Nova pravila za zapošljavanje stranih radnika (21.01.2026)

Vlada Rumunije objavila je nacrt Hitne uredbe kojom se strože reguliše proces dovođenja, rasporedjivanja i zapošljavanja stranaca na tržištu rada u Rumuniji.

Dragana Diamandi и Iulia Hau, 21.01.2026, 09:30

Vlada Rumunije objavila je nacrt Hitne uredbe kojom se strože reguliše proces dovođenja, rasporedjivanja i zapošljavanja stranaca na tržištu rada u Rumuniji. Prema zvaničnim izjavama ministra rada, Florina Manolea, jedan od ciljeva je smanjenje rizika od trgovine ljudima:

„Potrebna nam je stroža regulativa kako bismo se zaštitili od trgovine ljudima, jer se u nekim slučajevima to dešava – ljudi koji su eksploatisani, ljudi koji se dovode iz jugoistočne Azije i koji ne znaju svoja prava, imaju problema sa poznavanjem, naravno, rumunskog ili engleskog jezika i zbog toga su ranjiviji. Potrebni su nam regruteri, agencije koje će biti pažljivije nadzirane i odgovornije u svom radu.“

Ovaj predlog ima prednost jer predstavlja prvi zakonski okvir koji izričito reguliše i odobrava delatnost agencija za posredovanje u zapošljavanju strane radne snage. Kako su pokazale novinarske istrage, zakonski vakuum su iskoristili agencije i agenti osumnjičeni za trgovinu ljudima i eksploataciju radne snage.
Pored obimnih izmena koje se odnose na procese regrutacije i zapošljavanja, zakon predviđa i mogućnost produženja prava boravka po osnovu rada za strance koji trenutno borave ilegalno, a koji nisu dobili odluku o povratku.
Udruženje poslodavaca – Uvoznika radne snage – predložilo je amandmane kojima traži reviziju pojedinih obaveza nametnutih agencijama. Elena Panciru, potpredsednica organizacije, ističe:

„Zakonodavci su pošli od pretpostavke da mi, agencije za zapošljavanje, vršimo selekciju. Ne, mi nikada ne vršimo selekciju. Uvek je poslodavac taj koji bira osobe koje odgovaraju njegovim potrebama. Mislim da čak ni ne vršimo predselekciju. Mi uvek pratimo poslodavca u zemlju porekla stranca, obezbeđujemo kompletnu logistiku za testiranje. […] Selekcija je isključiva nadležnost poslodavca i samo njegova.“

Još jedan problematičan propis sa stanovišta poslodavaca je uslov da zapošljenja moraju odgovarati zanimanjima sa liste deficitarnih zanimanja, koju objavljuju Agencija za zapošljavanje i Institut za statistiku, a koja se ažurira na svakih šest meseci. Stručnjakinja navodi da proces selekcije, pripreme dokumentacije i dobijanja vize obično traje duže od šest meseci. Ukoliko se zanimanje za koje su započete procedure za dovođenje stranih radnika više ne nalazi na listi nakon polugodišnjeg ažuriranja, onda ti radnici ne mogu biti dovedeni. Ovo nisu jedine kritike koje se iznose:

„U ovoj uredbi, mi, agencije za zapošljavanje, koji smo u krajnjoj liniji trgovačke kompanije, imamo obavezu da proverimo poslodavce za koje dovodimo strance, kako na radnom mestu, tako i na mestu smeštaja. Ova norma je veoma eksplicitna, u smislu da ne ostavlja prostora za sumnju, što mislim da nije korisno ni za nas, ni za poslodavca, ni za strance, ni za bilo koga. Postajemo neka vrsta žandarma i moramo da idemo i prijavimo nakon što vidimo da poslodavac krši obaveze predviđene ugovorom ili da mesto smeštaja nije u skladu sa propisima. Pa čije interese ja zastupam? Šta ja zapravo radim?”

Elena Panciru smatra da agencije nemaju ni stručnu pripremu ni resurse za sprovođenje takvih kontrola. Takođe kritikuje i odredbu prema kojoj se agencijama može oduzeti ovlašćenje ili deo depozita od 200.000 evra koji su dužne da polože da bi dobile autorizacije, i to iz razloga na koje nemaju nikakav uticaj.

„Drugim rečima, depozit se aktivira i za naše propuste, ali i za one koji ne zavise od nas, na primer za postupke stranaca. Ako strani radnik, mislim da su u poslednjoj izmeni ovog nacrta uveli prag od 10 ili 20 odsto, ne prođe intervju u ambasadi (što je proces između stranog državljanina i osoblja konzularnog odeljenja), ako ne dobije vizu, agencija biva sankcionisana. Ako strani radnik napusti radno mesto, smeštaj i ode u neku drugu evropsku zemlju, iako mi sprovodimo informativne kampanje i jasno im kažemo da imaju pravo na posetu, ali nemaju pravo na rad niti na boravak duži od 30 dana, opet je agencija ta koja biva sankcionisana, iako možda nisam znala ništa o tom radniku sve dok me poslodavac ne obavesti da je neopravdano izostao s posla, i tek tada shvatim da je otišao negde drugde.“

S druge strane, Udruženje uvoznika radne snage pohvalilo je odluku Vlade Rumunije i Ministarstva rada da odobre novi kvotu za 2026. godinu, od 90.000 novih radnika primljenih na tržište rada, već 1. januara. Poređenja radi, prošlogodišnja kvota je bila operativan tek od 16. januara, što je dovelo do brojnih odbijanja zahteva. Takođe, Vlada je predložila da ovaj broj bude fleksibilan, uz mogućnost povećanja tokom godine kroz jednostavne procedure.