Grad u gradu-3 sektor Bukurešta
Prvi put Bukurešt se spominje 20 septembra 1459 godine u jednom dokumentu kancelarije vladara Vlaške, Vlada Cepeša. 1862 godine Bukurešt je postao prestonica ujedinjenih knježevina Moldavije i Vlaške. Razvio se kao važan kulturno-umetnički centar, a na početku 20 veka elita Bukurešta pozajmila je zapadni model, naročito francuski. Njegova arhitektura i boemska atmosfera donele su Bukureštu u međuratnom periodu naziv Mali Pariz. Nažalost komunsitčki režim brutalno je intervenisao na arhitekturu i infrastrukturu Bukurešta. Mnogobrojni istoriski spomenici su uništeni, naročito 80 godina da bi se oslobodilo mesto za radničke četvrti grada. Danas Bukurešt je administrativno podeljen na 6 sektora a njihova granica kreće iz centra grada prema periferiji. Istoričar Emanuel Badesku odnosi se u nastavku na rođenje aktuelne prestonice Rumunije:
Monica Chiorpec, 08.05.2015, 15:31
Prvi put Bukurešt se spominje 20 septembra 1459 godine u jednom dokumentu kancelarije vladara Vlaške, Vlada Cepeša. 1862 godine Bukurešt je postao prestonica ujedinjenih knježevina Moldavije i Vlaške. Razvio se kao važan kulturno-umetnički centar, a na početku 20 veka elita Bukurešta pozajmila je zapadni model, naročito francuski. Njegova arhitektura i boemska atmosfera donele su Bukureštu u međuratnom periodu naziv Mali Pariz. Nažalost komunsitčki režim brutalno je intervenisao na arhitekturu i infrastrukturu Bukurešta. Mnogobrojni istoriski spomenici su uništeni, naročito 80 godina da bi se oslobodilo mesto za radničke četvrti grada. Danas Bukurešt je administrativno podeljen na 6 sektora a njihova granica kreće iz centra grada prema periferiji. Istoričar Emanuel Badesku odnosi se u nastavku na rođenje aktuelne prestonice Rumunije:
,, Bukurešt je imao svoje jezgro, Vladarski Dvor ili Vladarska Palata i jedno selo iz kojeg se pojavila najstarija četvrt grada koja se razvila oko crkve Svetog Đorđa Starog. Radi se o mahali Popeskua. Ova mahala prostirala se iza Delea Veke i Delea Noua do blizine manastira Markuca na istok Bukurešta. Potpukovnik Papazoglu, rumunski istoričar, arheolog i geograf iz 19 veka tvrdio je da druga četvrt u kojoj je živeo nakon što je određeno vreme živeo u kući Bana Gike u blizini mosta Mihaj Hrabri, najime Dobroteasa je mesto rođenja celog grada. On se je prevario za samo nekoliko stotina metara, jer je jezgro bilo u okolini crkve Sveti Đorđe Stari.”<
><
>
3 sektor Bukurešta ima u sastavu najznaćajniji deo istoriskog centra grada. Mešavina starih zgrada, reprezentativne za Bukurešt i novih četvrti, 3 sektor se prostorire od zone Univerziteta do istočne granice Bukurešta. Ima površinu od 34 kvadratnih kilometara i prema poslednjem popisu stanovništva od 2011 godine 342 hiljade žitelja. Kao posledica toga smatran je gradom sam po sebi, koji se je duž istorije suočio sa mnogobrjnim promenama i transformacijama, a razlozi su manje ili više poznati. Sa drugim detaljima ponovo istoričar Emanuel Badulesku:
,, Ovaj grad u gradu je najpogođenije mesto u velikom požaru od 23 marta 1847 godine. Ako gledamo na mapi koju je izradio potpukovnik Papazoglu, možemo videti da je požar izbio u dvorište porodice Filipesku ispred crkve Svetog Dimtrija i zatim se proširio ka crkvi Svetog Stefana na mesto današnje ulice Kalea Kalarašilor gde je nekad bio most Verguluj. Faktički ovaj požar je pogodio teritoriju celog aktuelnog 3 sektora. Takođe 3 sektor je taj koji je posle požara usvojio prva rešenja za građevinarstvo koje je predložio Đorđe Bibesku i njegov brat Barbu Štirbej. Ta rešenja važe i danas za izgradnju privatnih kuća. Neznam u kojoj meri se radi o slučajnosti u tom velikom požaru, ali postoje zone koje sumnjivo nisu pogođene požarom. Na primer stara zgrada lokalne uprave koju je izgradio Ksavije Vilakros 1843 godine nije izgorela u požaru. Zgrada je rušena kasnije, izgradnjom kanalizacije oko Dambovice negde 1880 godine. “<
><
>
Na mesto aktuelnog Univerziteta u Bukureštu, jedna od najzvažnijih zgrada na granici između sektora 1 i 3 postojao je stari manastir Sveti Sava. U 18 veku ovaj manastir škola je postao Vladarska Akademija. Đorđe Lazar je ovde postavio osnovu rumunskog obrazovanja, a aktuelni Univerzitet osnovan 1864 godine je glavna visokoškolska ustanova Rumunije. Nacionalna Banka Rumunije, Palata Pošte, aktuelni Nacionalni muzej istorije rumuna, Konak Manuka, ali i crkve Stavropoleos, Kolcea, i Ruska crkva su spomenici koji su na sreću preživeli komunističku epohu. To nije slučaj i sa drugim zonama 3 sektora, veoma važne za istoriju Bukurešta kao što obrazlaže Emanuel Badesku:
,, Toliko je bolnija bila konstatacija istoričara kada se je suočio sa velikim uništenjima iz perioada od 1981 godine do 1986 godine. U to vreme ovaj sektor je najviše podložen rušenjima od svih ostalih sektora. Radi se o rušenju najstarije mahale Bukurešta, mahale Popeskua što znaći staro jezgro između crkve Svetog Đorđa Starog i crkve Svete Petke, koja je inaće jednostavna nestala. Novi soliteri stigli su do raskrsnice ulica Kalea Kalarašilor i Mihaj Hrabri. Vidimo kako najstariji deo sektora je uništen. Iza ulice Kalea Mošilor ostala je crkva ćiji je ktitor maršal Jon Antonesku, gde je ostala i njegova bista.”<
><
>
U stambenim četvrtima iz Građanskog centra, Dristora, Rada, Titan i Timpuri Noj žive većina stanovnika 3 sektora prestonice. U komunističko doba organizacija grada je zamišljena kao rešenje za politiku urbanizacije. Sada razvoj nekretnina uznemirava itelje grada u vezi sa sudbinom spomenika i istoriskih zona Bukurešta.
