Rudarijada od juna 1990 godine
U junu 1990 godine rumuni su se opredelili za ulićne demonstracije, nezadovoljni uspehom od prethodnog meseca Fronta Nacionalnog Spasa na prvim izborima u mladoj demokratskoj državi. Uz pomoč rudara, bezbednostne snage su intervenisale brutalno protiv učestnika protesta na Univerzitetskom trgu, ali i protiv civilnog stanovništva. Događaji od 13-15 juna, poznati pod nazivom rudarijada imali su negativne posledice po nove demokratske strukture pravne države. Politolog Gabrijel Andreesku govori u nastavku o političkom okviru koji je omogućio pojavu ove krize:
Monica Chiorpec, 15.06.2015, 16:16
U junu 1990 godine rumuni su se opredelili za ulićne demonstracije, nezadovoljni uspehom od prethodnog meseca Fronta Nacionalnog Spasa na prvim izborima u mladoj demokratskoj državi. Uz pomoč rudara, bezbednostne snage su intervenisale brutalno protiv učestnika protesta na Univerzitetskom trgu, ali i protiv civilnog stanovništva. Događaji od 13-15 juna, poznati pod nazivom rudarijada imali su negativne posledice po nove demokratske strukture pravne države. Politolog Gabrijel Andreesku govori u nastavku o političkom okviru koji je omogućio pojavu ove krize:
,, To nisu neprijatni, već tragični događaji, u smislu plačanja ljudskim žrtvama, dakle individualnim, ali i plačanjem kolektivne cene. To ima naravno veze sa trenutkom u kojem je vlast legitimisana. Front Nacionalnog Spasa je odlučio da je trenutak da iskoristi sva sredstva koje ima na raspolaganju da bi preuzeo potpunu kontrolu na koju je naviknut. Da ne zaboravimo da je bivša Sekuritate skoro u potpunosti transferisana u Službi za spoljne informacije-SIE, koja se pojavila odmah posle 1990 godine, i Rumunske obaveštajne službe-SRI koja se formalno pojavila u martu 1990 godine, ali je faktički funkcionisala od ranije. Postoji vidljiva ekonomska snaga koja je prešla u rukama nomeklature. Dakle radi se o ljudskim grupama koje su imale iskustvo potpune kontrole. Potpuna kontrola više nije bila moguća, jer su demonstranti ostali na ulici uprkos narodnom izjašnjavanju i zahteva za prekid protesta. <
><
>
13 juna 1990 godine šatori demonstranata amplasirani na Univerzitetskom trgu u Bukureštu uništeni su od strane bezbednostnih snaga. Vršena su prva hapšenja a radnici preduzeća za proizvodnju teških mašina Bukurešt pridružili su se redarima da bi uspostavili takozvani red uzvikivajući parole protiv intelektualaca. Usledili su sukobi a javni servis televizije je predstavio kominike predsednika Jona Ilieskua koji je pobedio na prvim demokratskim izborima od pre mesec dana ,,pozivamo sve odgvorne snage da se okupe oko zgrada vlade i Televizije da bi sprećile nasilne pokušaje ovih ekstremističkih grupa, i da bi odbranile tekovine demokratije.”<
><
>
Isto veće 3 vozova sa rudarima iz Doline reke Žiu krenuli su ka Bukureštu. O događajma koji su usledili govori u nastavku politolog Gabrijel Andrejesku:
,, List Romanija libera, kao i Grupa za socijalni dijalog i drugi stalno su osporili vlast koja je ipak imala podršku stanovništva. Ono što se kasnije dogodilo faktički je uništilo demokratiju. Usledilo je da rudari dođu u Bukureštu i da likvidiraju opoziciju. Radi se o Romanija libera koja je razorena i o Grupi za socijalni dijalog. U ovom poslednjem slučaju bio sam tamo. Rudari su došli na vratima da nas izbace, i samo jedna strategija pregovora je omogućila njihovo zaustavljanje.<
><
>
Sledećeg dana, 14 juna rudare predvođene Mironom Kozma preuzeli su zaposleni Rumunske obaveštajne službe i vodili su ih u svim važnim delima Bukurešta. Zgrada Univerziteta je bila pod opsadom, a poznati profesori među koje i Petru Krecja su podloženi nasilju, kao što je bio i slučaj sa liderima studenata. Istu su sudbinu imale i sedišta Nacionalne Liberalne Stranke i Nacional Seljačke Demohrišćanske Stranke. Sa novim detaljima Gabrijel Andreesku:
,,Sedišta istoriskih zgrada su uništena, i posle ovih akcija opozicija bi postala faktički neefikasna, marginalna. To se nije dogodilo. Reagovanje bukureštanaca i cele zermlje je bilo veoma znaćajno. Ti nemili događaji samo su mobilisali ljude, okupili su zajedno razlićite zajednice kao što su sindikati, političke stranke iz opozicije i samostalni intelektulaci. Posle ovih događaja osnovana je Građanska Alijansa, najveća građanska struktura u zemlji. Usledio je Demokratski antitotalitarni front iz Kluža koji je postao kasnije Demokratska Konvencija Rumunije koja je osigurala 1996 godine smenu vlasti. To je omogućilo formiranje prvih institucija koje su bile uistinu demokratske u Rumuniju.”<
><
>
15 juna 1990 godine, rudari koji su razorili centar Bukurešta i tukli manifestante, intelektulace i studente vođeni su na sajmištu Romekspo, gde im se Jon Iliesku zahvalio za njihov doprinos u uvođenju reda u prestonici. O posledicama ove tragedije, govori u nastavku politolog Gabrijel Andreesku:
,, Postoji veliki uticaj na mnoge načine , mobilizacijom unutrašnje opozicije. Međunarodne posledice su bile užasne tako da i danas imamo posledice tih užasnih prizora, koje su zapadne države mogle da vide uživo. Oni su mogli da vide kako pod pokroviteljstvom zvanićnih ustanova bande rudara su napadale mladiće i devojke, uništvajući škole i fakultete. To je velika sramota, mrlja u svoju istoriju od koje Rumunija teško se može osloboditi. <
><
>
I 25 godina od događaja koji su razorili Bukurešt, još ne postoji realni bilans tragedije koja je uvela novi pojam u rumunskom jeziku, najime rudarijada. Andrej Kornea, rumunski folozof smatra da ova društveno-profesionalna kategorija koji više pripada 19 nego 21 veku produbila je društvene podele, frustracije i nesporazume u demokratskoj Rumuniji.
