Inflacija – javni neprijatelj broj 1 (16.02.2022)

Poslednji izveštaj o inflaciji u Rumuniji pokazuje da je godišnja stopa, u decembru 2021., porasla na 8,19%, uglavnom kao rezultat rasta cena energenata, tokom cele prošle godine, godišnja stopa inflacije je povećana za 6,13 procentnih poena. Prema stručnjacima Narodne banke Rumunije, povećanje je gotovo u potpunosti determinisano globalnim šokovima u snabdevanju, što je dovelo do naglog rasta globalne inflacije, a na domaćem planu efekte je pogoršala liberalizacija tržišta električne energije. Trenutna inflacija je zasnovana na faktorima potražnje i ponude, objasnio je Adrijan Kodrlašu u jednoj emisiji Radija Rumunija, iz CFI Rumunija (Asocijacija finansijsko-bankarskih analitičara): Faktori ponude su ove cene energije i drugih poljoprivrednih dobara i proizvoda. Što se potražnje tiče, štampano je mnogo. Ne u Rumuniji, već u glavnim privredama štampali su izuzetno mnogo. Na primer, ako pogledamo za koliko je EDF štampao – od tri dolara, skoro dva su štampana posle krunske krize, za jedan evro – od dva evra, jedan je štampala Evropska centralna banka posle krunske krize. Dakle, centralne banke su izuzetno oštro reagovale na ovu krizu, inače rizikujemo ekonomsku depresiju. U suštini, to je cena koju plaćamo da bismo dobro prebrodili ekonomsku krizu. Zamislite da u lokdaunu nije bilo pomoći centralnih banaka, završili bismo sa mnogo večom ekonomskom krizom od one 2008. Inflacija je zaista naglo porasla i na alarmantnom je nivou, ne samo u Rumuniji. SAD se već nekoliko decenija nisu susrele sa inflacijom, evrozona je u decembru imala rekordnu inflaciju od 5,1% – cifra koja je bila nezamisliva pre godinu dana i koja stvara velike dileme centralnim bankama jer je nije lako dovesti do ciljne kvote, kaže predsednik Fiskalnog saveta, univerzitetski profesor Danijel Dajanu: Nije lako jer imamo i šok cena energije, znači imamo ovu energetsku krizu koja proizilazi iz oporavka privrede, iz činjenice da je energija veoma geopolitizovan proizvod, i kada je reč o velikoj zavisnosti Evropske unije od Ruske Federacije. Imamo i klimatske promene, koje su takođe dugoročni šok i ova tranzicija će biti veoma bolna za našu ekonomiju, za rumunsko društvo. Međutim, kroz to moramo da prođemo, jer su klimatske promene egzistencijalna pretnja. A to nije lako učiniti. Nismo slučajno govorili o visokoj inflaciji u Evropi, u SAD. Dakle, inflacija je svuda postala problem. To nije rumunski fenomen. Pre 10-15 godina mogli smo da govorimo o Rumuniji kao neuobičajenoj po dinamici inflacije. Sada je inflacija svuda zaista visoka. Imamo situaciju, rekli bismo skoro zemljotres na energetskom tržištu svuda, sa međunarodnim implikacijama, a imamo i veoma nesrećni geopolitički kontekst, vidimo šta se dešava u istočnom susedstvu Rumunije, što dodatno zateže situaciju na međunarodnom planu. Dodatni uzrok inflacije su problemi koji postoje u međunarodnim lancima snabdevanja, objašnjava, sa druge strane, sociolog Julijan Stanesku, sa Instituta za kvalitet života Rumunske akademije: Zbog pandemije, zdravstvene krize, privredna aktivnost je prekinuta u nekoliko oblasti, uključujući i oblast transporta, skladištenja robe. Zbog toga sirovine kasne kod proizvođača, a gotovi proizvodi kasno na tržište. Međutim, kako živimo u globalnoj ekonomiji, veliki deo ovih gotovih proizvoda dolazi nam iz inostranstva. A onda uvozimo“ pitanja iz lanca snabdevanja, što se pretvara u veće tržišne cene.“ Očekivanja za naredni period nisu nimalo optimistična: procene pokazuju da bi stopa inflacije u Rumuniji uskoro dostigla dvocifren broj. Stručnjaci kažu da će godišnja stopa inflacije značajno porasti u drugom kvartalu ove godine, uglavnom kao rezultat mnogo većeg rasta cena prirodnog gasa i struje od očekivanog, koji će se znatno isticati nakon obustave šema za kompenzacije koje se primenjuje na potrošače u domaćinstvu. U drugoj polovini 2022. godine godišnja stopa inflacije bi se postepeno smanjivala, a zatim bi u prvoj polovini 2023. doživela relativno strmo prilagođavanje naniže, kako bi ponovo ušla u ciljni raspon Narodne banke Rumunije, odnosno 1,5-3,5%, samo u poslednjem kvartalu sledeće godine. U pokušaju da obuzda inflaciju, Narodna banka Rumunije je već znatno povećala cenu pristupa novcu. Od 10. februara kamatna stopa monetarne politike iznosi 2,5% godišnje, a svrha ove mere je implicitno smanjenje potrošnje, u cilju smanjenja i povećanja cena. Povećanje kamatne stope Narodne banke Rumunije za 0,5 procentnih poena, prvobitno će se preneti na kamatne stope između komercijalnih banaka na međubankarskom tržištu, ali će se kasnije odraziti na referentne pokazatelje koji se koriste pri obračunu stopa na kredite u nacionalnoj valuti odobrene kako stanovništvu, tako i preduzećima.

