Početci rumunske moderne medicine
U drugoj polovini 19. veka rumunski lekari koji su studirali na Zapadu osnovali su zdravstvene i medicinsko-obrazovne institucije da bi se borili protiv bolesti i formirali nove generacije lekara. Imena Nikolaja Kreculeskua, Karola Davile i filantropskih boljara vezana su za generaciju koja je modernizovala rumunsku medicinu i približila ju je najvišim standardima epohe. Medicina, kao nauka, pojavljuje se za vreme Renesanse, a prve informacije sa naučnim karakterom na rumunskom prostoru pojavljuju se krajem 17. veka, za vreme vladavine Konstantina Brankoveanua. U tadašnji kraljevski dvor došli su lekari grčkog, nemačkog i italijanskog porekla koji su uveli metode slične kasnijem vakcinisanju. Sa institucionalnog gledišta, u kraljevskim akademijama praktikovala se takozvana jatrosofija- kombinacija filosofije i empirijske medicine. Ali kraljevske akademije bile su jezgra na čiju osnovu je izgradjeno medicinsko obrazovanje u 19. veku.
Steliu Lambru, 19.02.2018, 16:50
U drugoj polovini 19. veka rumunski lekari koji su studirali na Zapadu osnovali su zdravstvene i medicinsko-obrazovne institucije da bi se borili protiv bolesti i formirali nove generacije lekara. Imena Nikolaja Kreculeskua, Karola Davile i filantropskih boljara vezana su za generaciju koja je modernizovala rumunsku medicinu i približila ju je najvišim standardima epohe. Medicina, kao nauka, pojavljuje se za vreme Renesanse, a prve informacije sa naučnim karakterom na rumunskom prostoru pojavljuju se krajem 17. veka, za vreme vladavine Konstantina Brankoveanua. U tadašnji kraljevski dvor došli su lekari grčkog, nemačkog i italijanskog porekla koji su uveli metode slične kasnijem vakcinisanju. Sa institucionalnog gledišta, u kraljevskim akademijama praktikovala se takozvana jatrosofija- kombinacija filosofije i empirijske medicine. Ali kraljevske akademije bile su jezgra na čiju osnovu je izgradjeno medicinsko obrazovanje u 19. veku.
Lekar Oktavija Buda, profesor istorije medicine u okviru Univerziteta medicine i farmacije «Karol Davila» u Bukureštu, govorio nam je o početcima rumunske moderne medicine, koja se od 19. veka uporedila sa zapadnom medicinom: Argument studiranja medicine u inostranstvu je bio izvor promena, čak i državnih politika. Zanimljivo je poredjenje sa Belgijom, koje su napravili Rumuni u prvoj polovini 19. veka, kada su se hvalisali smatrajući sebe predstavnicima Istočne Belgije, ne zbog delimičnog latiniteta Belgije, već zato što je Belgija formirana oko 1830. godine, a rumunske Ujedinjene Kneževine nešto kasnije. Rumuni su napravili poredjenja izmedju institucija vodeći računa o brzini sa kojom su osnovali nove ustanove. Jedan primer je osnivanje prvog Instituta za fiziologiju 1892. godine od strane Aleksandrua Vicua, oca biološko-fiziološko-medicinskih istraživanja, koji je bio u Belgiji da bi saznao više o biomedicinskom istraživanju.»
Groznica modernizma uhvatila je celo rumunsko društvo, od najjednostavnijeg seljaka do najvišeg boljara. Medicinsko obrazovanje imalo je privilegovano mesto u društvu i prvo veliko ime rumunske medicinske škole bilo Francuza Karola Davile. Lekar Oktavijan Buda, profesor istorije medicine u okviru Univerziteta medicine i farmacije «Karol Davila» u Bukureštu, precizira: Efektivni modernizam primenjuje se na institucionalnom nivou istovremeno sa Organskim propisima, sa tadašnjim ostvarivanjem zapadnog uticaja carističkih vlasti. Osnovan je Koledž lekara i tri velike bukureštanske bolnice: Kolcea, Pantelimon i Filantropija. Privatna finansijska aktivnost boljara je euforična, a ova prethodi sanitetskom pravcu i koordinisanom sistemu medicinskih praksi. Ideja organizovanja univerzitetskog medicinskog sistema je još udaljena, ali u Bukurešt dolazi Karol Davila. Postoji dokument jednog od najvećih hirurga tih vremena, Konstantina Dumitreskua-Severeanua, u kojem ovaj objašnjava kako je 1852. godine, na oglasnoj tabli Medicinskog fakulteta u Parizu pisalo da su dve ličnosti izrazile želju da u svoje zemlje dovedu renomiranog lekara. Ovi su bili princ Barbu Štirbej, a drugi Šah Irana. Severeanu kaže jšs da je dekan Medicinskog fakulteta u Parizu, čiji je sin bio šef francuske legacije u Bukureštu, ubedio mladog Karola Davilu da putuje u mladju latinsku sestrinsku zemlju- Ujedinjene Kneževine. Ovim rečima Severeanu je želeo da Davila ostaje u istoriji kao vektor rumunske modernizacije. Inače, Severeanu je bio jedan od članova prve grupe rumunskih lekara koji su dobili vladine stipendije posle 1860. godine i pripao prvim generacijama apsolvenata Više škole za medicinu i farmaciju, koja je postala 1858. godine postala nacionalna škola.
Moderne promene u medicini bile su tako duboke da su promenile i jezik. Lekar Oktavijan Buda, profesor istorije medicine u okviru Univerziteta medicine i farmacije «Karol Davila» u Bukureštu, ističe: U senci ovih dogadjaja našla se veoma snažna ličnost tadašnje Rumunije. Ovo je bio Nikolaje Kreculesku, koji se školovao u Parizu, bio je blizak vladaru Aleksandruu Joanu Kuzi, bio premijer, ministar inostranih i unutrašnjih poslova, ambasador Rumunije u Rusiji. U istoriji medicine on je predstavljen kao osnivač medicinskog jezika. Ovo se desilo u periodu u kojem se prešlo od tranzitne azbuke na latinsku, a bilo je preko potrebno pronalaženje medicinskih izraza. Izmedju 1840.-1850. godine imali smo prve medicinske izraze prevedene iz francuskog jezika. Nikolaje Kreculesku uložio je velike napore i 1842. godine puno radio na prevodu francuskog udžbenika deskriptivne anatomije. Praktično, rumunski jezik menja odjednom celi stručni rečnik. Medicinski izrazi koji su ranije došli posredstvom grčkog jezika zamenjeni su pojmovima latinskog porekla preuzetim iz francuskog jezika. Bilo je sasvim izuzetno za čoveka koji je u bio veoma aktivan u političkom životu onih vremena. Za tadašnji kolektivni mentalitet socijalne elite, baviti se medicinom značilo je baviti se nekom vrstom rada nekako inferiornog statutu boljara».
Usled razvoja rumunske moderne medicine formirana je tradicija koja je urodila plodom. Rumunija je jednu od Nobelovih nagrada dobila upravo za medicinu, zahvalujući Djordju Emilu Paladeu.
