Rumunija sve spremnija da se suoči sa klimatskim promenama
Naučni savetodavni odbor za klimatske promene je novoosnovano, nezavisno telo renomiranih istraživača i stručnjaka za klimu i životnu sredinu.
Marija Nenadić-Zurka и Ana-Maria Cononovici, 26.06.2026, 09:46
Naučni savetodavni odbor za klimatske promene je novoosnovano, nezavisno telo renomiranih istraživača i stručnjaka za klimu i životnu sredinu. Odbor okuplja istraživače i stručnjake iz klimatologije, meteorologije, poljoprivrede, energetske politike, medicinske antropologije i biodiverziteta. Zašto se smatralo neophodnim stvoriti ovaj savet? Doktor Adina Kroitoru, profesorka na Univerzitetu Babeš-Boljaj, Kluž-Napoka, Geografski fakultet:
„Stvaranje grupe kojoj se različite kategorije mogu obratiti u slučaju da je potrebna naučna ekspertiza. To je naučna grupa, kao što i sam naziv sugeriše, koja uglavnom ima za cilj da doprinese poboljšanju dijaloga između tehničkih stručnjaka, naučnika i donosilaca političkih odluka, onih koji razvijaju javne politike sa uticajem na klimu i životnu sredinu, iz naše zemlje i iz pogođenih sektora.“
Sorin Keval, klimatolog, naučni istraživač u Nacionalnoj meteorološkoj upravi, dodao je:
„Imamo problem vezan za klimatske promene, trenutnu klimu i posebno klimatske izazove koji nas očekuju u narednim decenijama. Već osećamo efekte ovih klimatskih promena na ekonomiju, životnu sredinu, ekosisteme i društvo. Sve češće vidimo toplotne talase, uključujući i našu zemlju, imamo sve češće i duže suše. Rumunija je jedna od zemalja gde su šumski požari sve češći i pokrivaju sve veće površine. To zahteva mere. A jedna od mera, za koju sam smatrao da bi mogla biti korisna, jeste stvaranje ovog saveta u kojem smo okupili veštine iz nekoliko istraživačkih oblasti. Sve ovo je u znak podrške efikasnijim klimatskim politikama.“
Sorin Keval, klimatolog, naučni istraživač u Nacionalnoj meteorološkoj upravi, dodao je:
„Rumunija se mora uskladiti i usklađuje se poslednjih godina sa trendovima u Evropi. Rumunija je posvećena stvaranju okvira za prilagođavanje klimatskim promenama, koji odgovara na ono što se dešava na evropskom nivou. Rumunija, na primer, ima nacionalnu strategiju za prilagođavanje klimatskim promenama, koja se sprovodi. Ima plan za prilagođavanje klimatskim promenama, i ovom planu je potrebna podrška, uključujući i podršku naučne zajednice. I verujemo da naučna kompetencija koju ovaj Savet stavlja na raspolaganje javnim politikama može napraviti razliku. U Rumuniji postoje važne institucije za istraživanje, za obrazovanje, koje donosiocima odluka stavljaju na raspolaganje raznovrsnu stručnost. Za šume, za vodne resurse, postoje uspostavljene institucije. Ono što ovaj Savet donosi pored toga i što može napraviti razliku jeste složena stručnost kako u pogledu istraživanja, tako i u pogledu komunikacije nauke, jedna od karika koje nedostaju u Rumuniji ovih godina, činjenica je da se često rezultati naučnih istraživanja ne objašnjavaju dovoljno jasno javnosti. I odatle često dolazi nepoverenje u nauku.“
Adina Kroitoru, profesorka na Univerzitetu Babeš-Boljaj u Kluž-Napoki, Geografski fakultet, ohrabrila je građane, pre svega, da se informišu:
„Pre svega, da se informišu i budu svesni da ove promene postoje, da su prisutne, da nisu nešto što će doći, već nešto što je već ovde. I da preduzmu mere prvenstveno da bi zaštitili sebe, u smislu adaptacije. Naravno, želimo da svi građani ove zemlje takođe preduzmu mere ublažavanja, da prestanu da zagađuju, da prestanu da intenziviraju emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali mislim da bi u ovom trenutku glavna akcija koju bi građani mogli da preduzmu bila da se pravilno informišu, iz verodostojnih izvora, a istovremeno da preduzmu zaštitne mere za sebe, za svoje porodice, za svoje zajednice. Imamo ova upozorenja koja stižu za ekstremne vremenske pojave. Trebalo bi da slušaju činjenicu da su to upozorenja i, ako je potrebno, da se ne izlažu talasima vrućine, olujama na koje se upozorava kroz te poruke. To je najjednostavniji oblik akcije koji građani mogu da preduzmu, ali nažalost, još uvek imamo visok stepen neznanja u vezi sa ovim upozorenjima, bilo da su prosleđena putem RoAlert-a ili putem drugih kanala. Što se tiče ublažavanja, smanjenja zagađenja, trebalo bi, takođe, da budemo svesni koliko znači naš ugljenični otisak, koliko trošimo. Jer ponekad nismo ni svesni da zagađujemo određenim jednostavnim gestovima“.
Primer koji je naša sagovornica navela u vezi s tim jeste primer otvorenih stranica na računaru, a da se one ne koriste. Adina Kroitoru je naglasila:
„Želela bih da ovo Savetodavno veće uživa poverenje ljudi, mi smo grupa tehničkih stručnjaka, nemamo političke, ekonomske ili društvene interese. Jednostavno želimo da budemo korisni zajednici.“
A Sorin Keval je dodao:
„Savet namerava da svake godine izradi nekoliko izveštaja, koji će prevesti ono što se dešava u naučnim istraživanjima da građani razumeju. Svi ovi proizvodi, ove informacije su tu da podrže građane.“
