Radiografija radne snage (03.06.2022)

Stopa zaposlenosti na tržištu rada Evropske unije medju osobama od 20 do 64 godine starosti dostigla je istorijski rekord od 73,9%, dok su u Strategiji Evropa 2020. ekonomske perspektive predvidele stopu od 75%. Napravljena na osnovu Izveštaja o životnim i radnim uslovima u Evropi, radiografija tržišta rada pokazala je da je od 2014. godine broj novootvorenih radnih mesta bio veći od broja zatvorenih radnih mesta. Identifikovani model na sektorskom nivou, u slučaju najavljene prestrukturacije velikih kompanija pokazuje da se privreda menja zbog ubrzanog orijentisanja radnih mesta ka uslugama i digitalizaciji. Prema podacima više od 70% radne snage u Evropskoj uniji radi u uslužnim delatnostima koje učestvuju sa 90% u ukupnom broju novootvorenih radnih mesta. Na segmentu ,,drugih privatnih usluga“, koje obuhvataju tehnologiju informacija i komnikacija, poslovni konsalting i ugostiteljski sektor otvoren je najveći broj novih radnih mesta. Najavljene prestrukturacije u finansijskim uslugama, teško pogodjene krizom iz 2008. godine, uticale su najčešće na nestanak radnih mesta kako bi se otvorio prostor za nova radna mesta sa većim naglaskom na digitalizaciju. Preradjivačka industrija zabeležila je 2018. godine rast stope novootvorenih radnih mesta, iako je stopa zaposlevnosti u ovoj grani u razvijenim ekonomijama bila u silaznom trendu. Prema podacima, od 2013. do 2018. godine industrija je zabeležila dva miliona novih radnih mesta, iako je zbog prestrukturacije nestao veliki broj radnih mesta. U pomenutom dokumentu se navodi da se izmedju prestonica i drugih regija razlika povećala u Evropi u korst glavnih gradova, a to se odrazilo i na udeo prestonica u bruto nacionalnom proizvodu. Drugi važan element je taj da su skoro 50% radnih mesta u glavnim gradovima Evropske unije dobro plaćena, sigurna i sa dobrim radnim uslovima. U sličnoj situaciji se nalazi samo 30-50% ostalih regija Unije. Razlike su jos veće u pojedinim državama, u Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj. Ovaj trend je nastavljen i nakon 2019. godine, a u vreme kovid krize stopa nezaposlenosti je povećana u mnogim zemljama. U Rumuniji najpogodjeniji deo zemlje je bio severoistočni. Neatraktivna za investitore u industrijske grane zbog slabe saobraćajne infrastrukture, u ovoj zoni radna mesta su nesigurna naročito u kompanijama na koje uticu inostrane promene. Prema podacima Nacionalnog statističkog instituta o stopi nezaposlenosti u drugom tromesečju 2019. godine i drugom tromesečju 2021. godine razlika je bila od 4,4%. Prema najovijim podacima Rumunija je 2022. godine zabeležila stopu nezaposlebnosti pri kraju aprila od 2,75%, nešto manju nego mesec dana ranije. Prema poadacima Nacionalne agencije za zapaošljavanje radne snage ukupan broj nezaposlenih radnika premašio je 224 000 osoba Privredni analitičar Konstantin Rudnicki je izmedju ostalog kazao: ,,Prema statistici imamo nešto više od 200 000 takozvanih neaktivnih osoba, a to znači da ove osobe ili ne traže posao ili ne mogu da nadju. Sigurno je da je signal važan jer nam pokazuje da smo u nekakvom paradoksu. Sa jedne strane kompanije vape za radnom snagom, a sa druge postoji nezaposlena radna snaga. Postoji neskald izmedju potražnje i ponude. Pored velikog broja naših državljana na radu u inostranstvu, postoji jedan sloj ljudi koji praktično ne rade, jer ili ne žele, ne mogu ili ne nalaze radno mesto. Prema istoj statistici postoje i takozvane osobe koje rade skraćeno radno vreme a mogle bi da produže radno vreme, ali poslodavac ne želi da im predloži ovu varijantiu. Postoji i varijanta još jednog radnog mesta. Mislim da nam ovi podaci pokazuju da se u Rumuniji radna snaga ne koristi punim kapacitetom“.