Corina Cristea, 18.02.2022, 18:30

Poslednji izveštaj o inflaciji u Rumuniji pokazuje da je godišnja stopa, u decembru 2021., porasla na 8,19%, uglavnom kao rezultat rasta cena energenata, tokom cele prošle godine, godišnja stopa inflacije je povećana za 6,13 procentnih poena. Prema stručnjacima Narodne banke Rumunije, povećanje je gotovo u potpunosti determinisano globalnim šokovima u snabdevanju, što je dovelo do naglog rasta globalne inflacije, a na domaćem planu efekte je pogoršala liberalizacija tržišta električne energije. Trenutna inflacija je zasnovana na faktorima potražnje i ponude, objasnio je Adrijan Kodrlašu u jednoj emisiji Radija Rumunija, iz CFI Rumunija (Asocijacija finansijsko-bankarskih analitičara): Faktori ponude su ove cene energije i drugih poljoprivrednih dobara i proizvoda. Što se potražnje tiče, štampano je mnogo. Ne u Rumuniji, već u glavnim privredama štampali su izuzetno mnogo. Na primer, ako pogledamo za koliko je EDF štampao – od tri dolara, skoro dva su štampana posle krunske krize, za jedan evro – od dva evra, jedan je štampala Evropska centralna banka posle krunske krize. Dakle, centralne banke su izuzetno oštro reagovale na ovu krizu, inače rizikujemo ekonomsku depresiju. U suštini, to je cena koju plaćamo da bismo dobro prebrodili ekonomsku krizu. Zamislite da u lokdaunu nije bilo pomoći centralnih banaka, završili bismo sa mnogo večom ekonomskom krizom od one 2008. Inflacija je zaista naglo porasla i na alarmantnom je nivou, ne samo u Rumuniji. SAD se već nekoliko decenija nisu susrele sa inflacijom, evrozona je u decembru imala rekordnu inflaciju od 5,1% – cifra koja je bila nezamisliva pre godinu dana i koja stvara velike dileme centralnim bankama jer je nije lako dovesti do ciljne kvote, kaže predsednik Fiskalnog saveta, univerzitetski profesor Danijel Dajanu: Nije lako jer imamo i šok cena energije, znači imamo ovu energetsku krizu koja proizilazi iz oporavka privrede, iz činjenice da je energija veoma geopolitizovan proizvod, i kada je reč o velikoj zavisnosti Evropske unije od Ruske Federacije. Imamo i klimatske promene, koje su takođe dugoročni šok i ova tranzicija će biti veoma bolna za našu ekonomiju, za rumunsko društvo. Međutim, kroz to moramo da prođemo, jer su klimatske promene egzistencijalna pretnja. A to nije lako učiniti. Nismo slučajno govorili o visokoj inflaciji u Evropi, u SAD. Dakle, inflacija je svuda postala problem. To nije rumunski fenomen. Pre 10-15 godina mogli smo da govorimo o Rumuniji kao neuobičajenoj po dinamici inflacije. Sada je inflacija svuda zaista visoka. Imamo situaciju, rekli bismo skoro zemljotres na energetskom tržištu svuda, sa međunarodnim implikacijama, a imamo i veoma nesrećni geopolitički kontekst, vidimo šta se dešava u istočnom susedstvu Rumunije, što dodatno zateže situaciju na međunarodnom planu. Dodatni uzrok inflacije su problemi koji postoje u međunarodnim lancima snabdevanja, objašnjava, sa druge strane, sociolog Julijan Stanesku, sa Instituta za kvalitet života Rumunske akademije: Zbog pandemije, zdravstvene krize, privredna aktivnost je prekinuta u nekoliko oblasti, uključujući i oblast transporta, skladištenja robe. Zbog toga sirovine kasne kod proizvođača, a gotovi proizvodi kasno na tržište. Međutim, kako živimo u globalnoj ekonomiji, veliki deo ovih gotovih proizvoda dolazi nam iz inostranstva. A onda uvozimo“ pitanja iz lanca snabdevanja, što se pretvara u veće tržišne cene.“ Očekivanja za naredni period nisu nimalo optimistična: procene pokazuju da bi stopa inflacije u Rumuniji uskoro dostigla dvocifren broj. Stručnjaci kažu da će godišnja stopa inflacije značajno porasti u drugom kvartalu ove godine, uglavnom kao rezultat mnogo većeg rasta cena prirodnog gasa i struje od očekivanog, koji će se znatno isticati nakon obustave šema za kompenzacije koje se primenjuje na potrošače u domaćinstvu. U drugoj polovini 2022. godine godišnja stopa inflacije bi se postepeno smanjivala, a zatim bi u prvoj polovini 2023. doživela relativno strmo prilagođavanje naniže, kako bi ponovo ušla u ciljni raspon Narodne banke Rumunije, odnosno 1,5-3,5%, samo u poslednjem kvartalu sledeće godine. U pokušaju da obuzda inflaciju, Narodna banka Rumunije je već znatno povećala cenu pristupa novcu. Od 10. februara kamatna stopa monetarne politike iznosi 2,5% godišnje, a svrha ove mere je implicitno smanjenje potrošnje, u cilju smanjenja i povećanja cena. Povećanje kamatne stope Narodne banke Rumunije za 0,5 procentnih poena, prvobitno će se preneti na kamatne stope između komercijalnih banaka na međubankarskom tržištu, ali će se kasnije odraziti na referentne pokazatelje koji se koriste pri obračunu stopa na kredite u nacionalnoj valuti odobrene kako stanovništvu, tako i preduzećima.