Klub kulture: Spisateljica i javnost (19.03.2016)

Rasprava na temu ,,Žene i javnost održana je prošle nedelje u knjižari Humanitas Cismigiu u glavnom gradu, u organizaciji PEN Kluba Rumunija. Gostovale su: Magda Krneći, predsednica PEN Rumunija, spisateljice i novinarke i prevodilice: Svetlana Krstean, Adina Dinicoju, Joana Baldea Konstantinesku i pisac i prevodilac Bogdan Giu. Polazeći od rasprave PEN Kluba pozvale smo Svetlanu Krstean i Adinu Dinicoju govovore o položaju i mogučnostima spisateljice u rumunskoj javnosti. Svetlana Krstean je autorka zbirke pesama ,,Cvet stege (Izdavačka kuća Cartea Romaneasca, 2008) za koju je dobila najpoznatije rumunske nagrade i zbirke pesama ,,Gravitacija (Izdavačka kuća ,,Trei, 2015), koja je predložena za nagrade Radija Rumunija Kultural i časopisa ,,Observator cultural, a Adina Dinicouju sarađuje sa publikacijama ,,România literară, ,,Dilema veche, ,,Dilemateca, ,,Radio Romania Cultural. Autorka je knjige ,,Proza Mirče Nedelćua. Moć književnosti pred politikom i smrti, Izdavačka kuča Tracus Arte, 2011. Pitali smo naše sagovornice koji je njihov stav prema njihovom statusu spisateljica u javnosti. Svetlana Krstean ,,Sećam se članka Škotskog PEN-a koji sam nedavno pročitala i kojim sam opsednuta jer sam tamo našla podatke. Ukratko, na osnovu podataka i citata, autorka članka dolazi do zaključka da su poduhvati muškarca reprezentativni za čovečanstvo, dok poduhvati žene ostaju reprezentativni samo za ženu. Autorka članka govori i o konkretnom slučaju: jedna spisateljica poslala je svoj tekst na 100 mejl adresa raznih izdavača. Pedeset mejlova je potpisala svojim imenom, a 50 je potpisala sa jednim muškim imenom. Kao spisateljica dobila je sedam odgovora, u drugoj situaciji dobila je sedamnaest odgovora. Prepuštam vama da procenite da li je ova situacija relevantna ili ne.

Adina Dinicoju:,,Generalno književna kritika predstavlja u okviru književnosti moć, književni kritičari, njihovim govorom o književnosti, o prihvatanju ili izbacivanju jednog teksta, vrše i jedan čin kulturne moći, nalazeći sebi mesto u književnoj hijerarhiji. Ja sam debitovala kao osoba koja piše o književnosti, koja se bavi književnom kritikom, bez razmišljanja o rodnom identitetu. U tom trenutku nisam razmišljala o polu, tako mi se činilo prirodno, to je prvi korak ka normalnosti govora književne kririke i same književnosti. Želim da dođe i taj dan kada ćemo govoriti svi normalno, kao žene i kao muškarci, bez toga da se mi žene zalažemo za jedan slučaj, a da se javno ne osećamo marginalizovane u javnosti samo zbog toga što smo politički ekscesivno korektne kada smo u javnosti.

U nastavku Adina Dinicoju o gubitku nevinosti posle debitovanja kaže:,,Nakon što sam debitovala shvatila sam da nije tako jednostavno. I bila sam prinuđena da shavtim kom rodu pripadam, shvatila sam da sam žensko, ne samo književni kritičar i da mi to stvara veće poteškoće nego što sam očekivala. I tada nisam osetila marginalizaciju ali sam postala svesna činjenice da sam žena književni kritičar, i da istovremeno imam ženski identitet i da to komplikuje stvari u javnosti ideja a pogotovo u Rumuniji, koja ima nešto tradicionalniji klimat. Pročitala sam prošlih dana da je 2015, u jednom evropskom indeksu polne jednakosti, Rumunija bila na poslednjem mestu, radi se o studiji koja je realizovana na evropskom nivou. Zaključak je bio da se cela Evropa nalazi tek na pola puta u ovoj borbi za afirmisanje polne jednakosti, uravnotežene zastupljenosti mučkarci-žene, Tako da u ovom trenutku treba da se borim više da bi se moje obraćanje čulo“.

Svetlana Krstean: ,,Ja mislim da i nije potrebna marginalizacija. Dovoljno je staviti etiketu, jer je to veoma suptilan način – ne bih rekla da je perverzan- da bismo zaobišli marginalizaciju direktno protiv koje je mnogo lakše boriti se ili uperiti prst u nju. Radi se o etiketiranju i predrasudama, koncepti sa kojima radimo, koji često dolaze iz pravca književne kritike, koja je zona moći“.