Šta se promenilo u borbi protiv nasilja u porodici (11.11.2026)

Nasilje u porodici ponovo je u centru pažnje javnosti nakon što je rumunska policija objavila najnovije statističke podatke

Dragana Diamandi и Iulia Hau, 11.11.2026, 15:40

Nasilje u porodici ponovo je u centru pažnje javnosti nakon što je rumunska policija objavila najnovije statističke podatke. Tokom prvih devet meseci ove godine, policija je intervenisala u više od 116.000 slučajeva nasilja u porodici, dok je broj krivičnih dela u ovoj oblasti povećan za 27 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Od početka godine prijavljen je i 31 slučaj femicida.
Kristina Praz, stručnjakinja za stratešku komunikaciju i rodnu ravnopravnost u Centru Filia, upozorava da je Ministarstvo pravde u međuvremenu prekoračilo šestomesečni rok koji je pretpostavilo za početak izrade instrumenta za procenu rizika u slučajevima nasilja u porodici. Takav instrument trebalo bi da doprinese sprečavanju femicida.
,,Naglašavam ovo jer je to, zapravo, jedna od najvažnijih mera koje je rumunska država preduzela sprovođenjem i donošenjem zakona o sprečavanju femicida.Ovaj instrument bi zaista pomogao da se bolje razume koliko je situacija porodičnog nasilja ozbiljna i kolika je verovatnoća da žena bude ubijena od strane bivšeg partnera ili druge osobe koja ju je ranije zlostavljala. Nažalost, njegovo uvođenje kasni.“
Centar Filia, zajedno sa više od 190 organizacija civilnog društva, uputio je otvoreno pismo Ministarstvu pravde i rumunskim vlastima, kako bi još jednom ukazao na hitnost usvajanja ove mere, naročito u slučajevima ekstremnog nasilja.
Kristina Praz podseća i na nedavne diskusije o seksualnom uznemiravanju, posebno u visokoškolskim ustanovama, smatrajući da javne institucije na ovaj problem ne reaguju na odgovarajući način.
„U Filiji se već godinama bavimo temom seksualnog uznemiravanjem u akademskom okruženju i znamo da je to problem koji obrazovne institucije često kriju pod tepihom, jer ne žele da naruše javni ugled univerziteta. Međutim, ova pojava postoji i veoma je rasprostranjena, ne samo na jednom univerzitetu, već svuda. Zato je neophodno preduzeti konkretne mere.”
Organizacija je analizirala zvanične prijave slučajeva seksualnog uznemiravanja u visokoškolskim ustanovama i utvrdila da je tokom pet godina podneto svega petnaestak prijava. Mali broj prijava pripisuje se činjenici da univerziteti nemaju dovoljno dobre mehanizme zaštite i ne ohrabruju studentkinje da prijave zlostavljanje.
 „S druge strane, analizirali smo i način na koji je ova pojava regulisana internim dokumentima, koji bi trebalo da pruže zaštitu studentkinjama, naime etičkim kodeksima . Ustanovili smo da većina univerziteta u svojim etičkim kodeksima nije čak ni pomenula pojam seksualnog uznemiravanja. Mnogi nisu imali ni posebne procedure namenjene osobama koje se suočavaju sa takvim situacijama. Izradili smo i veoma razumljiv vodič koji objašnjava korake i detaljno reguliše pitanja seksualnog uznemiravanja i rodne diskriminacije i koji smo poslali svim univerzitetima u Rumuniji. Nažalost, koliko se sećam, tada su ga na svojim internet stranicama objavila samo dva ili tri univerziteta, dok od ostalih nismo dobili nikakav odgovor.“
Kristina Praz ipak ukazuje i na jedan korak napred. U aprilu ove godine dogodio se istorijski trenutak, ističe stručnjakinja – proglašen je zakon o sprečavanju femicida. To je prvi put da je pojam femicida prepoznat u rumunskom zakonodavstvu, čime se država obavezala na sprovođenje niza konkretnih mera.
Među njima su uvođenje obrazovanja o rodnoj ravnopravnosti i nenasilnim odnosima u škole, objedinjavanje podataka o nasilju u porodici i rodno zasnovanom nasilju, kao i strože kazne za zločine nad ženama.
Vraćajući se na statističke podatke o nasilju u porodici, još jedan podatak koji proizlazi iz policijskih evidencija jeste da je udeo prijavljenih slučajeva u ruralnim i urbanim sredinama približno jednak.
„To je jedna od najčešćih ideja koju čujemo u nasem okruzenju: da se porodično nasilje više dešava u ruralnim područjima, ali svake godine gledamo brojke, izveštaje, i konstantno je da je svake godine broj prijava i intervencija između ruralnih i urbanih područja otprilike isti. A to nam, zapravo, govori o predrasudama koje imamo, da nasilje postoji samo u određenom okruženju ili u određenoj društvenoj kategoriji. Ali, u stvari, nasilje se može dogoditi i dešava se svuda, bez obzira da li govorimo o ruralnim ili urbanim područjima, ženama koje imaju niži ili viši nivo obrazovanja i tako dalje. “
U oktobru 2024. godine sistem elektronskog nadzora počinilaca nasilja u slučajevima nasilja u porodici proširen je na celu zemlju, obuhvatajući sve administrativne okruge.
Kristina Praz ističe da je uvođenje elektronskih uređaja povećalo bezbednost žena i odvratilo nasilnike od daljeg zlostavljanja, ali da način na koji su nadležne institucije informisale javnost o ovoj meri nije bio na zadovoljavajućem nivou.
„Iz našeg iskustva znamo da se žrtve i dalje plaše da pribegnu ovoj meri jer nisu baš dobro razumele o čemu se radi, jer je bilo mnogo lažnih informacija o sistemu praćenja, poput toga da ako izgubite uređaj, moraćete da ga platite ili da vlasti imaju pristup većem broju informacija nego što biste želeli. Mislim da je tu uloga države da sprovodi informativne kampanje na nacionalnom nivou o tome šta ova mera zaštite zaista znači i zašto je važna, što smo, do sada, videli da nije pravilno saopšteno.“
Na kraju, prema podacima koje je objavio Evropski institut za rodnu ravnopravnost, Rumunija se konstantno nalazi na poslednjem mestu u Evropskoj uniji prema indeksu rodne ravnopravnosti. U najnovijem izdanju ovog indeksa, Rumunija je imala 57 od mogućih 100 poena, što je ispod evropskog proseka. Godine 2024. bila je čak poslednja, sa 57,5 poena, dok je prosečna ocena Evropske unije iznosila 71 poen.