Rumunizacija Rumunije
Nacionalna država zasnivala se na nacionalnu većinu da bi se osnovala, ali nakon osnivanja postojale su i postoje manjine koje jako nisu primenjene neke politike u tom smeru imaju trend asimilacije. Ni Rumunija nije izuzeta od pravila nacionalne države ćija je inercija ka asimilaciji i homogenizaciji. Proces kojim se jedna država nacionalizuje, dakle postaje etnički homogena nosi naziv većinskog naroda, a kao posledica toga u Rumuniji se naziva rumunizacija. Istoričar Lučjan Boja je najkontroverziniji savremeni istoričar Rumunije, jer se bavio svim predrasudama iz nacionalne istorije Rumunije. Njegova poslednja knjiga Rumunizacija Rumunije u kojoj se odnosi na mehanizme kojima je Rumunija postala etnički homogenija već je izazvala kontroverze. Boja se odnosi na sastavne elemente naroda i koja je njihova definicija. Lučjan Boja:
Steliu Lambru, 08.06.2015, 16:06
Nacionalna država zasnivala se na nacionalnu većinu da bi se osnovala, ali nakon osnivanja postojale su i postoje manjine koje jako nisu primenjene neke politike u tom smeru imaju trend asimilacije. Ni Rumunija nije izuzeta od pravila nacionalne države ćija je inercija ka asimilaciji i homogenizaciji. Proces kojim se jedna država nacionalizuje, dakle postaje etnički homogena nosi naziv većinskog naroda, a kao posledica toga u Rumuniji se naziva rumunizacija. Istoričar Lučjan Boja je najkontroverziniji savremeni istoričar Rumunije, jer se bavio svim predrasudama iz nacionalne istorije Rumunije. Njegova poslednja knjiga Rumunizacija Rumunije u kojoj se odnosi na mehanizme kojima je Rumunija postala etnički homogenija već je izazvala kontroverze. Boja se odnosi na sastavne elemente naroda i koja je njihova definicija. Lučjan Boja:
,, Ako se odnosim uopšte postoje dve vrste naroda svojom nacionalnom ideologijom, i to narodom kao što je francuski i narodom nemačke vrste, a ovde se odnosim na 19 vek. Francuski narod stvoren francuskom revolucijom je politički narod, dakle pripadaš političkom korpusu naroda nezavisno od porekla, jezika i drugih elemenata. Nemački narod je etničke prirode, ti si nemac ako se rodiš kao nemac. Što se tiće Rumunije, rumuni su izabrali nemačku varijantu naroda. Jasno je da za mnoge rumune narod je koncept koji obuhvata etničku pripadnost. Kako da budeš rumun ako si nemac? Kako da objasnim rumunima da jedan nemac može biti rumun?. To je logično u njegovim mislima, ali je koncept koji je na putu da bude prevaziđen. Ipak, opšti trend u civilizovanom svetu je da se ide ka narodu francuskog tipa, političkog, dakle mi smo jednostavno rumuni i za to nije važno etničko poreklo. <
><
>
Šta znaći rumunizacija Rumunije? Lučjan Boja odnosi se na upoređenje sa drugim zemljama, ali ne zbog ćinjenice da je to nešto jedinstveno:
,, Odnosio sam se na proces rumunizacije, ali šta želim da kažem? Ja sam to pisao i u drugim knjigama. Da ne pomislimo da su se te stvari dogodile samo u Rumuniji, ali i da se nehvalimo time. Jednostavno konstatujem da se određeni proces odvio na ovaj ili neki drugi način, sa većom ili manjom jaćinom i sa različitim rezultatom. To se je dogodilo u skoro svim nacionalnim državama. Netreba da verujemo da nacionalna država brani manjine. Naravno može postojati tačka ravnoteže što se tiće tretmana primenjen manjinama, ali je jasno da jedna nacionalna država u principu ne podržava manjine. Nacionalna država ima za cilj da pojaća taj narod, da skupi ljude oko određene nacionalne kulture i jezika. Najbolji primer je demokratska Francuska. Francuzi jednostavno su uništili manjine. Ne genocidom, ne brutalnim sredstivma, ali je to bilo savršeno uništenje koje ni oni koji su stavili u praksi genocid nisu uspeli da sprovode kraju kao što su uspeli francuzi. Do francuske revolucije, većina žitelja Francuske nisu govorili francuski. Centralizovanom državom, upravom, školom i vojskom francuzi su to uspeli.<
><
>
U nastavku, Lučjan Boja se odnosi na odnose rumuna sa ostalima u toku vremena što je imalo za posledicu formiranje rumunskog političkog naroda:
,, Radi se o pograničnoj zoni gde su se rumuni susreli sa mnogobrjnim zajednicama, kulturama, to je zona etničkog i kulturnog povezivanja što obogaćuje istoriju Rumunije. Ako posmatramo manjine u njihovoj celini nije korektno da ih tretiramo kao manjine. To su zajednice sa posebnim kulturnim i verskim crtama koje su ponekad odigrale važne ulogu. Poznati slučaj je Karađjale koji nema ni kap rumunske krvi. Ali jako biološki Karađjale nije rumun, kulturno on je pravi rumun. “<
><
>
Danas Rumunija je etnički više rumunska nego što je bio slučaj pre 70 godina, ali oni koji su izabrali da budu rumuni nisu bili manje rumuni od ostalih pripadanika ovog naroda.
