Latinsko nasledstvo Rumuna
Rumuni i rumunski jezik su latinskog porekla, što istoričari i lingvisti istražuju više od 200 godina. Međutim, ne treba zaboraviti doprinose drugih populacija i etničkih grupa onome što je rumunska nacija danas, jer čistih nacija nema nigde u svetu. Više od utvrđivanja etničkog porekla Rumuna, istraživači su nastojali da saznaju koliko su oni tokom vremena sačuvani u umu Rumuna. Ideje i društvene strukture datog vremena su i nasleđene i novonastajuće, i utiču na ono što znamo o sebi. Sada su tendencije da se nacije sagledaju kritički i da se opovrgnu mnoga znanja koja su bila proizvod njihovog vremena. Neretko, kritika je išla radikalno ka kriticizmu, a balans je obavezan.
Steliu Lambru, 08.05.2023, 17:00
Rumuni i rumunski jezik su latinskog porekla, što istoričari i lingvisti istražuju više od 200 godina. Međutim, ne treba zaboraviti doprinose drugih populacija i etničkih grupa onome što je rumunska nacija danas, jer čistih nacija nema nigde u svetu. Više od utvrđivanja etničkog porekla Rumuna, istraživači su nastojali da saznaju koliko su oni tokom vremena sačuvani u umu Rumuna. Ideje i društvene strukture datog vremena su i nasleđene i novonastajuće, i utiču na ono što znamo o sebi. Sada su tendencije da se nacije sagledaju kritički i da se opovrgnu mnoga znanja koja su bila proizvod njihovog vremena. Neretko, kritika je išla radikalno ka kriticizmu, a balans je obavezan.
Istoričar Joan-Aurel Pop je predsednik Rumunske akademije, specijalizovan za srednji vek i srednjovekovne etničke identitete. Pop smatra da aktuelno kritičko ispitivanje nacionalne ideje pomaže da se bolje razume šta su Rumuni danas: Moramo da proučimo sebe i da vidimo zašto smo Rumuni, šta smo nasledili od predaka i šta smo radili dobro, a šta pogrešno. Međutim, moramo priznati da smo učinili više dobra nego što smo grešili, jer da smo grešili sve vreme danas smo bili prah i pepeo. Odnosno, stopili bismo se u druge narode, kao što je to slučaj sa Hunima, Gepidima, Avarima, Pečenezima, Kumanima. Ima ih još, ali su se stopili u druge narode, raspršili se. Uz svo naše rasulo, jer smo imali neke državice na koje niko nije obraćao pažnju, održali smo se“.
Šta su Rumuni? Pop ima odgovor zasnovan na onome što su utvrdili istraživači do sad: Ako me neko pita šta su Rumuni, odgovoriću da kroz jezik, ime, način pohrišćavanja, mi smo zapadnjaci. S druge strane, kroz crkvenu organizaciju, kroz staroslovenski jezik korišćen u religiji i organizaciji države, kroz ćirilicu, kroz uticaj istoka, nalazimo se pod vizantijsko-slovenskim uticajem. Ali nas definiše latinsko, ipak, jer je za mene u ovom delu Evrope najupečatljiviji dokaz nacionalnosti upravo jezik“.
Centralna vrednost onoga što danas znači biti Rumun je jezik, prema najopštijim ocenama. Jezička vrednost koja se daje rumunskoj naciji nije jedinstvena, većina nacija u svetu sebe definiše na ovaj način. Joan-Aurel Pop je rekao da su u rumunskoj prošlosti stranci koji su dolazili eksplicitno pominjali latinsku svest stanovnika: Izvori se moraju uzeti onakvi kakvi jesu i ne treba da nas uznemiravaju; problem je drugi: ne biramo izvore. Ako želim da imam sliku iz 16. veka, uzimam informacije iz svih izvora i pokušavam da rekonstruišem, kao slagalicu. Neću moći da popunim sve praznine informacijama, popuniću ih hipotezama, jer to radi istoričar. Ali trudim se da imam što više informacija, koliko je to moguće. Ako Frančesko dela Vale kaže da su ga jedne večeri ugostili monasi manastira Djalu, 1536. godine, i da je od tih monaha u manastiru na brdu saznao priču o prvom dolasku Trajana, cara Rima, nemam razloga da mu ne verujem. Ali recimo da mu ne verujem, e onda ću da vidim šta kaže drugi autor, koji možda kaže nešto drugačije. Ali mnogi u svojim latinskim tekstovima kažu upravo ovo: među Rumunima se kaže da…“ ili čuo sam od nekih Rumuna da su romani“.
Latinstvo je bila centralna ideja rađanja moderne rumunske države, ali je Pop insistirao da naglasi da je to stara komponenta rumunske svesti: Učeni moldavski plemići koji su išli u jezuitske škole u Poljskoj saznali su da potičemo od Rima i vratili se i stvorili svest o latinstvu. Intelektualci su povećali tu svest, radili su na tome, jer neki seljak sa vrha planine nije znao poreklo ili da je bilo dva formiranja države. Kao što kaže Kantakuzinov Letopis o srednjovekovnoj svesti: drugo osnivanje je kod Negru-vode, a prvo kod Trajana. Govorim o određenoj eliti, ali sumnjam da su ti pravoslavni monasi iz manastira Djalu u doba reformacije išli na školovanje u visoke škole. Italijanske vojnike i Frančeska dela Vale počastili su dobrom hranom i odličnim vinom i ostavili su sjajan utisak. Jedna švedska delegacija, u 17. veku, došla je na naše prostore i pokušala je da govori latinski sa mađarskim plemićima u Oradji i Klužu. Oni su govorili samo mađarski. A kako su prošli planinu Rukar, čude se da običan narod govori latinski, čak i seljaci. Uistinu je reč o iskvarenom latinskom, beleže. Za laktis“ kažu lapte“, za noctis“ kažu noapte“, ali su se sporazumeli. Kada su tražili aqua“ dobili su apa“.
Duga istorija može potvrditi istinu ili je, naprotiv, poreći. Latinstvo Rumuna, kritikovano u različitim vremenskim periodima, oduprelo se i periodično se nanovo potvrđuje.
