Rumunija, Evropska Unija i Merkosur (15.05.2026)

Trgovinski sporazum Evropske unije i zemalja Merkosura, Brazila, Argentine, Urugvaja i Paragvaja odražava strateški smer Brisela za proširenje ekonomskog uticaja i osvajanje novih tržišta u žestokoj konkurenciji globalne ekonomije.

Corina Cristea и Mircea Mihai, 15.05.2026, 00:00

Trgovinski sporazum Evropske unije i zemalja Merkosura, Brazila, Argentine, Urugvaja i Paragvaja odražava strateški smer Brisela za proširenje ekonomskog uticaja i osvajanje novih tržišta u žestokoj konkurenciji globalne ekonomije. Nakon više od 25 godina pregovora, sporazum je stupio privremeno na snagu 1. maja i očekuje se konačna ratifikacija u Evropskom parlamentu. Sporazum predvidja postepeno eliminisanje carina na više od 90% proizvoda dva bloka i otvaranje tržišta za evropski izvoz koji bi, po oceni evropskih zvaničnika, mogao da se poveča u velikoj meri. Sporazum je istovremeno izazvao i kontroverzne stavove i ulične proteste evropskih farmera. Profesor Serdju Miškoju sa Fakulteta za evropske studije i direktor Centra za medjunarodnu saradnju Univerziteta Babeš-Boljaj iz Kluž-Napoke kaže: ,, Ovaj sporazum će postati veliki sporazum o slobodnoj trgovini koji će omogućiti diverzifikaciju izvoza Evropske unije kao i uvoza, naročito u ovoj situaciji kada je Evropska unija i dalje zavisna ,pa čak i monozavisna, od uvoza pojedinih sirovina iz zemalja koje su sve manje prijatelljski raspoložene prema Evropskoj uniji. Mislim pre svega na Rusiju ali i Kinu. U ovim uslovima i za Rumuniju ovaj sporazum može da bude dobra šansa jer su stvari veoma integrisane. Ne treba gledati samo na neposredne efekte, odnosno na broj rumunskih firmi koje će izvoziti u Paragvaj, jer u ovom slučaju sigurno nećemo biti impersionirani brojkama. Treba gledati na primer na cele proizvodne linije, na činjenicu da ,recimo, nemačke, italijanske pa čak i francuske firme, iako Francuska nije veliki fan ovog sporazuna, imaju radnu snagu, rezervne delove i razne polusklopove koji se proizvode u Rumuniji i izvoze iz Rumunije u ove zemlje. Ove zemlje u Južnoj Americi nalaze ovde delove i ovaj sporazum omogućuje Evropskoj uniji da radi mnogo bolje zajedno i da profitira, a kolateralne posledice su diverzifikacija tržišta i makropromena na svetskom nivou. Ovaj evropski protekcionizam koji je funkcionisao u poslednjih 30 godina dostigao je svoj limit i ovo se može videti naročito u poljoprivredi.’’

Za Rumuniju posledice sporazuma su mešovite-postoje ekonomske prednosti kao i rizici za pojednine sektore. Kada je reč o prednostima, u prvom redu je potencijal rasta industrijskog izvoza, zatim prednosti za crnomorsku luku Konstanca i jeftinije sirovine za pojedine industrije. Na suprotnom polu, glavni rizik dolazi od pritisaka na poljoprivredu, jer se rumunski farmeri već sučeljavaju sa velikim troškovima, volatilnost cena, konkurenciju unutar Evropske unije i problemima sa finansiranjem. Ako će se sporazum u potpunosti ratifikovati, stvoriće se tržište od oko 700 miliona potrošača. Postavlja se pitanje da li će prednosti ovog sporazuma osećati ravnomerno sve evropske države? Profesor Miškoju kaže: ,,Nikada se u istoj meri neće osećati kompetitivne prednosti na novim tržištima za sve članice Unije, ali neki sektori će prifitirati više od drugih. Važno je znati gde treba da se plasiramo u ovom novom kontekstu. Na primer, Nemačka je podržavala ovaj sporazum, jer su evropska tržišta prezasićena proizvodima auto industrije, a konkurencija Kine je sve veća i Latinska Amerika je ogromno tržište sa restrikcijama na uvoz iz Nemačke i uglavnom iz Evropske unije. Novi sporazum mogao bi omogućiti veće otvaranje. U ovom nemačkom auto tržištu imamo značajan doprinos jer imamo sklopove i polusklopove kao i mnoge radnike u ovom sektoru u Rumuniji i Nemačkoj. Postoje koristi od sporazuma za zemlje koje dobrovoljno i inteligentno učestvuju u ovim sporazumima,’’

Ako automobilima, industrijskim i farmaceutskim proizvodima, tehnologijama i uslugama evropskih kompanija sporazum olakšava pristup ovom tržištu, zemljma Merkosura povećava tržište poljoprivrednih proizvoda, govedjeg i pilećeg mesa, soje, minerala i kritičnih materija. Kritičari sporazuma upozoravaju na niže standarde u zemljama Merkosura i na manje troškove južnoameričkih proizvodjača. A jeftin izvoz može pogoditi evropsku poljoprivredu. Postoji i strah da proizvodi iz uvoza neće poštovati stroga pravila koja se primenjuju evropskim farmerima i da će stvarati konkurenciju. I mnoge organizacije za zaštitu životne sredine upozoravaju da bi sporazum mogao da ubrza seču šuma naročito u zoni Amazona za nove poljoprivredne terene i uzgoj goveda.