Rumuni u dijaspori, njihova deca i duboka potreba da razumeju ko su (21.05.2025)

Migracija je kulturni šok koji mnogi Rumuni iz dijaspore intenzivno osećaju.

Dragana Diamandi и Iulia Hau, 21.05.2025, 10:34

Migracija je kulturni šok koji mnogi Rumuni iz dijaspore intenzivno osećaju. Jedna sociološka studija koju je 2023. godine objavio Odeljak za Rumune iz dijaspore pokazala je da se epizode diskriminacije na osnovu etničke pripadnosti, kao i strah od gubitka nacionalnog identiteta, ubrajaju među najvažnije rizike i ranjivosti koje su Rumuni iz dijaspore istakli.
Među rumunskim građanima iz država učesnica u istraživanju (Španija, Italija, Nemačka, SAD, Velika Britanija, Kanada, Izrael, Francuska, Austrija i Belgija), Rumuni iz Velike Britanije su najčešće prijavljivali poteškoće u integraciji u zemlji domaćina.

Alina Dolea, predavač na Univerzitetu Bornmut u Ujedinjenom Kraljevstvu, od 2019. proučava percepcije i emocije Rumuna koji žive u Velikoj Britaniji. Na osnovu brojnih intervjua i fokus grupa, zaključila je da bi programi namenjeni Rumunima u dijaspori trebalo da budu opremljeni veštinama i kompetencijama za interkulturnu navigaciju.

„Programi za dijasporu treba da prošire naše razumevanje rumunske kulture, koja je raznolika. I mi imamo raznolikost. Treba staviti akcenat na veštine interkulturnog pregovaranja, jer je migracija kulturni šok. Čak i kad idemo u Italiju, Španiju, Nemačku, Englesku – to su druge kulture, druge zemlje, druga istorija. Kako možete biti šokirani što je u Velikoj Britaniji toliko različitosti, kad je to bivša imperija, sa kolonijalnom prošlošću? Jasno je da ćete u svakoj školi već prvog dana videti mnoštvo etničkih grupa, jezika, rasa. Ako to ne razumete od samog početka… to je upravo ono što moramo da radimo. Treba bolje da objasnimo, da pružimo bolje obrazovanje o pravima i obavezama, o zemlji – kulturno obrazovanje, kulturni resursi: šta znači rumunska kultura, šta znači britanska kultura, kako su nastale. To moramo da razumemo.“

Istraživačica naglašava potrebu za poboljšanjem vikend škola koje su uključene u školski sistem u Velikoj Britaniji, i koje bi mogle da prošire svoje aktivnosti tako da obuhvate teme kao što su doprinos Rumuna (ili drugih nacionalnosti) britanskoj kulturi. Takođe, ističe važnost modernizovanih kulturnih programa, relevantnijih za današnju omladinu, koji bi doprineli izgradnji zdravog nacionalnog ponosa utemeljenog na razumevanju različitosti.

„Britanske škole imaju dane posvećene nacionalnim kulturama. Imaju Dipavali, imaju razne kulturne i religijske festivale. Moja decu su bila pozvana da predstave Rumuniju. Sin mi je rekao: ,,Radio sam istraživanje i prvi rezultat koji mi je izašao na Google-u bio je da su Rumuni među najvećim konzumentima alkohola u Evropi.” Razumete? E, to je problem. Kada bi postojali neki sažeti edukativni materijali: o Rumuniji, o njenoj kultura… Imamo vladara Štefana Velikog, pesnika Mihaja Emineskua, ali imamo i savremene kulturne simbole. Ne treba da se držimo samo nasleđa… Da, govorimo o rumunskoj arhitekturi, manastirima koji su deo UNESCO baštine, takođe i tvrđave, i deltu Dunava koja je jedinstvena… Toliko toga ima da se ispriča.“
Što se tiče nacionalnog identiteta, Alina Dolea smatra da je važno mladim Rumunima koji odrastaju u inostranstvu objasniti da su datumi, običaji i tradicije u Rumuniji veoma raznoliki, i da se zemlja nalazi na raskršću tri imperije koje su ostavile tragove u svim istorijskim regijama. Naglašava da je mladima iz dijaspore potrebna podrška tokom prirodnog perioda traganja za sopstvenim identitetom.

„Imamo dijasporu uglavnom prve generacije, a sada se pojavljuje i druga generacija – deca koja se školuju ovde u dijaspori. Ti mladi, naravno, u adolescenciji prolaze kroz fazu traženja identiteta. To je normalan period kada sebi postave pitanje ‘Ko sam ja?’ U dijaspori, to pitanje postaje složenije. Da li sam Rumun? Britanac, Italijan, Španac, Nemac? To pitanje dobija i nacionalnu dimenziju. Na kraju krajeva, to je proces pregovaranja nacionalnog identiteta i pripadnosti, koji je potpuno normalan. A mi ne činimo ništa da im pomognemo u tom procesu. Ono što bi moglo pomoći jeste ovakva kulturna sredstva, koja objašnjavaju deci njihovu istoriju. Dakle, kakva je Rumunija, izvan idealizovanih narativa: zemlja puna bogatstava, sa svim oblicima reljefa… Treba im objasniti da se zemlja formirala na raskršću tri imperije, da su od tada prisutni njihovi uticaji. Da su postojale politike rumunizacije, da su mnogi pripadnici manjina napustili zemlju, da postoji etnička raznolikost u Rumuniji, da je prošla kroz 45 godina komunizma, kada je postojala politika rumunizacije, tada su svi oni koji su bili drugačiji morali da se rumunizuju.“
Većina učesnika u pomenutoj kvalitativnoj studiji izjavila je da ne planira da se vrati u Rumuniju. Među glavnim razlozima navode poteškoće u ponovnom prilagođavanju načinu života u Rumuniji, ali i nedostatak bolje budućnosti za njihovu decu.