao i digitalnoj transformaciji, evropskoj demokratiji, migraciji, vaspitanju, kulturi, omladini i sportu. Nalazimo se u izuzetno važnom trenutku evropske integracije i nijednu sugestiju ne treba odbaciti. Ne treba da se plašimo da Evropi poverimo moč promene života ljudi na bolje, izjavila je 9. maja u Strazburgu Roberta Metsola, predsednica Evropskog parlamenta. Pored Predsednika Francuske Emanuela Makrona u ime Predsedništva saveta i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen primila je završni izveštaj o rezultatima konferencije. ,,Vaša poruka je primljena“, kazala je učesnicima Ursula fon der Lajen . ,,Mnogo toga možemo uraditi bez čekanja“, obećala je fon der Lajen i najavila nove predloge o stanju Unije 3. septembra. Konferencija o budućnosti Evrope pokazala je da gradjani traže više transparentnosti, više inkluzije, više beznednosti i trajnosti. Evropski državljani žele da Unija 27 nacija postane korektnija, solidarnija i da odigra rukovodeću ulogu u suzbijanju klimatskih promena. Pojedini predlozi, poput dodeljivanja prava na zakonsku inicijativu Evropskom parlamentu ili proširenju nadležnosti Evropske unije u oblastima odbrane i zdravstva predpostavjaju medjutim izmenu sporazuma. Evropski parlament, okupljen na plenarnoj sednici u Strazburgu, usvojio je već rezoluciju o početku postupka za reviziju sporazuma Evropske unije, kako bi se izašlo u susret iznetim zahtevima na Konferenciji. Tokom rasprave mnogi evroposlanici smatrali su da evropske državljane treba aktivnije uključiti i da treba da imaju solidnije demokratsko zastupanje na nivou Unije. Drugi su skrenuli pažnju na posebne oblasti u kojima predlozi koji se tiču gradjana predpostavljaju korenite promene, čak i nadležnosti Evropske unije u zdravstvu, energetici, migraciji i odbrani. Pojedini govornici kritikovali su Konferenciju o budućnosti Evrope smtrajući da je proces pogrešan i da predlozi ne odražavaju javno mišljenje. Na plenumu Evropskog parlamenta govorio je francuski predsednik Emanuel Makron. U pojedinim oblastima i politikama treba odustati od jednoglasnog odlučivanja, naglasio je Makron, i dodao da je potrebna revizija evropskih dokumenata i sporazuma. Predloge gradjana ,,ne treba instrumentalizovati“, smatraju zemlje koje se suprostavljaju ovakvoj perspektivi. ,,Imamo jednu Evropu koja funkcioniše“, pokazala je to pandemija kovida 19 i odgovor na rusku invaziju na Ukrajinju i ,,ne treba da žurimo sa institiucionalnim reformama“, upozoravaju ovi. Rumunija i 11 zemalja članica priključila se danskom non-paper-u u kome se naglašava da nije isključena nijedna radna hipoteza, čak ni izmena sporazuma, ali da ova ne treba da bude sama sebi cilj, jer ovo nije cilj Konferencije. Emanuel Makron lansirao je u Evropskom parlamentu pravi izazov na nivou celog kontinenta: umesto da se smanje evropske vrednosti kako bi se omogučilo brže pristupanje drugih država, potrebna je nova kontinentalna konstruklcija. Ova nova konstrukcija dozvoliće svim demokratskim državama, uključujući Ujedinjeno kraljevstvo i Ukrajinu, da dele osnovne evropske principe, kazao je Makron: ,,Ovo pitanje ostaje, kako treba da organizujemo Evropu sa političke tačke, koja ide dalje od Evropske unije. Imamo istorijsku obavezu da odgovorimo na ovo pitanje danas i stvorimo ono što ču pred vama nazvati evropsku političku zajednicu. Ova nova organizacija dozvoliće svim evropskim demokratskim nacijama da pristupe našim osnovnim vrednostima, da zajedno pronadju prostor saradnje u oblastima politike, bezbednosti, energije, saobraćaja, investicija u infrastrukturu i slobodnom protoku osoba, naročito mladih.“.

,,Želim da bude jasno da ću uvek biti na strani onih koji se zalažu za reformu Evropske unije da bi ova efikasnije funkcionisala“, naglasila je u Strazburgu i Ursula fon der Lajen na svečanom zatvranju Konferencije o budućnosti Evrope. ,,Rekli ste nam gde želite da stigne Evropa i sada od nas zavisi pravac kojim ćemo krenuti ka ovom cilju. Koristićemo sve raspoložive snage na unutrašnjem planu i menjati sve sporazume tamo gde je potrebno, kazala je Ursula fon der Lajen, učesnicima Konferencije.