„Prema severu“, rumunski psihološki triler, inspirisan realnim događajima

Prema severu“, rumunski psihološki triler, inspirisan realnim događajima

Prema severu“, dugometražni debi reditelja Mihaja Minkana, nagrađen Nagradom filmskih kritičara Bisato d’Oro na 79. Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji 2022, u odeljku Venice Orizzonti, posvećenom filmovima koji pokreću nove izražajne i estetske trendove u kinematografskom prostoru, prikazan je nedavno u bioskopima širom Rumunije. Film Prema severu osvojio je i Nagradu publike u okviru festivala Les Films de Cannes à Bucarest, koji je doživeo svoje 13. izdanje prošle godine. Kao psihološki triler Prema severu spada u najambicioznije produkcije rumunske kinematografije u poslednje vreme. U pitanju je koprodukcija koja okuplja pet zemalja: Rumuniju (deFilm), Francusku (Remora Film), Grčku (Studio Bauhaus), Bugarsku (Screening Emotions) i Češku (Background Films).

Radnja filma smeštena je u prostor 1996. godine na jednom teretnom brodu koji prelazi Atlantski okean, sa namerom da stigne u Ameriku. Na brodu, Joel, filipinski mornar pronalazi Rumuna, slepog putnika. I pošto zna da je sudbina momka, ukoliko ga prijavi kapetanu ili jednom od oficira, bacanje sa palube u more, on pokušava da ga spase. Scenario filma koji potpisuje Mihaj Minkan 2016, zasnovan je na realnom događaju, koji se desio devedesetih: reč je o pokušaju Rumuna da stignu do Amerike, skriveni u teretnom brodu.

Mihaj Minkan: Iako sam scenario napisao 20 godina kasnije, taj mi je događaj dosta govorio o svetu u kom živimo u tom trenutku. Iako je prošlo dvadeset godina, svet se, izgleda nije puno promenio. Manje me je interesovala tema emigracije, više me su me zanimali pojmovi kao što je Strah, Nepoznato, naročito Nepoznato, koje može doći u obliku drugog čoveka. Interesovalo me je da razumem šta pretpostavlja situacija u kojoj su se našli dotični likovi, da sopstveni život povere strancu. Ovo su bili pojmovi i pitanja koja su u meni delovali kao katalizator kada sam počeo da pišem scenario. Pišući o tom trenutku 1996. godine, činilo mi se da pišem o 2016, odnosno o godini sa puno terorističkih atentata. Te godine su se dogodili teroristički napadi u Briselu, isto je onda bio atentat u Nici, mnogo je ljudi ubijeno, a razlog je u prvom redu bila verska podeljenost. I tada sam osetio da je društvo oko mene na pragu kolapsa.

Ovo je smeo i nepokolebljiv prikaz situacija koje se mogu desiti u međunarodnim vodama. Priča o moralnim izborima, dobroti i kompromisu, hrabrosti i strahu. Priča koja vas tera na razmišljanje i posle odjavne špice“, napisali su u publikaciji Intoscreens o filmu Prema severu“.

Mihaj Minkan: Ovaj moralni balans koji praktikujemo prema svojim srodnicima je ionako težak, a kulturološke razlike likova u filmu ga dodatno otežavaju. Ove razlike među likovima, njihova veoma različita društvena i kulturna pozadina su me veoma zainteresovale kada sam počeo da pišem scenario. Svako od nas stvara svoj neki odnos sa nečim drugačijim, svojim, ali u isto vreme nekako postoji mogućnost da ove razlike nađu neku zajedničku tačku, da se susretnu bar na pola puta, u kocenptima kao što je siromaštvo, na primer. Za likove iz filma siromaštvo je zajednički koncept, ali je shvatan posebno u zavisnosti od kulture iz kojih dolaze. Privukle su me razlike u jeziku zbog kojih ljudi ne mogu da komuniciraju baš u trenutku kada im je komunikacija od životnog značaja. Mislim da bi situacija bila drugačija, da su likovi bili u mogućnosti da se sporazumeju, da artikulišu rečenice sa subjektom i predikatom. Ja nisam neki moralni relativista, ali nisam ni mišljenja da su Dobro i Zlo tako opširni pojmovi, da su tako različiti u ljudima. Samo što u filmu Prema severu situacija se komplikuje, a ulog svakog od njih je veliki.