Od prevoza do mobilnosti
Svakodnevni saobraćaj je postao stalni izvor stresa i zagađenja, ali rešavanje ovog problema ne odnosi se samo na proširivanje ulica, već na duboku promenu mentaliteta: prelazak sa koncepta „transporta“ na koncept „mobilnosti“.
Marija Nenadić-Zurka и Daniel Onea, 30.10.2026, 11:57
Svakodnevni saobraćaj je postao stalni izvor stresa i zagađenja, ali rešavanje ovog problema ne odnosi se samo na proširivanje ulica, već na duboku promenu mentaliteta: prelazak sa koncepta „transporta“ na koncept „mobilnosti“. Ovo značajno doprinosi zaštiti životne sredine. Oana Turturika, predsednica udruženja „Hai cu Bicla“ („Hajde bajsom“), opisuje ovu novu paradigmu.
„Ovi koncepti su već normalni u zapadnim zemljama. Prelazak sa transporta na mobilnost znači obezbeđivanje jednakosti i pravednosti između svih učesnika u saobraćaju. Bilo da smo za volanom, na biciklu, peške ili u invalidskim kolicima, svi imamo prava i obaveze. Ulica je zajednički prostor koji nas sve mora integrisati, bez prepreka i sukoba. Kada se ove mere primene u velikim razmerama, videćemo smanjenje zagađenja vazduha i buke, kao i poboljšanje zdravlja i kvaliteta života.“
Za udruženje „Hai cu Bicla“, transformacija biciklizma iz strasti u pitanje javne politike je misija koju preduzimaju od 2013. godine. Od prvih autonomnih stanica za servisiranje bicikala postavljenih u Bukureštu 2016. godine, do pokretanja „Zakona o biciklima“ i razvoja aktivnih partnerstava za bezbednost na putevima, udruženje se stalno borilo za odgovarajuću infrastrukturu. Oana Turturika, predsednica udruženja „Hai cu Bicla“, govori nam o tome kako je ova inicijativa počela.
„Ideja o osnivanju udruženja je u početku bila oblik protesta. U to vreme, tadašnji gradonačelnik je izjavio da biciklisti ne postoje u Bukureštu. Stoga smo odlučili da dokažemo da postojimo i da nam je, štaviše, potrebna bezbedna i funkcionalna infrastruktura. Iako pre 13 godina, kada smo započeli našu aktivnost, nije bilo jasnih zakona i propisa, trenutno oni postoje, ali smatramo da je putovanje biciklom postalo sve opasnije. Čak je bilo i zabrana za bicikliste. Drugim rečima, prilično smo primorani da ne koristimo bicikle.“
Rizici u saobraćaju su stvarni: samo ove godine, do kraja avgusta, u Bukureštu se dogodilo 24 nesreće u kojima su učestvovali biciklisti. Kampanja „Izbacimo živce iz saobraćaja“, koju vodi „Hai cu Bicla“, razmatrala je potrebu za ulicama koje opraštaju greške. Ova vizija bezbednosti je već stvarnost u drugim zemljama, kako je objasnila Oana Turturika, predsednica udruženja „Hai cu Bicla“.
„U Oslu je postignuto potpuno eliminisanje saobraćajnih nesreća u kojima su učestvovali biciklisti. U Holandiji i skandinavskim zemljama, vozači poštuju bicikliste upravo zato što shvataju da je, zahvaljujući biciklima, vazduh koji svi udišu čistiji. Još jedan primer dolazi iz Litvanije, gde su gradske skupštine stvorile poziciju „velo policajca“. Dakle, civilno društvo učestvuje u odlukama o preoblikovanju ulica, osiguravajući da je biciklistička infrastruktura uključena od samog početka.“
Da bi se ova normalnost ustalila i u prestonici, kreiran je projekat InfraVelo Bukurešt. Udruženje poseban naglasak stavlja na bezbednost dece kroz koncepte kao što su „školske ulice“, koje su već primenjene u Sibinju ili Kuđiru. Istovremeno, želi da implementira zone za akumulaciju bicikala na semaforima, ali i da ograniči pristup kombija i automobila parkovima, kako bi podstaklo upotrebu teretnih bicikala i održalo ove prostore bez zagađenja. Detalje daje Oana Turturika, predsednica udruženja „Hai cu Bicla“.
„Imamo primere dobre prakse, iako ih je, nažalost, prilično malo. U Sibinju, na primer, postoji koncept „školskih ulica“, koji želimo da implementiramo u Bukureštu. Druge dobre inicijative i infrastrukture mogu se naći u Rešici, Klužu i Bakauu, a u Transilvaniji se razvijaju rute biciklističkog turizma. Bukurešt bi trebalo da diktira trend, ali za sada zaostajemo. Nadamo se da ćemo kroz naše projekte moći da ubrzamo tempo promena.“
Iako Bukurešt već godinu dana ima usvojen Velo Masterplan, rute predviđene njime često rizikuju da nestanu iz infrastrukturnih projekata ili se nepravilno sprovode, zbog nepravilno postavljenih oznaka. Više saznajemo od Oane Turturike, predsednice udruženja „Hai cu Bicla“.
„Velo Master plan Bukurešta je živi dokument koji predviđa mrežu biciklističke infrastrukture, kako na glavnim tako i na sporednim ulicama. Kažem da je „živ“ jer se mreža može proširiti kad god gradska skupština rekonfiguriše ulicu ili naselje. Bitno je da ovaj plan ne ostane samo na papiru. Moramo ubrzati njegovu implementaciju, kako bismo podstakli što više ljudi da se odreknu svojih automobila u korist bicikala i intermodalnog transporta.“
Transformacija grada zahteva hrabrost da se uvede ograničenje brzine od 30 km/h na ulicama gde je bezbednost željena, ali i odluku da se koriste postojeći besplatni podaci, koji mapiraju preko 500.000 kilometara koje su stanovnici Bukurešta prešli pedalama. Uspeh sprovođenja ovih mera takođe zavisi od pritiska zajednice. Prve korake koje neko može preduzeti objašnjava nam Oana Turturika, predsednica udruženja „Hai cu Bicla“.
„Prvi korak je građansko učešće: obratiti se gradskim skupštinama i donosiocima političkih odluka da zatraže biciklističku infrastrukturu koja povezuje kuću sa školom ili poslom. Drugi korak je otkrivanje i korišćenje javnog prevoza. Idealno bi bilo da se svi entuzijasti za alternativnu mobilnost organizuju i zamole administraciju, zajedničkim glasom, da implementira neophodnu infrastrukturu.“
Stoga, budućnost urbane mobilnosti ne podrazumeva eliminaciju automobila, već harmoničnu integraciju svih prevoznih sredstava. Održivi gradovi budućnosti biće oni gde administrativne odluke podstiču opcije koje ne zagađuju životnu sredinu, a čist vazduh i bezbednost postaju zagarantovani standardi za sve građane.