Corina Cristea, 02.06.2022, 17:54

Stopa zaposlenosti na tržištu rada Evropske unije medju osobama od 20 do 64 godine starosti dostigla je istorijski rekord od 73,9%, dok su u Strategiji Evropa 2020. ekonomske perspektive predvidele stopu od 75%. Napravljena na osnovu Izveštaja o životnim i radnim uslovima u Evropi, radiografija tržišta rada pokazala je da je od 2014. godine broj novootvorenih radnih mesta bio veći od broja zatvorenih radnih mesta. Identifikovani model na sektorskom nivou, u slučaju najavljene prestrukturacije velikih kompanija pokazuje da se privreda menja zbog ubrzanog orijentisanja radnih mesta ka uslugama i digitalizaciji. Prema podacima više od 70% radne snage u Evropskoj uniji radi u uslužnim delatnostima koje učestvuju sa 90% u ukupnom broju novootvorenih radnih mesta. Na segmentu ,,drugih privatnih usluga“, koje obuhvataju tehnologiju informacija i komnikacija, poslovni konsalting i ugostiteljski sektor otvoren je najveći broj novih radnih mesta. Najavljene prestrukturacije u finansijskim uslugama, teško pogodjene krizom iz 2008. godine, uticale su najčešće na nestanak radnih mesta kako bi se otvorio prostor za nova radna mesta sa većim naglaskom na digitalizaciju. Preradjivačka industrija zabeležila je 2018. godine rast stope novootvorenih radnih mesta, iako je stopa zaposlevnosti u ovoj grani u razvijenim ekonomijama bila u silaznom trendu. Prema podacima, od 2013. do 2018. godine industrija je zabeležila dva miliona novih radnih mesta, iako je zbog prestrukturacije nestao veliki broj radnih mesta. U pomenutom dokumentu se navodi da se izmedju prestonica i drugih regija razlika povećala u Evropi u korst glavnih gradova, a to se odrazilo i na udeo prestonica u bruto nacionalnom proizvodu. Drugi važan element je taj da su skoro 50% radnih mesta u glavnim gradovima Evropske unije dobro plaćena, sigurna i sa dobrim radnim uslovima. U sličnoj situaciji se nalazi samo 30-50% ostalih regija Unije. Razlike su jos veće u pojedinim državama, u Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj. Ovaj trend je nastavljen i nakon 2019. godine, a u vreme kovid krize stopa nezaposlenosti je povećana u mnogim zemljama. U Rumuniji najpogodjeniji deo zemlje je bio severoistočni. Neatraktivna za investitore u industrijske grane zbog slabe saobraćajne infrastrukture, u ovoj zoni radna mesta su nesigurna naročito u kompanijama na koje uticu inostrane promene. Prema podacima Nacionalnog statističkog instituta o stopi nezaposlenosti u drugom tromesečju 2019. godine i drugom tromesečju 2021. godine razlika je bila od 4,4%. Prema najovijim podacima Rumunija je 2022. godine zabeležila stopu nezaposlebnosti pri kraju aprila od 2,75%, nešto manju nego mesec dana ranije. Prema poadacima Nacionalne agencije za zapaošljavanje radne snage ukupan broj nezaposlenih radnika premašio je 224 000 osoba Privredni analitičar Konstantin Rudnicki je izmedju ostalog kazao: ,,Prema statistici imamo nešto više od 200 000 takozvanih neaktivnih osoba, a to znači da ove osobe ili ne traže posao ili ne mogu da nadju. Sigurno je da je signal važan jer nam pokazuje da smo u nekakvom paradoksu. Sa jedne strane kompanije vape za radnom snagom, a sa druge postoji nezaposlena radna snaga. Postoji neskald izmedju potražnje i ponude. Pored velikog broja naših državljana na radu u inostranstvu, postoji jedan sloj ljudi koji praktično ne rade, jer ili ne žele, ne mogu ili ne nalaze radno mesto. Prema istoj statistici postoje i takozvane osobe koje rade skraćeno radno vreme a mogle bi da produže radno vreme, ali poslodavac ne želi da im predloži ovu varijantiu. Postoji i varijanta još jednog radnog mesta. Mislim da nam ovi podaci pokazuju da se u Rumuniji radna snaga ne koristi punim kapacitetom“.

Rumunija se suočava, kao i mnoge druge države, sa deficitom radne snage u pojedinim oblastima, naročito zbog migracije. Zvanično u zemljama Evropske unije radi četiri miliona naših državljana, ali broj bi mogao da bude od oko 5 miliona, jer mnogi naši radnici nisu resgistrovani. Glavni razlog za odlazak na privremeni rad u inostranstvio, naročito neklalifikovane i polukvalifikovane radne snage, su veće plate. Za lekare i stručnjake IT- a, za kvalifikovane radnike, glavni razlozi su druge prirode. Oni žele kvalitetnije obrazovanje i kvalitetnije javne usluge, upozoravaju stručnjaci. Bez obzira na razloge, definitivni odlazak u inostranstvo kao i sezonski rad stvara probleme na domaćem tržištu rada Rumunije. Prema procenama poslovnih krugova rumunskoj privredi potrebnio je trenutno izmedju 600 000 i 800 000 radnika. Istovremeno smatra se da je potrebno da se prekvalifikacija osoba napravi decentralizovano u okruzima i po privrednim granama da bi državne institucije mogle da intervenišu na vreme kada se konstatuje da postoji deficit odredjene vrste radne snage.