Dan rumunske kulture 2019 (19.01.2019)
Kao svake godine, Dan rumunske kulture koji se podudara sa danom rođenja čuvenog pesnika Mihaja Emineskua, obeležen je u više rumunskih gradova. Na svečanoj manifestaciji koja je održana u Rumunskom Ateneumu okupile su se značajne ličnosti iz oblasti kulture ali i političke ličnosti koje su govorile o značaju rumunske kulture iza njene nacionalne dimenzije. Ioan-Aurel Pop, predsednik Rumunske Akademije, istakao je u prvom redu da je rumunska kutura uključena u veliku evropsku kulturu:,,Nacionalna kultura može se zamisliti samo u njenom univerzalnom okviru. U našem slučaju, u evropskom okviru. U drugom redu, nacionalna kultura ima i značajnu istorijsku dimenziju, bez koje ne može funkcionisati, bez koje gubi svoj status i gubi se u drugim kulturama i jednostavno umire istovremno sa narodom koji ju je stvarao’’. U svom obraćanju Ioan-Aurel Pop je govorio i o značajnim kulturnim institucijama bez kojih bi predstavljanje kulturnih dela publici bilo nemoguće: ,,Od Romantizma naovamo, evropski pravci postaju sve brojniji, intenzivniji, neki od njih su čak ekscentrični, ali je svaki od njih pronašao svoj pandan u rumunskoj kulturi. Sinhronizacija rumunske civilizacije sa zapadnim civilizacijama realizovana je posredstvom kulture. Kulturno stvaralaštvo evropskog ranga propračeno je osnivnjem značajnih kulturnih institucija kao što je Društvo Transilvanije za književnost i kulturu rumunskog naroda do Rumunske Akademije. Ali rad ovih institucija je realizovan zahvaljujući našem jeziku. Jezik je odigrao ulogu katalizatora, kao što se dešava i danas’’. I predsednik Rumunije, Klaus Johanis je govorio o kulturnim vrednostima: ,,Kada govorimo o rumunskoj kulturi ne možemo da ne govorimo o njenoj značajnoj ulozi kada je reč o modernizaciji naše zemlje. Ovaj proces je vodio do afirmacije velikih vrednosti rumunske književnosti, muzike i rumunskog slikarstva u okviru svetske kulture. Dela Đorđa Eneska, Konstantina Brankušija, Ežena Joneska, Emila Siorana ili Tristana Tzare potvrdila su kompatibilnost između tradicije i modernizacije i svedoci su ispreplitanja naše kulture sa evrospkim duhom i međunarodnim umetničkim vrednostima.Treba pohvaliti mladu generaciju zbog njenih sposobnosti da i dalje ozvaniči dijalog između nacionalnog i univerzalnog, sa izvanrednim rezultatima’’.
Monica Chiorpec, 19.01.2019, 14:04
Naravno, nacionalna dimenzija rumunske kulture izražava se prevashodno posredstvom jezika, koji je dosta često bio najsnažniji instrument jučerašnjih i današnjih težnji:,, 2019 je godina Kulturne sezone Rumunija-Francuska, Festivala Eneskua, Festivala Europalia, drugih međunarodnih kulturnih događaja koji će se organizovati pod Visokim pokroviteljstvom Predsednika, predstavlja oportunitet za ponovnu afirmaciju Rumunije kao prostor za umetničku afirmaciju. Obeležavamo kulturu na dan rođenja Mihaja Emineskua i zbog toga što je rumunski jezik konstituisao argument i osnovu i naše težnje za nacionalnim jedinstvom i društveni razvoj. Nacionalno jedinstvo je sprovedeno posredstvom rumunskog jezika’’. Književni kritičar, Euđen Simion, predsednik Odeljenja filologije i književnosti Rumunske Akademije održao je predavanje pod naslovom ,,Koja je snaga kultura u svetu?’’: ,,Po mom mišljenju ovo je prava moć kulture: oružje koje narodu daje snagu da opstane kroz istoriju. Kultura je, iako marginalizovana, snaga koja je ponekad osporavana zbog njenog identiteta i njenih simbola. Na kraju krajeva, kultura je pojava u stalnoj borbi sa zakonima tržišne ekonomije. Da li će opstati rumunska kultura koja se tokom vremena suočila sa mnogim stvarima. Sve dok će se poajviti rumunski jezik i pesnici poput Emineskua, Argezija, Blage i Nikite Staneskua, sve dok će biti potražena dela istoričara poput Nikolaja Jorge, književni kritičari i istoričari književnosti poput Euđena Lovineskua i Đeorđea Kalineskua, kultura će biti naša najfinija diplomatija. Ostaće naša najjača snaga za odbranu kroz istoriju’’. Ovim povodom u Rumunskom Ateneumu je bila postavljena foto izložba u realizaciji Biblioteke Rumunske Akademimije i Muzeja rumunske književnsoti. Najvrednonosniji dokument je bio rukopis 2261 o ,,Legendi Svetlonoše ali i faksimil izdanje Rukopisa Mihaja Emineskua u 38 toma. Ovaj projekat je koordinisao akademik Euđen Simion.
