Dela Konstantina Brankušija u velikim svetskim muzejima 05.07.2014.

Krajem 1913. Konstantin Brankuši je poslao za Ameriku svoje prve radove koji su bili izloženi u okviru Međunarodne izložbe savremene umetnosti u Njujorku, koja je poznata pod naslovom ,,Armory Shov’’. Dela ,,Glava’’, ,,Gospođica Pogani II’’ , ,,Dečija glava’’ ,,Uspavana muza II’’ i ,,Riba’’ privukla su odmah pažnju publike i kolekcionara i kritičara umetnosti. Tako se može objasniti zbog čega se veliki broj radova velikog rumunskog vajara mogu videti u muzejima i kolekcijama iz Sjednjenih Američkih Država. Kritičar umetnosti Katalin Davidesku upozorava nas das su Brankusijevi radovi rasprostranjeni po celom svetu, u najvećim muzejima i kolekcijama: ,,Brankušijeva dela se nalaze počev od Muzeja savremene umetnosti u Njujorku, u Muzeju Gugenhajm u Njujorku…tamo se nalazi većina njegovih radova. Zatim, takođe u Americi, Pensilvanija, Atlanta, Filadelfija — muzeji koji su priznati na međunarodnom planu imaju u njihovim kolekcijama radove Konstantina Brankušija. Naravno, radove Konstantina Brankušija možemo naći i u evropskim muzejima. Spomenuo bih u prvom redu Muzej savremene umetnosti Žorž Pompidu, gde se nalazi atelje Konstantina Brankušija. Postoji više muzeja u Engleskoj kao što su Tate Gallery i Galerija savremene umetnosti Oksford mjuzeuma. Brankušijevi radovi se nalaze i u Kanberi, ali i u Muzeju Kunsthalle Zurich…Ne bi trebalo da zaboravimo muzeje iz Rumunije. Na žalost, samo dva muzeja imaju u njihovim kolekcijama radove Konstantina Brankušija: Nacionalni muzej umetnosti iz Bukurešta i Muzej umetnosti iz Krajove. Muzej iz Bukurešta ima 11. radova Konstantina Brankušija, dok se u muzeju u Krajovi nalazi njegov najpoznatiji rad ,,Poljubac’’. U muzeju iz Krajove možete naći 5. skulptura Konstantina Brankušija. U ovom muzeju ljubitelji umetnosti mogu videti i neke od njegovih prvih radova. Mislim na ,,Kožu’’, na jednu kutiju za nakit koju je izrezbario Brankuši. Postoji takođe i jedna stolica iz perioda kada je bio učenik u Školi umetnisti i zanatstva iz Krajove, dva rama…’’.

Luana Pleşea, 04.07.2014, 11:41

Krajem 1913. Konstantin Brankuši je poslao za Ameriku svoje prve radove koji su bili izloženi u okviru Međunarodne izložbe savremene umetnosti u Njujorku, koja je poznata pod naslovom ,,Armory Shov’’. Dela ,,Glava’’, ,,Gospođica Pogani II’’ , ,,Dečija glava’’ ,,Uspavana muza II’’ i ,,Riba’’ privukla su odmah pažnju publike i kolekcionara i kritičara umetnosti. Tako se može objasniti zbog čega se veliki broj radova velikog rumunskog vajara mogu videti u muzejima i kolekcijama iz Sjednjenih Američkih Država. Kritičar umetnosti Katalin Davidesku upozorava nas das su Brankusijevi radovi rasprostranjeni po celom svetu, u najvećim muzejima i kolekcijama: ,,Brankušijeva dela se nalaze počev od Muzeja savremene umetnosti u Njujorku, u Muzeju Gugenhajm u Njujorku…tamo se nalazi većina njegovih radova. Zatim, takođe u Americi, Pensilvanija, Atlanta, Filadelfija — muzeji koji su priznati na međunarodnom planu imaju u njihovim kolekcijama radove Konstantina Brankušija. Naravno, radove Konstantina Brankušija možemo naći i u evropskim muzejima. Spomenuo bih u prvom redu Muzej savremene umetnosti Žorž Pompidu, gde se nalazi atelje Konstantina Brankušija. Postoji više muzeja u Engleskoj kao što su Tate Gallery i Galerija savremene umetnosti Oksford mjuzeuma. Brankušijevi radovi se nalaze i u Kanberi, ali i u Muzeju Kunsthalle Zurich…Ne bi trebalo da zaboravimo muzeje iz Rumunije. Na žalost, samo dva muzeja imaju u njihovim kolekcijama radove Konstantina Brankušija: Nacionalni muzej umetnosti iz Bukurešta i Muzej umetnosti iz Krajove. Muzej iz Bukurešta ima 11. radova Konstantina Brankušija, dok se u muzeju u Krajovi nalazi njegov najpoznatiji rad ,,Poljubac’’. U muzeju iz Krajove možete naći 5. skulptura Konstantina Brankušija. U ovom muzeju ljubitelji umetnosti mogu videti i neke od njegovih prvih radova. Mislim na ,,Kožu’’, na jednu kutiju za nakit koju je izrezbario Brankuši. Postoji takođe i jedna stolica iz perioda kada je bio učenik u Školi umetnisti i zanatstva iz Krajove, dva rama…’’.

