Ciklična tradicija u Muzeju rumunskog seljaka

Ion Puican, 25.05.2022, 18:30

Maj i juni su meseci koji donose u Nacionalni muzej rumunskog seljaka zajedničku izložbu savremene umetnosti – Ciklična tradicija (Veza sa prirodom)“, susret savremenih proslavljenih umetnika, koji čuvaju staru zanatsku tradiciju, kombinujući inovaciju, tehnologiju i umetnički čin sa narodnom radinošću. Razgovarali smo sa menadžerom Muzeja rumunskog seljaka, Virđžilom Nikuleskuom o konceptu izložbe, o umetnicima i zanatlijama, i ne na kraju o kratkoj istoriji projekta:

Da, ovo je malo drugačiji koncept od onog što se ranije dešavalo u našem muzeju. Ovaj koncept kreće od inicijative koja seže do 2017. i čiji je naziv Rumunija kreativnih tradicija. Koncept je lansirao nekadašnji menadžer Vintila Mihailesku zajedno sa Teodorom Froluom. Bila je to inicijativa koja je pokušala da spoji savremene umetnike koji posebnu pažnju poklanjaju tradicionalnoj rumunskoj kulturi.

Zato je, ovoga puta Ciklična tradicija krenula ustvari od radionica u okviru kog radi u muzeju grupa od šest savremenih umetnika i šest tradicionalnih rumunskih zanatlija: Teodor Graur, Mirčea Kantor, Marijus Alekse – Bin, Oláh Đárfás, Virdžil Skripkariu i Dan Vezentan. Svako od njih ima uz sebe po jednog majstora nekog zanata. Navešću ovde Viorela Georgea, Tanase Burnara, Adrijana Mihajua, Melindu Mariju Andraš, Čabu Balinta i Čabu Raca. To su majstori keramičari, tekstilne zanatlije, krznari, majstori koji rezbare u drvetu, i koji prenose tu tradicionalnu rumunsku specifiku i svoje znanje iz generacije u generaciju.

I mislim da je sve u svemu, u pitanju razmena iskustava, jer zanatlije uče od savremenih umetnika nove tehnike i razmenjuju nove ideje koje su sad aktuelne u savremenoj umetnosti, no mislim da je važniji obrnuti tok, onaj po kojem savremeni umetnici pronalaze koren tradicije i inspiraciju učeći od zanatlija kako da to primene u svojoj umetnosti. Ima umetnika koji su svesni da ne mogu biti originalni i međunarodno zapaženi ako ne krenu od onog što je specifično u zajednici u kojoj su oni rođeni.

Jedan od partnera i inicijatora projekta iz 2017. Rumunija kreativnih tradicija, projekat koji je bio početna tačka za aktuelnu izložbu Ciklična tradicija“, arhitekta i preduzetnik kreativne industrije Teodor Frolu govorio je o radionicama iz kojih je nastala izložba savremenih umetnika, i o onoj finoj liniji koja razdvaja vizuelnog umetnika od majstora narodne radinosti.

Teodor Frolu: Naravno, nedelju dana su radionice bile otvorene za zanatlije i umetnike, ali većina njih već dugi niz godina rade zajedno i naš je cilj da pokažemo koliko je tradicionalni zanat savremen i aktuelan i kako ga savremeni umetnici mogu pretočiti u umetnička dela visokog nivoa. I kako ova dela mogu da upotpune privatne kolekcije, a ovde posebno mislim na Mirčeu Kantora, Teodora Graura, Dana Vezentana, Olaha Đarfasa i Virdžila Skripkarijua, koji su već poznati po tome da crpe svoje resurse iz narodne radinosti i tradicije. I na kraju, ali ne manje važan umetnik Bin – Marijus Alekse iz grupe Subkarpaci, koji je već vratio kaval među mlade putem muzike koju stvara. Nedavno su otvorili Kulturni centar Subkarpaci“ i vidite kako svako od njih, na svoj način, zapravo pokušava da kroz savremena umetnička dela koja predlažu rade na tome da povećaju vidljivost i da vrednuju ove ljude. Jer, u stvari, upoznali su se ovde zanatlije koji su umetnici i umetnici koji su zanatlije i veoma dobri majstori. Jer umetnici su, ustvari, savremene zanatlije ako hoćete, oni rade direktno u materijalu, rade koristeći različite tehnike i veoma su dobri u onome što rade koristeći svoje ruke, um i maštu.

Na kraju iskustva u Muzeju rumunskog seljaka, tokom izložbe Ciklična tradicija“, uspeli smo da razgovaramo sa Mirčeom Kantorom – rumunskim vizuelnim umetnikom koji živi i radi u Parizu, jednim od najznačajnijih predstavnika rumunske savremene umetnosti i ne samo, laureatom nagrade Marsel Dišan 2011. godine na FIAC-u (Pariskom međunarodnom sajmu savremene umetnosti). Kantor nam je rekao šta tradicionalna umetnost znači za njegovu umetnost, a govorio je i o kontinuiranoj saradnji koju ima sa zanatlijama:

Čini mi se da je to jedinstven trenutak u istoriji ovog muzeja, trenutak saradnje između zanatlija i umetnika. Ali za mene je to prirodan proces da radim sa zanatlijama i da prepoznajem njihov doprinos u mojoj umetnosti. Važno je da odaš priznanje zanatliji, da radiš sa krznarom, sa onim koji prerađuje vunu, odnosno sve ono što treba da dođe samo po sebi, jer smo svi tako na dobitku. Međusobna podrška, međusobno prepoznavanje i razumevanje, stručno i finansijsko, treba da budu u prirodnoj liniji njihovog razvoja i mogu samo da nas obogate, da obogate javnost i na ovaj način da ohrabre ljude koji bi želeli da rade i shvate da to znanje mogu preuzeti od zanatlija koji su u životu. Štaviše, javnost treba da se vaspitava, naravno, decu treba vaspitavati putem jasnih programa Ministarstva nastave u školama, putem finansiranja programa, da nauče da možeš raditi i iz zadovoljstva, ali da pritom i zaradiš.

Od ovih zanata koje sam otkrio ovde u Muzeju rumunskog seljaka se može živeti. Mislim da bi to stvorilo dugoročni domino efekat, koji bi bio veoma pozitivan za sve, odnosno za umetnike i zanatlije, za civilno društvo, za obrazovanje. To bi bila za sve nas uzlazna linija.