Žene zatvorene od strane rumunskog komunističkog režima.(04.04.2016

Monica Chiorpec, 01.04.2016, 16:21

U rumunskom antikomunističkom otporu učestovale su i mnoge žene. Bilo da se radi o ženama koje su podržavale supruge, očeve, braču u pokretima otpora, ili da su prenele poruke zapadnom slobodnom svetu, mnogi slučajevi žena koje su odležale u komunističkim zatvorima ostali su nepoznati. Institut za proućavanje zločina komunizma, Memorija rumunskog egzila i Ambasada Velike Britanije u Bukureštu žele da proućavaju i da javno predstave žene koje su učestvovale u borbi protiv nelegitimnog, represivnog i zločinačkog režima. Sučeljavanje sa drugim izvorima i stručnim radovima pokazuje da su lični listovi zatvorenih žena najbolji dokaz njihovog užasnog iskustva, ćiji je rezultat bio često njihova smrt. Konstantin Vasilesku, istraživać Instituta za proućavanje zločina komunizma i Memorije rumunskog egzila obrazlaže važnost ovih dokumenata:

,, Lični list je faktički neka vrsta dokumenta o životu zatvorenika koja prati svakog zatvorenika u zatvorskom prostoru. Inaće, takav dokumenat sadrži osnovne informacije: ime i prezime zatvorenika, datum i mesto rođenja, kućnu adresu, trenutak hapšenja, presuda, krivično delo poćinjeno, zatvore u kojima je odležao, kao i neke druge stvari koje za one zaniteresovane za ovo istraživanje su veoma važne. Pošli smo od ovih podataka da bismo dobili pravu analizu s jedne strane, ali i perspektivu u celini isto toliko solidnu. Ovi dokumenti mogu imati i propuste. Jedan takav dokumenat nije savršen, kao inaće većina dokumenata koje je izdala Sekuritate pre 1989 godine. Odnosim se na ćinjenicu da takav lični list može da sadrži protivrećne podatke, ponekad pogrešne zbog ćinjenice da oni koji su ih popunili samo su vežbali ruku da tako kažem, jer su oni bili ti koji su učili kako se vrši represija u to doba. To je bila polazna tačka: izrada jednog ličnog lista za takozvanog narodnog neprijatelja. “<
><
>

Izveštaji Instituta za proućavanje zločina komunizma u Memorije rumunskog egzila sadrže informacije o društvenom sloju iz kojeg potiću zatvorenice. Većina su poticale iz ruralne sredine, i to se smatra normalnom posledicom stanja rumunskog društva u to doba. Većina zatvorenica su imale osnovnu školu, i bio je mali broj zatvorenih žena sa srednjom školom ili visokoškolskim obrazovanjem. 2860 zatvorenica od ukupno 3802 slučajeva koje smo istražili u trenutku hapšenja nisu bile članice nijedne stranke. U manjem procentu radi se o ženama pristalicama legionanornog pokreta, istoriskih stranaka ili nemačke etničke zajednice. Što se tiće samog suđenja, većina su žena osuđene konačnom odlukom. Većina su zadržane u zatvoru Žilava, a posle presude su premeštene u zatvorima Mislea, Mierkurea Čjuk, Bukurešt, Arad i Oradea. Pred mikrofon ponovo Konstatin Vasilesku:

,, Od ukupno 76 hiljada zatvorenika iz baze podataka instituta, 3802 su žene. Radi se o malom broju, uporedno sa brojem muškaraca. Ali to što se tiće nas nikako neznaći da su žene bile manje hrabre od muškaraca u osporovanje totalitarizma ili da su bile manje spremne da se žrtvuju. Ovaj procentualni odnos je u velikoj meri odraz društvene realnosti u to doba. Muškarci su skoro u potpunosti dominirali proces odlučivanja i aspekti koji su držali za politiku. Takođe, ovaj broj ne pokazuje ćinjenicu da su žene manje patile u to doba. Skoro za svakog zatvorenog muškarca je postojala jedna baka, majka, sestra, drugarica ili supruga koja je obićno ćinila sve da mu pomogne. U slučaju onih nestalih iz domaćinstva, naročito u slučaju partizana, žene su bile one koje su se suočile sa pretresima Sekuritate i koje su podložene nasilju. Ne u u poslednjem redu želim da istićem da ovaj broj 3802, uopšte nije konačan, već predstavlja samo minimalni broj za koji imamo podatke. “<
><
>

Počev od 1965 godine mnoga politička hapšenja maskirana su pod takozvanim krivićnim prestupima ili nasilmnim integracijama u jedinicama za praćenje i psihijatrisko lećenje. Broj od 3802 žene se može povećati u trenutku kada istraživanje Instituta za proućavanje zločina komnizma i Memorija rumunskog egzila će napredovati. Konstantin Vasilesku govori o potrebi jednog potpunog izveštaja:

,, Kraj ovog postupka će biti objava jedne knjige, jednog rečnika posvećen ženama iz rumunskog zatvorskog prostora koji se nadamo da se pojavi ove godine. Ovu knjigu će prethoditi jedna uvodna studija veoma sadržajna koja se sama može smatrati knjigom u knjizi, jer rad intepretacije je isto toliko važan. Uvodna studija će biti tako strukturisana da pokrije delikatno pitanje ženskog zatvorskog prostora. U njoj će se detaljno obrazložiti metodologija, će se naučno predstaviti analiza i statistike, će se predstaviti zakonodavni okvir represije, zatvorski centri posvećeni ženama, individualni putevi i drugi podatci ove vrste. “<
><>