Rat u Ukrajini (04.03.2022)
Reči Vladimira Putina ,,Naredio sam da se izvrži specijalna vojna operacija“ otvorili su novo poglavlje u istoriji čovečanstva i ukrajinsku situaciju postavili u žiži preokupacija, razgovora i globalnih akcija. Agresija, otpor, sankcije i solidarnost su reprezentativne reči za realnost naših dana. Snimci sa terena zaprepastili su demokratski svet. Bombardovani su samo vojni ciljevi, tvrdi ruska strana, dok ukrajinci tvrde da su civili stradali i u vreme mirovnim pregovora. Stotine hiljada žena i dece iz neprestano napadnutih zona sklanjaju se pred strahotima rata i prema procenama broj izbeglica mogao bi da dostigne i 7 miliona. Od početka napada otpor Ukrajinaca bio je žestok što ruska strana nije očekivala. Na poziv predsednika Volodimira Zelenskog, ne samo vojnici već i svi koji su imali oružije upspeli su da urade ono što mnogi nisu mogli da predvide: da odole ruskoj vojsci. Šta se nalazi u pozadini ruskog napada ? Politički analitičar Kostin Čobanu, gost Radio Rumunija, izmedju ostalog je rekao: ,,Putin nastavlja ono što je praktično počeo pre 22 godine, pokušava da ospori bezbednosni poredak i angažmane preuzete posle Drugog svetskog rata. Svojim akcijama Vladimir Putin jednostavno osporava ovaj liberalni medjunarodni poredak postignut posle raspada Sovjetskog saveza. On pokušava da oživi Sovjetski Savez. Ovde nije reč samo o dve istočne zone Ukrajine, već o priznavanju suvereniteta i postojanju jedne države. Teško je objasniti, ali zamislite što bi mogla da poredstavlja jedna demokratska Ukrajina koja se razvija poput Baltičih zemalja ili istočnoevropskih zemalja koje su pristupile Evropskoj uniji i NATO. Jedna snažna i demokratska Ukrajina predstavlja veliku opasnost za jedan totalitarni režim koji nema ekonomske performise. Bruto nacionalni proizvod Rusije pao je posle 2014 za 30 %. Ukrajina predstavlja pretnju za autoritarnog lidera koji se u principu bazira na snagu. Istovremeno reč je o nasledju jednog autoritarnog lidera koji je na vlast već 22 godine i koji pokušava da oživi Sovjetski Savez, Rusko carstvo. Govori kako je Rusija ponižena 90-tih godina i želi da povrati nekadašnju slavu stečenu u prošlom veku.“
Corina Cristea, 04.03.2022, 14:35
Reči Vladimira Putina ,,Naredio sam da se izvrži specijalna vojna operacija“ otvorili su novo poglavlje u istoriji čovečanstva i ukrajinsku situaciju postavili u žiži preokupacija, razgovora i globalnih akcija. Agresija, otpor, sankcije i solidarnost su reprezentativne reči za realnost naših dana. Snimci sa terena zaprepastili su demokratski svet. Bombardovani su samo vojni ciljevi, tvrdi ruska strana, dok ukrajinci tvrde da su civili stradali i u vreme mirovnim pregovora. Stotine hiljada žena i dece iz neprestano napadnutih zona sklanjaju se pred strahotima rata i prema procenama broj izbeglica mogao bi da dostigne i 7 miliona. Od početka napada otpor Ukrajinaca bio je žestok što ruska strana nije očekivala. Na poziv predsednika Volodimira Zelenskog, ne samo vojnici već i svi koji su imali oružije upspeli su da urade ono što mnogi nisu mogli da predvide: da odole ruskoj vojsci. Šta se nalazi u pozadini ruskog napada ? Politički analitičar Kostin Čobanu, gost Radio Rumunija, izmedju ostalog je rekao: ,,Putin nastavlja ono što je praktično počeo pre 22 godine, pokušava da ospori bezbednosni poredak i angažmane preuzete posle Drugog svetskog rata. Svojim akcijama Vladimir Putin jednostavno osporava ovaj liberalni medjunarodni poredak postignut posle raspada Sovjetskog saveza. On pokušava da oživi Sovjetski Savez. Ovde nije reč samo o dve istočne zone Ukrajine, već o priznavanju suvereniteta i postojanju jedne države. Teško je objasniti, ali zamislite što bi mogla da poredstavlja jedna demokratska Ukrajina koja se razvija poput Baltičih zemalja ili istočnoevropskih zemalja koje su pristupile Evropskoj uniji i NATO. Jedna snažna i demokratska Ukrajina predstavlja veliku opasnost za jedan totalitarni režim koji nema ekonomske performise. Bruto nacionalni proizvod Rusije pao je posle 2014 za 30 %. Ukrajina predstavlja pretnju za autoritarnog lidera koji se u principu bazira na snagu. Istovremeno reč je o nasledju jednog autoritarnog lidera koji je na vlast već 22 godine i koji pokušava da oživi Sovjetski Savez, Rusko carstvo. Govori kako je Rusija ponižena 90-tih godina i želi da povrati nekadašnju slavu stečenu u prošlom veku.“
Invazija Rusije-najveći napad na jednu evropsku državu posle Drugog svetskog rata-produbila je političku i ekonomsku izolaciju Rusije. Putinov narativ nije uverljiv, jer se u Dombasu i Lugansku nije dogodio nikakav genocid. Ovo je prića samo za domaću javnost. Medjunarodna zajednica je inteligentna i vidi šta stoji iza ruske propagande“, izjavio je za Adjerpres politički analitičar Radu Magdin posle prvih dana ruske invazije. Podrška demokratske zajednice Ukrajini došla je naročito pod znakom finansijskih sankcija Moskvi. Efekte suspenzije ruskih banaka iz SWIFT sistema, dodatne restrikcije za Centralnu Banku Rusije, individualno sankcionisanje pojedinih ruskih oligarha, kao i zatvaranje vazdušnog prostora za ruske avione ili odluka da se iz Evropskog fonda za mir finansiraa vojna pomoć Ukrajini oseća Ruska Federacija i stanovništvo. Posledice rata neće osećati samo Rusija i Ukrajina. Politički analitičar Petrišor Peju govorio je u intervju za Radio Rumunija o mogućim ekonomskim posledicama i u Rumuniji: ,, Uslediće jedna teška sirovinska kriza na svetskom planu. Jer su Rusija i Ukrajina bile veliki proizvodjači sirovina. Ove godine ćemo imati ogromne cene žitarica. U ovoj našoj zoni Crnog mora rusko i ukrajinsko žito diktiralo je cenu jer su ove zemlje izvozile mnogo više od nas. Izvozna cena žita biće veoma visoka, rumunski proizvodjači će pokušati u ovoj situaciji da izvoze što više jer na tržištima Egipta i Turske vlada velika nestašica. U ovoj situaciji da domaćem tržištu očekujemo veliko poskupljenje žita. Ovo je samo jedna strana medalje. Ukrajina i Rusija zajedno učestvuju sa 80% u svetskom izvozu suncokreta. Mnogi proizvodi će poskupeti ne samo iz prehrambene zone. Petrišor Peju dodaje da su Rusija i Ukrajina i veliki proizvodjaci čelika, retkih metala, Rusija je najveći proizvodjač dijamanata i treci proizvodjač zlata na svetu.
