Jonel Bratijanu(1864-1927)

Steliu Lambru, 14.10.2017, 16:34

Ionel Bratijanu smatran je najboljim političarem kojeg je imala Rumunija u prve 3 decenije 20 veka. On je uspeo zajedno sa kraljom Ferdinandom i kraljicom Marijom da stavi Rumuniju na dobrom koloseku istorije i da ima novu državotvornu dimenziju. Jonel Bratijanu je stariji sin revolucionera od 1848 godine, Jona Bratijanua koji je igrao važnu ulogu u stvaranju moderne Rumunije. Rodio se 1864 godine i kao i svoj otac opredelio se za profesiju inženjera. Školovao se u Francuskoj i aspolvirao je za izgradnju mostova i puteva. Ušao je u politici kada je imao 35 godina, i to u Nacionalnoj Liberalnoj Stranci i bio je čak 5 puta premijer, to jest imao je najviše mandata premijera u istoriju Rumunije. Pro-francuski opredeljen založio se za ulazak Rumunije u Prvom svetskom ratu na strani francusko-britanske Antante. U arhivi Centra usmene istorije rumunske radiodifuzije postoji svedoćanstvo pravnika i diplomate Aleksandra Danijelopola koji je kao dete upoznao Bratijanua. Intervju je snimljem 1995 godine. Aleksandru Danijelopol:

,, Ja sam iz porodice Bratijanu i ponosim se time. Odrastao sam u duhu Bratijena, jer bratijeni su imali kao glavu porodice ne Jonela Bratijanu, već Sabinu Kantakuzino. Bila je starija čerka Jona Bratijanua i bila je veoma inteligetna i istovremeno autoritarna, tako da svi su poštovali ono što je govorila. Inaće 2 puta u godini bili su ručkovi kod Sabine Kantakuzino i na kojima ma koliko bili zauzeti dolazili su Jonel Bratijanu i njegova braća Vintila i Dinu. Jonela Bratijanmua sam upoznao kada sam bio mali. Moj otac i Jonel Bratijanu su bili bliski, i moj otac je pokušao da ga pomiri sa Gheorgheom Bratijanuom, njegovim prvim sinom, ali je to bilo nemoguče.”

Posle 1918 godine i formiranja Velike Rumunije, Jonel Bratijanu je uživao ogromno poštovanje u narodu. Danijelopol se seća jedne takve episode:

,,Jonel Bratijanu je bio čovek koji je maksimalno iskoristio svoj ugled. Da vam isprićam jednu stvar koju sam video sa svog prostora. Jednog dana, što nije bila praksa tada došli su u dvorište neki štrajkači koji su strašno galamili. Bili su tamo pristuni policajci sa palicama i opremom na njima, ali demonstranti nisu ništa loše radili. Ušli su tamo u dvorište sve do vratiju Bratijanua. Otvorila su se vrata i izašao je Jonel Bratijanu sa kapom na glavi i bez da išta kaže samo mahajući rukom, gest koji je znaćio pustite me da prođem i odjednom svi su se povukli praveći jedan hodnik kao što je Mojse u Bibliji razdvojio Crveno more. Bratijanu je otišao do kapije i rekao im je: sada odlazite dosadni ste. Ništa više nije rekao, nije ih pitao šta žele i ako može nešto ćiniti za njih. Prošao je jednostavno i niko nije rekao ništa. Kao da je bio svetac ili duh kako je prošao. Rekao je kratko ono što je rekao vratio se u kuću i demonstrativno je zatvorio vrata. Ljudi nisu znali kako da brže odlaze, nije bila potrebna policija. To je bio Jonel Bratijanu.”

Bratijanu je bio i čovek od kulture, i danas u njegovoj bivšoj kući nalazi se Kulturni dom Bratijanu. Aleksandru Danijelopol:

,,Jonel Bratijanu je bio inženjer. Treba da kažem da je bio veoma dobar inženjer, jer pre ulaska u politiku učestovao je na radovima izgradnje mosta u Černavoda. Dok je bio u Parizu bio je čest gost Nacionalne biblioteke. Svojim vezama uzimao je knjige od tamo i čitao je cele noći, imao je fantastićnu kulturu. Tu njegovu kulturu povezao je za ljubav prema Rumuniji. On je želeo da uvede u rumunsko-francusko prijateljstvo i rumunske teme. Njegovom zaslugom bili smo na frontu zajedno sa francuzima i on je kazao da se nije dovoljno pisalo o Rumuniji i njenoj istoriji. On je otkrio u Francuskoj nacionalnoj biblioteci neke rukopise, ne sećam se toga dobro, u kojima je pisalo kako je u doba kralja Luja IV stupljeno u kontakt sa Vlaškom. On je taj rukopis svuda prizakao. U njegovoj lićnoj biblioteci bilo je skoro sve što je on otkrio dok je bio student u Parizu, gde je imao vreme da pohađa bilbioteke i muzeje. Bio je čovek od kulture, voleo je lepotu, i mnogo je voleo rumunsku narodnu umetnost. Bila je kuća u kojoj su bile lepe knjige, lepe slike poznatih slikara. Treba ipak da vam kažem da u njegovoj sobi su bile samo male stvari. Na primer bio je krst na kojem je pisalo čirilicom. Imao je taj krst blizu kreveta, i moj otac mi je rekao da je preminuo geldajući u taj krst.”

Jonel Bratijanu je bio čovek svog vremena, i znao je da predvidi pravac u kojem se menja svet. Bio je političar kojeg bi svaka zemlja poželela, čovek sadašnjosti, ali i budućnosti.