Klub kulture – Sto godina dadaizma (05.03.2016)

Povodom obeležavanja stogodišnjice dadaizma, u Bukureštu je u Kulturnom centru grada Bukurešta – ARCUB, otvorena izložba Ervina Kesslera TZARA.DADA ITD, a radovi, koji predstavljaju najveću retrospektivu kreacija i publikacija Tristana Care koja je ikada organizovana u Rumuniji, proizilaze iz privatne kolekcije porodice Emilijana Radua. To je prva izložba u okviru koje je prikazana poezija Tristana Tzare, koju su ilustrovali čuveni svetski umetnici. Ovaj događaj obeležava i otvaranje Kabarea Voltaire I nastanak Dadaizma u Cirihu, 5 februara 1916. Među prvim poznatim tekstovimas Tristana Care ubrajaju se La Première Aventure céleste de Monsieur Antipyrine (1916; Prva nebeska avantura gospodina Antipyrina) I Vingt-cinq poèmes (1918; Dvadeset i pet pesama), odnosno manifesti pokreta: Sept manifestes Dada (1924; Sedam manifesta Dade). Njegovi radovi iz zrelijih godina počinju sa cu L’Homme approximatif (1931; Približni čovek) I nastavljeni su sa Parler seul (1950; Pričajući sam) i La Face intérieure (1953; Unutrašnje lice ). Erwin Kessler, realizator izložbe TZARA.DADA.ITD.,,Veliki je usph da jedan mladić koji je krenuo iz Bukurešta novembra, 1915, uspe da 5 februara 1916 uđe direktno na veliku pozornicu svetske umetnosti koju I kreira. To je I teza ove izložba da je dadaizam nastao početkom 1916a Ristan Tzara zajedno sa Marčelom Jankuom i Arturom Segalom, svi poreklom iz Bukurešta, kreirali su dadaizam. U okviru izložbe u ARCUBU prikazujemo oko 100 eksponata iz kolekcije Emilijana Radua, koji se poseldnih godina posvetio prikupljanju eksponata koji imaju ikakve veze sa Tristanom Tzarom i Dadaizmom. Neki od njih su unikati, neki nisu nikada izloženi i pored toga što su veoma relevantni i mislim ovde na jedno pismo Tristana Tzare koje je upućeno jula 1919 Andreu Bretonu, pismo koje je napisano na listu koje je pocepano iz njegove prve knjige ,,Dvadeset I pet pesama. Radi se o pismu u kome govori o svom dolasku u Pariz kao I o premeštanju Dadaizma u Pariz.

Corina Sabău, 13.03.2016, 18:50

Povodom obeležavanja stogodišnjice dadaizma, u Bukureštu je u Kulturnom centru grada Bukurešta – ARCUB, otvorena izložba Ervina Kesslera TZARA.DADA ITD, a radovi, koji predstavljaju najveću retrospektivu kreacija i publikacija Tristana Care koja je ikada organizovana u Rumuniji, proizilaze iz privatne kolekcije porodice Emilijana Radua. To je prva izložba u okviru koje je prikazana poezija Tristana Tzare, koju su ilustrovali čuveni svetski umetnici. Ovaj događaj obeležava i otvaranje Kabarea Voltaire I nastanak Dadaizma u Cirihu, 5 februara 1916. Među prvim poznatim tekstovimas Tristana Care ubrajaju se La Première Aventure céleste de Monsieur Antipyrine (1916; Prva nebeska avantura gospodina Antipyrina) I Vingt-cinq poèmes (1918; Dvadeset i pet pesama), odnosno manifesti pokreta: Sept manifestes Dada (1924; Sedam manifesta Dade). Njegovi radovi iz zrelijih godina počinju sa cu L’Homme approximatif (1931; Približni čovek) I nastavljeni su sa Parler seul (1950; Pričajući sam) i La Face intérieure (1953; Unutrašnje lice ). Erwin Kessler, realizator izložbe TZARA.DADA.ITD.,,Veliki je usph da jedan mladić koji je krenuo iz Bukurešta novembra, 1915, uspe da 5 februara 1916 uđe direktno na veliku pozornicu svetske umetnosti koju I kreira. To je I teza ove izložba da je dadaizam nastao početkom 1916a Ristan Tzara zajedno sa Marčelom Jankuom i Arturom Segalom, svi poreklom iz Bukurešta, kreirali su dadaizam. U okviru izložbe u ARCUBU prikazujemo oko 100 eksponata iz kolekcije Emilijana Radua, koji se poseldnih godina posvetio prikupljanju eksponata koji imaju ikakve veze sa Tristanom Tzarom i Dadaizmom. Neki od njih su unikati, neki nisu nikada izloženi i pored toga što su veoma relevantni i mislim ovde na jedno pismo Tristana Tzare koje je upućeno jula 1919 Andreu Bretonu, pismo koje je napisano na listu koje je pocepano iz njegove prve knjige ,,Dvadeset I pet pesama. Radi se o pismu u kome govori o svom dolasku u Pariz kao I o premeštanju Dadaizma u Pariz.

Kad je bio na vrhuncu slave, Tristan cara je odlučio da se povuće iz javnog života. U intervjuu svom prijatelju Ilariju Voronki za poznati časopis ,,Integral, Tristan Cara je kazao: ,,Pišem da bih otkrio ljude. I zaista sam otkrio ljude, ali koji su me toliko razočarali da je ovaj razlog nestao u potpunosti kada je reč o mojim preokupacijama. To što je moje razočarenje i danas vredno pažnje to me rastužuje joč više. Shavtio sam da su ostali pisali ako ne da bi se uzdigli onda da bi uspostavili odnose koji će im jednog dana otvoriti vrata jedne Akademije za koju sam veoma malo bio zainteresovan. Pišem I dalje za sebe, čak i u ovom trenutku i s obzirom da ne nađem druge ljude tražim samog sebe. I pored svih lažnih glasina da je Dadaizam umro zbog toga što je nekolicina ljudi podnela ostavku, ja sam samovoljno bio taj koji je ubio dadaizam, jer sam smatrao da je individualna sloboda postala kolektivna i da su razni ,,predsednici počeli da osećaju i misle na isti način. Ništa ne mrzim više od činjenice da ljude mrzi da misle – kraj citata. Erwin Kessler, realizator izložbe TZARA.DADA.ETC.: ,,Bio je veoma razočaran, a u vezi sa ovim mogu da vam ptredstavim drugo pismo koje je Tristan cara uputio jednom birokrati iz francuske pres službe koji je prikuplajo dokumenta o dadaizmu. Kada mu dotična osoba 1928 salje dosije o Dadaizmu Cara mu sa tugom odgovori da ne želi više da primi ništa što ima bilo kakve veze sa dadaizmom sem informacija koje se odnose na njega. Zbog razočarenja on se udalio I od dadaizma. S obzirom da je dadiyam bio poduhvat u okviru kojeg su ljudi opštili a prateći to otkrio sam Caru o kome sam pisao I pišem več pet sest godina uključujući u inostranstvu I SAD, o njegovom kapacitetu da od ničeg napravi nešto. U ovom trenutku neodadaizam doprinosi razvoju savremen umetnosti.

Izložba TZARA. DADA. ETC, otvorena je u Bukureštu do kraja Aprila i obuhvata radoove Andrea Bretona, Pabla Pikasa, Henrija Matiza, Huana Miroa, Sonje Delonaž, Maxa Ernsta, Alberta Đakometija, Žana Arpa i Marčela Jankua, knjige i publikacije avangarde.