Sudbina Brankušijevih dela je bila različita, u zavisnosti od njihove značajnosti, naglašava Katalin Davidesku: ,,Treba priznati da su Amerikanci otkrili, naravno posle čuvenog spora koji je Brankuši imao sa američkom carinom koja ga je optužila da izvozi u Ameriku metal, pretvoreno u umetničko delo, ali su kasnije oni uspeli da investiraju u njegova dela, on je u Evopi postao poznat mnogo kasnije. Basnoslovne cene za njegove radove koji su procenjeni na desetine miliona evra, utvrđene su mnogo kasnije, u drugoj polovini XX. veka, ili čak krajem XX.veka i početkom našeg veka. Na žalost, i pored toga što su Francuska i Rumunija bile veoma drage Brankušiju, one nisu bile te koje su promovisale njegove radove. Promovisanje njegovih radova počelo je sa Armory Show-om, početkom XX. veka Brankušijeva dela su promovisana u Sjedinjenim Američkim Državama, i tek onda na međunarodnom planu. Neke od Brankušijevih skulptura vraćene su u veoma specijalnim okolnostima. Kritičar umetnosti Katalin Davidesku rečiće nam kako: ,, Poznato mi je kako je pronađena skulptura ,,Vitellius’’, jedna od skulptura koju je Brankuši radio dok je bio student na Fakultetu lepih umetnosti u Bukureštu. Skulpturu je, posle 1944. godine, pronašao, na tavanu Prefekture Dolž, jedan rumunski kritičar i poznavalac Brankušijevih dela, Vasile Đorđesku Paleolog koji je pisao prvu monografiju o Konstantinu Brankušiju. I skulpture iz Krajove su svedočenja istog biografa. Radi se o ,,Poljupcu’’, ,,Dečijim glavama’’ I o skulpturi ,,Bedro’’ koje se sada nalaze u muzeju iz Krajove. Ove skulpture su pronađene u mestu Ostroveni, gde je živeo Viktor Popp, kolekcionar i Brankušijev prijatelj, kome su konfiskovane posle 1949. godine. Skuplturu ,,Poljubac’’ su meštani koji su ušli u konfiskovanoj kući koristili za kiseljenje kupusa. Bilo je lako uči u trag ovim skulpturama jer se predsednik zadruge iz tog mesta setio da je video neke specijalne stvari, ali nije ni sumnjao da je reč o umetničkim delima. Kako kaže V.G. Paleolog u svojim memoarima ,,Gordost’’ i ,,Dečakova glava’’ koja je rađena u bronzi nađene su na terasi tog boljarskog dvora’’.

Poznata je činjenica da je za Brankušija kući bilo svuda u svetu, isto tako kako su i njegovi radovi rasprostranjeni svuda u svetu. ,,Gde god geldam vidim Brankušijevu moć i uticaj. On je i dale najmoderniji skulptor’’, ocenio je Paul Kasmin čija je galerija prošle godine bila domaćin izložbe ,,Brankuši u Njujorku 1913-2013’’.