Zeleni pojas Bukurešta
Bukurešt, jedna od najzagušenijih evropskih prestonica, preduzima korake ka održivom urbanom razvoju kroz projekat Zeleni pojas.
Marija Nenadić-Zurka и Daniel Onea, 25.09.2026, 15:16
Bukurešt, jedna od najzagušenijih evropskih prestonica, preduzima korake ka održivom urbanom razvoju kroz projekat Zeleni pojas. Cilj inicijative je stvaranje prstena vegetacije oko grada, sa ciljem borbe protiv zagađenja i efekata klimatskih promena. Osmišljena da funkcioniše kao prava „maska kiseonika“ za grad koji guši saobraćaj, inicijativa ima procenjeni budžet od 50 miliona evra. Prema zvaničnim dokumentima, očekuje se da će prve veće akcije eksproprijacije i pošumljavanja početi 2027. godine, a vizija za potpunu implementaciju proteže se do 2050. godine. Pored puke sadnje drveća, cilj projekta je stvaranje vitalnih ekoloških koridora i zaštita vlažnih područja. O složenosti ovog pristupa, ali i njegova vitalna uloga za budućnost gradskog područja, govori nam Čiprijan Galuška, izvršni direktor Platforme za klimatske adaptacije.
„Zeleni pojas je projekat koji je podjednako neophodan koliko i ambiciozan. Govorimo o razvoju vegetacije koja će igrati važnu ulogu u ublažavanju negativnih efekata klimatskih promena, kao i o sveobuhvatnom planu teritorijalnog planiranja za gradsko područje Bukurešta. Takođe ciljamo na funkcionalnosti usmerene na podsticanje rekreacije. Možemo zamisliti da ćemo, u ne tako dalekoj budućnosti, moći da provedemo čak vikend u blizini Bukurešta, u ovom Zelenom pojasu. Tokom leta ćemo moći da pobegnemo od efekta toplotnog ostrva unutar grada, opuštajući se 30-50 kilometara dalje. Da bi ova infrastruktura zaživela, prvo nam je potreban plan.“
Trenutno, kada govorimo o Zelenom pojasu, svi imaju malo drugačije razumevanje tog koncepta. Čiprijan Galuška, izvršni direktor Platforme za klimatsku adaptaciju, kaže da su strahovi od moguće ekonomske blokade zbog ovog ekološkog prstena potpuno neosnovani.
„Na primer, neki gradonačelnici u metropolitanskom području su zabrinuti da bi takav projekat mogao da blokira lokalni razvoj. To je potpuno netačno, jer nam primeri iz Zapadne Evrope pokazuju suprotno: stvaranje takve infrastrukture generisalo je ekonomski razvoj i postavilo temelje za održivu ekonomiju. Mali primer: Zeleni pojas može postati mesto susreta između lokalnih proizvođača i stanovnika Bukurešta koji mogu da kupuju vikendom, posećujući određene delove pojasa. Možemo da se vozimo biciklom do šume ili do jednog od jezera u blizini grada, a usput možemo da svratimo na pijacu sa lokalnim proizvodima. Drugim rečima, prva stavka na dnevnom redu je stvaranje vizije za ovaj pojas. Ovde nam je potreban doprinos svih relevantnih aktera: lokalnih vlasti, ekonomskih agenata, stanovnika Bukurešta i zajednica u blizini infrastrukture. Moramo zajedno da utvrdimo našu destinaciju i težnju za Zeleni pojas, jer je to dugoročan proces, koji neće biti završen za godinu ili dve. Možemo pogledati primer Beča, koji razvija zelenu infrastrukturu oko prestonice preko 100 godina. Zeleni pojas je živi organizam, za koji moramo imati jaku, jasnu i koherentnu viziju razvoja, pre nego što se pređe na fazu implementacije.“
Osnova ovog projekta već postoji na terenu, ali je potreban jedinstveni pristup da bi postao funkcionalna mreža, napominje stručnjak za klimatsku adaptaciju.
„U prvoj fazi počinjemo od približno 26.000 hektara šuma u okrugu Ilfov. Trenutno se njima ne upravlja onako kako bismo želeli u kontekstu Zelenog pojasa, odnosno stavljanjem društvene funkcije, otpornosti i klimatske adaptacije na prvo mesto. Stoga moramo preispitati trenutni način upravljanja šumama. Zatim, tu je mreža jezera i pašnjaka koja je, nažalost, izgubila svoju povezanost sa šumama. Zbog brojnih razvojnih projekata na nekretninama i putne infrastrukture u metropolitanskom području, moraćemo da pronađemo rešenja za međusobno povezivanje ovih prirodnih područja. Cilj je da ih učinimo dostupnim, na održiv način, stanovnicima područja i svim građanima metropolitanskog područja. Pre svega, moramo da oblikujemo prijatno iskustvo za one koji posećuju ova mesta. Imamo dovoljno prirodnih područja da pokrenemo ovaj koncept, da generišemo viziju, operativni plan i entitet za upravljanje ovom infrastrukturom. Kasnije ćemo moći da razgovaramo o proširenju i novim kampanjama pošumljavanja.“
Uspešni evropski modeli pokazuju da mere zaštite životne sredine moraju biti ubrzane kako bi se garantovala budućnost velikih urbanih naselja, naglašava Čiprijan Galuška, izvršni direktor Platforme za klimatske adaptacije.
„Zaštita grada je prioritet. Ako želimo da imamo Bukurešt pogodan za život za 20 ili 30 godina, možda čak i ranije, moramo delovati. Trebalo je to već da uradimo, ali sada moramo da se krećemo mnogo brže. Na primer, Pariz je, nakon toplotnih talasa koji su rezultirali brojnim smrtnim slučajevima početkom 2000-ih, sproveo niz izuzetno ambicioznih mera. Proširili su površinu zelenih površina unutar grada i kreirali planove brze intervencije za situacije sa toplotnim talasima. Danas su mnogo spremniji nego pre 20 godina. Ne moramo ponovo izmišljati točak. Vegetacija, šume i prirodna područja unutar i blizu zajednica predstavljaju najbolja i najpristupačnija rešenja za prilagođavanje klimatskim promenama.“
Stoga, uspeh Zelenog pojasa zavisi od tesne saradnje svih zainteresovanih strana i od hrabrosti administracija da transformišu već postojeće prirodne prostore u koherentnu mrežu. To je zajednički napor, neophodan ne samo za kvalitet vazduha, već i za buduće zdravlje svih stanovnika područja Bukurešta.
