Rumunija punopravna članica Šengenske zone (03.01.2025)
Granice Šengenskog prostora pomerene su od 1. januara kada je na snagu stupila odluka Saveta za pravosudje i unutraănje poslove doneta, 12. decembra prošle godije, o ulasku Rumunije i Bugarske na prostor slobodnog kretanja.
Corina Cristea и Mircea Mihai, 03.01.2025, 00:00
Granice Šengenskog prostora pomerene su od 1. januara kada je na snagu stupila odluka Saveta za pravosudje i unutraănje poslove doneta 12. decembra prošle godije o ulasku Rumunije i Bugarske na prostor slobodnog kretanja. Granica Rumunije pomerila se ka Srbiji, Republici Moldaviji i Ukrajini, a Bugarske ka Srbiji, Severnoj Makedoniji i Turskoj. Bugarsko-turska granica jedna je od najkomplikovanijih graničnih zona kada je reč o nelegalnoj migraciji. Problemi nastali u ovoj zoni bili su razlog da Austrija odlaže odluku o ulasaku dve zemlje u Šengen. Emocije su prestale tek posle usvajanja odluke, iako je Austrija sa Budimpeštom potpisala u novembru dogovor o punom ulasku Bukurešta i Sofije u Šengen. Austrijska vlada je saopštila da se neće suprostavljati ulasku dve države u Šengen, ali na poslednjim metrima pojavila su se iznenadjenja iz Holandije. Desničarski radikali Slobodarske partije pokrenuli su inicijativu za zaustavljanje ulaska dve države u Šengen ali nisu uspeli da formiraju potrebnu večinu. Valentin Naumesku, profesor na Univerzitetu Babeš-Boljaj u Kluž-Napoki kaže: ,,Rumunija je zaslužula integraciju na prostor slobodnog kretanja odavno. Ova odluka trabala je da se donese u martu 2011. godine, kada smo ispunili sve tehničke kriterijume za integraciju. Nažalost, celo vreme je postojao negativan kontekst i paleta evropskih i regionalnih političkih okruženja koja nisu išla u prilog našoj zemlji. Najpre su u Holandiji i kasnije u Austriji raspisani izbori ali i u drugim zemljama koje su se bojale uspona ekstremističkih i antimigracijskih partija. Svi su rešavali unutrašnja politiška pitanja na štetu Rumunije i Bugarske. Za ovo kašnjenje nije odgovorna Rumunija jer je ispunila sve uslove još pre 13 godina, a to je priznala i Evropska komisija“.
Sada je ovo poglavlje zatvoreno. Rumunija je ušla u Šengen kao članica Evropske unije koja ispunjava odavno sve uslove za punopravno članstvo u Sengensku zonu, naglasio je profesor Naumesku, ali postaji još jedna važna stvar koju ne treba zanemariti: ,,Važan je i istovremeni ulazak Bugarske, jer se geopolitički otvara koridor prema Grčkoj, na jugu Evropske unije i prema centralnoj Evropi. Ovaj koridor slobodnog kretanja biće veoma važan za prevoznike, ekonomiju, rumunsku ekonomiju i ne samo za rumunsku već i ekonomiju zone i Evropske unije uopšte. Mnoge kompanije skratiće vreme pervoza, tranzita kroz ove zemlje posle ukidanja unutrašnjih graničnih kontrola. Ove posledice osečaće se na kratki i duži rok. Bićemo bolje ekonomski povezani ,mnogi investitori će ulagati u našu privredu zbog manjih troškova. Ne možemo da kažemo da će se i druge stvari promeniti. Reč je o ugledu i povratku u normalnost jer je naš ugled bio okrnjen’’.
Ulazak u Šengen ne donosi samo eliminisanje čekanja na granicama za vreme godišnjih odmora, već menja pravila igre u ekonomiji, dodajući prednosti koje donosi efikasniji i jeftniji robni saobraćaj, po principu vreme je novac. Ukidanjem graničnih kontrola, prevoznici će uštedeti milione evra godišnje i rumunski proizvodi će brže stizati na evropsko tržište po nižim cenama. Rumunija postaje konkurentnija na ovom dinamičnom evropskom tržištu, ali i atraktivnija za inostrane investitiore. Istovremeno, granične zone postaće pravi ekonomski habovi. Bez birokratskih kontrola, razvijaće se lokalna trgovina, a transnacionalna saradnja omogućiti otvaranje novih radnih mesta i privredni rast. U skladu sa dogovorom, Rumunija i Bugarska su deo Šengenskog prostora od 1. januara, ali u narednih šest meseci obavljaće se alternativne kontrole da bi se proverilo kako funkcioniše slobodno kretanje. Ovo znači da će se za kontrolu zaustavljati samo 5-10 % vozila. Ovakve kontrole nisu nikakva novina jer su privremeno uvedene na raznim unutrašnjih granicama Šengena posle masovnih talasa nelegalne migracije. Drugi razlog je hibridni rat Rusije koji predstavlja bezbednosni rizik za Evropsku uniju.
