Zelene površine rumunske prestonice (26.06.2015)
Zelene površine rumunske prestonice smanjenje su drastično posle podizanja zgrada raznih namena. U poslednjih 25 godina Bukurešt je izgubio skoro pedeset odsto zelenih površina: parkova, basta, drvoreda i [uma. Sada svaki stanovnik Bukurešta ima manje od jedne četvrtine proseka predvidjenih medjunarodnim normama. Od 3500 hektara zaleneih površina koliko je Bukurešt imao 1990. godine, površina je smanjena na 1600 hektara.Nezavidna situacija zelenih povrsina i seča drvecaiI parkova rezultat je Urbanistickog plan iz 2000. godine i usvajanja Zakona o povračaju konfiskovanih površina u komunističkom periodu. U ovom trenutku parkovima Bukurest preti uništenje ako vlasti neće preduzeti odgovarajuće mere, upozoravaju organizacije za očuvanje cvekove sredine. Dan Trifu podpredsednik Eko-gradjanske organizacije koja zajedno sa Asocijacijm Spasite Bukurešt učestvuje aktivno u procesima protiv mafije nekretnina kaže: Radi se o veoma velikim površinama. Samo u Omladinskom parku izgubili smo skoro 28 hektara zelenih površina i to na bazi falsifikovanih dokumenata.U Dečijem parku, koji je u sastavu Omladinskog parka, imali smo 44 hektara, a Urbanistički plan ima samo 16 hektara. Ovi dokumenti bili su glavno oružije za pruzimanje ovih zelenih površina. U 2000.toj godini mnoga preduzeća bila su već privatizovana tako da za mafiju nekretnina nije bilo više mesta. 2000. godina je bila tužna kada je usvojen Zakon o restituciji konfiskovane imovinae. Pripremili su odlično teren raznim urbanističkim planovima i sada se na ovim površinama nalaze višenamenske zgrade. Vise stotina hektara, vlasništvo bukureštanskih rasadnika koji su obezbedili dedroloski materijal, pretvoreno je u gradjevinske zone. U blizini šume Baneasa podignut je stambeni kvrt i vile na 600 hektara. Doneta je čak i odluka da se ovde gradi put sa sest kolovznih traka, ali su organizacije za zaštitu čovekove sredine osujetile ovu nameru. Nelegalno je izvrsena i seca nekoliko stotina stabala Istrazivačkog centra Baneasa- kaze Dan Trifu: Velike površine Instituta za vocnjake Baneasa dopale su u ruke sumnjivih osoba koje i dalje nastoje da unište ovu zonu. U neposrednoj blizini medjunarodnog aerodroma Otopeni nalazi se dobro poznata Komercijalna platforma Baneasa gde je više desetina hektara voćnjaka pretvoreno u betone. Najlepši drvored jedne evropske prestonice od crvenog hrasta nestao je da bi se podigao ovaj kvart. U ovoj zoni izgubili smo više hektara zelenih površina, a posledice se mogu videti, povećan je saobraćaj i istovremeno i zagadjenje u ovoj zoni.
România Internațional, 02.07.2015, 12:05
U posdenjih 25 godina iz Bukurešta je nestalo skoro milion stabla iz parkova i drvoreda. Sa velikih bulevara nestalo je oko 50 odsto stabala- kaže Dan Trifu: Po našim procenama medju stambenim zgradama ugroženo je više od 150 hektara zelenih površina. Sve se ovo dešava zbog Urbanističkog plana iz 2000-te godine. U urbanističkoj dokumentaciji ne postoje zelene površine izmedju stambenih zgrada. Ovo je zločin lokalnih vlasti prema sredini jer nije pridat odgovarajuci status ovim zelenim površinama. Ove su uvrštene u industrijske ili stambene zone. Park Izvor sa 8 hektara spada, po Urbanističkom planu, u gradjevnsku zonu. U Omladinskom trgu, pored vec 28 izgublenih hektara, predvidjeno je nestajanje još 3 hektara za podizanje privatnog univerzitetskog kampusa. Površina Politehničkog parka smnjena je za 50% posle restitucije terena i ovde se predvidja podizanje zgrade sa 26 spratova. Park Prisaka Dormej izgubio je šest hektara zelene površine. Park IOR, koji se sada zove Park Joan Aleksandru Kuza izgubio je 50% površine.
Mnogi parkovi rumunske prestonice su smanjeni i nestali. Organizacije za očuvanje sredine uspele su sudskim putem da spasu od nestajanja Park Karol, gde je predvidjena gradnja Katedrale ili Park železničke stanice gde je predvidjena gradnja podzemnog parkinga.
Prema zvaničnim podacima Bukurešt ima 23 kvadratna metra po stanovniku, ali organizacije za očuvanje sredine smatraju da je površina mnogo manja jer je ovde uračunata i šuma Baneasa koja se nalayi u vangradskoj zoni. Organizacije su izračunale da Bukurešt ima samo 8,5 kvadratnih metara po stanovniku. Pretvaranje Bukurešta u neprekidno gradilište rezultiralo je velikim zgadjenjem koje ubija više hiljada osoba godisnje.
