Modernitet u rumunskom prostoru na početku 19 veka
Steliu Lambru, 20.01.2019, 16:19
Od početka 19 veka rumunski prostor je u procesu modernizacije. Modernitet je bio novi način pogleda na svet u kojem pojedinac ima prava i osnovne slobode koje nijedan autoritet nije mogao da mu krši. Javni prostor je bio pod vladavinom laicizma i zakona, protiv despotizma država ili Crkve. Francuski uticaj je taj koji pokreče nove moderne ideje, a vojno-politički nemiri doprineli su pojavi jedne nove epohe. U Rumunskim knježevinama koje su bile pod otomanskom kontrolom osečala se velike potreba za reformama. Političko-ekonomski otomanski model je bio bezuspešan i prepreka na putu novih trendova i težnji. Modernitet je pokretač nacionalnih pokreta, a u rumunskom prostoru susreli su se nacionalni pokreti rumuna i grka od 1821 godine. Francuska revolucija je bila odučujuća u pojavi nacionalnih pokreta, kao što istiće i istoričar Đorđeta Penelea Filiti:
,, Francuska revolucija je u velikoj meri pripremila ono što se dogodilo u sledeće dve decenije sa vrhuncem od 1821 godine. Treba da razlikujemo 1821 godine pojavu na rumunskom prostoru jednog nacionalnog pokreta pod rukovodstvo Tudora Vladimireskua i pomalo nepromišljenog pokušaja grka predvođeni Aleksandrom Ipsilantijem koji je radio za ruskog cara. Treba da govorim o ovom prostoru pod nazivom Rumunija, jer jedan grk Flipide je upotrebio prvi put 1816 godine pojam Rumunija za ovu zonu nastanjenu većinski rumunima. Ipsilanti je došao iz Rusije u rumunskim knježevinama, prvo u Moldaviji, zatim u Bukureštu u nadi da se podići jedan hrišćanski narod, i pošto je bio zaokružen njegovim grcima se nadao ruskoj intervenciji. Nije se to dogodilo, njegov pokret je bio bezuspešan, kao što je bio slučaj i sa pokretom Tudora Vladimireskua. Između njih dvojica stvari nisu išle dobro, i Tudor Vladimiresku je ubijen od strane ljudi Ipsilantea.”
Modernizacija rumunskog prostora je bila u duhu vremena i nju nije moglo sprećiti ništa, kao što nije bila ni plod nekog plana. Radi se u prvom redu o uticaju francuskog duha. Đorđeta Penelea Filiti:
,,Takvo duhovno stanje koje izaziva duboke promene, i pravi prekretnice u društvu nemogu nije lako vidljivo. Svet se informisao, svet je imao pristup zapadnoj robi, svet je govorio o modi i jelima. Dogode se i promene i što se tiće jezika kojeg koriste ljudi, tako da francuski se sve više koristi među rumunima preuzeći mesto grčkog jezika. Ni u slučaju grčkog, ni u slulčaju francuskog jezika neradilo se o nametnutom jeziku, radi se o jezicijma vremena, to su bili jezici kulture korišćeni tada. Istovremeno, ohrabrena je i upotreba rumunskog jezika. Nove ideje promovisane su od strane ovih agenata, bilo da se radi o ekonomskim, o trgovinskim ili o kulturnim agentima. Treba da istaknemo da nisu svi francuzi koji su došli u rumunskom prostoru bili revolucineri, jer se radilo i o velikom broju izbeglica. Francuska revolucija, jedna od najkrvavijih na svetu imala je za posledicu polazak velikog broja ljudi u izbeglištvo i u potražnji za poslom. Mnogi francuzi postali su sekretari, profesori, mali funkcioneri u raznim upravama i agencijama, ali najviše su traženi da bi bili privatni profesori u bogatim porodicama. Ovaj francuski duh se nameće, ali postoje i francuzi revolucineri, tako da je veliki broj ljudi napustilo Francusku i tražilo je utočište i u Bukureštu. “
Moderne ideje šire se više iz Francuske ka ostatku Evrope i zbog vojnih kampanja Napoleona koji je poremetio staro političko uređenje. One se šire u Engleskoj na zapadu i prelazeći nemačkim prostorom na istoku do Rusije i Otomanskog Carstva.
Đorđeta Penelea Filiti smatra da francuskom političkom širenju koji je promenio iz temelje Evropu doprinele su u rumunskom prostoru i nove generacije mladih koji su učili u Francuskoj. Ponovo Đorđeta Penelea Filiti:
,,Može se reči da je bilo u mislima nekih da stvore ovde u Bukureštu jedan takav centar koji da izaziva revoluciju, ali je to bilo teško da se ostvari. Napoleon naravno je imao određeni uticaj, ali veoma važan faktor su rumunski studenti koji su počeli da uče u inostranstvo. Ovi su radili sve da se obrate Napoleonu kojeg su smatrali spasiocem. 1813 godine na primer u Haleu su otišli na studije mnogobrojni rumuni ali i grci koji su se nastanili u rumunskom prostoru, među koje i cincari. Radi se o velikom broju lekara koji su učili u Haleu, Gjotingenu, u Beču a među njima brojio se Apostol Arsaki. On je imao povod kada je Napoleon bio u Haleu da održi govor ispred njega. Radi se o lepom govoru u kojem je rekao ,,Visoćanstvo, spasite hrišćane iz Otomanskog Carstva. Bilo je na desetine takvih poziva, prema Napoleonu, koji je bio dobar hrišćanin, ali je bio dominanatan, diktator i pratio je sopstvenu politiku. “
Rumunski modernitet sve više se širio u prve dve decenije 19 veka, ali do materializacije tih ideala, rumuni su trebali da se i dalje bore.
