Planine Padurea krajului (27.05.2016)
Planine Padurea krajului nalaze se u županiji Brašov, na severozapadu Karpata i, po svemu sudeći, postaće destinacija ekoturizma. Podneta je dokumentacija o ispunjavanju uslova za izdavanje dozvole, a kustos zone Centar za zaštičene zone i trajni razvoj županije Bihor završio je razvojni projekat zone. Realizacija projekta počela je 2014. goine i završena je posle 20 meseci uz finansijsku pomoć Norveške. Identifikovana su mesta sa ekoturističkim potencijalom i eventualne investicije kao i druge aktivnosti koje bi omogućile da Planine Padurea krajuluj postanu atraktivne za turiste. Paul Jakobaš šef Centra za zaštićene zone i trajni razvoj Bihora kaže:,, Realizovali smo veći broj neobeleženih cikloturitičkih trasa na terenu, ali postoje i informacije o praćenju preko GPS-a, zatim mape, detaljan opis trasa na engleskom i rumunskom jeziku. Imamo dva centra za pozajmljivanje bicikala i jedan mikrobus za turiste. Uspeli smo da razvijamo i projekat sa mrežom turističkih pećina. Pečina sa Rudničkim kristalima i Pećina Meazada su najpoznatije. Ove su uredjene po evropskim standardima. Slede Pečina Vadul Krišuluj i Pečina Ungurul mare. Sve ove spadaju u lanac uredjenih pečina i turisti mogu da ih posete u odličnim uslovima. Radimo i na mreži speo-turistićkih pečina koja će najverovatnije biti gotova 2018. godine. Imaćemo 10 neuredjenih pečina, bez osvetljenja, mostova ili lestvi, ali će biti sigurne. Zatim imamo i zone za avanturu. Postoje dve trase koje kombinuju eskaladu sa pešaćenjem. Rafting staza polazi od nasleja Bulz i završava se u Vadul Krišulj i prolazi kroz spektakularni defile Krišul repede. Ovde se mogu unajmiti čamci, postoje monitori i firme koje obezbedjuju tehničku pomoć.
România Internațional, 27.05.2016, 14:40
U Planinama Padurea krajuluj, buduća ekoturistička destinacija Rumunije, uredjivaćese mreža tematskih staza, medjusobno povezanih, koje se mogu obilaziti na biciklu. Mrežu staza nazvažemo,, Krečnjačkim putem,, jer je ovde krečnjak dominantan, a krečnjacki objekti velikih razmera. Najveća površina Defilea Krušuluj repede-Padurea krajuluj pokrivena je šumom, pašnjacima i poljoprivrednim kulturama. O ovdašnjem biodiverzitetu Andrej Aks menadjer mreže Natura 2000 Padurea krajuluj kaže:,, Padurea krajuluj je zastićena zona od evropskog interesa u kojoj živi više od 37 vrsta od komunitarnog značaja. Imamo ovde velike mesoždere, vukove, risove, vidre ali i zastićene biljke kao što su perunika ili livadska sasa. Imamo i 3 veoma retka staništa koja na novou Evropske unije predstavljaju svega 0,5% teritorije. Ovde raste i hrast medunac, meditranska stablo koji se retko može videti u ovom delu naše zemlje. Krečnjacke stene menjaju mikroklimat koji postaje topliji stvarajući uslove za billjke koje ne pripadaju ovoj zoni.,,
Planine Padurea krajuluj bogate su pečinama u kojima žive kolonije slepih miševa. Andrej Aks objašnjava:,, Ovde živi oko 16 vrsta slepih miševa. Najveća vrsta je Veliki potkovnjak, a najmanja nije veća od kutije šibica. U svim ovdašnjim pečinama žive slepi miševi. Imamo više od 2000 prirodnih šupljina na 40 hiljada hektara ovog planinskog masiva. U pečini Meziat zimi živi druga po veličini kolonija slepih miševa i sa 60 hiljada primeraka jedna je od najvećih u Evropi. Ovde imamo i prirodne botaničke rezervate. Defilej Krišul repede je rezervat koji ima više pečina, arheoloških iskopina, jedinstvenih vrsta biljaka zahvaljujući ovom mikroklimatu. Zona Padurea krajuluj je povoljno stanište i za gnezdjenje ptica. Imamo ovde tri para orla krstaša, vrste za koju se smatralo da je nestala ali se u poslednjoj deceniji pojavila u ovoj zoni. Imamo i dva gnezda crne rode, veoma retke vrste u Evropskoj uniji.
U zoni Padurea krajuluj sačuvane su tradicije. U naselju Rošija i dalje funkcioniše vodenica stara više od jednog veka. Drvene crkve u nasleju Petreasa i Beznea ili one usečene u stenu očekuju turiste. Jedna od prvih ekoturističkih zona Rumunije je Mara-Kosau-Kreasta kokošuluj u Maramurešu, kao i Cara Hacegului, Kolinele Transilvanijej i Delta Dunava.
